Poslanici više vole da sede u restoranu nego u biblioteci
BEOGRAD – Iako među poslanicima ima dosta stalnih gostiju skupštinske biblioteke, mnogo više njih, očigledno, sedi u restoranu parlamenta. Bar sto predstavnika naroda nije ni kročilo u tu biblioteku. Radmila Stojanović, šefica Odseka za bibliotekarske poslove Skupštine Srbije, kaže da ima poslanika koji stalno čitaju, ali i onih koji tu nikad nisu ušli. Mada ne zna tačan broj, sigurna je da su poslanici ranije, posebno u vreme stare Jugoslavije, mnogo, mnogo više čitali. Smatra i da bar 100 od 250 poslanika aktuelnog saziva nikad nije otvorilo vrata te prostorije, a da ima i onih koji su to učinili samo nekoliko puta.
Riznica knjiga
– Zoran Krasić iz SRS-a, Srđan Milivojević iz DS-a, Nebojša Ranđelović i Nenad Prokić iz LDP-a, Saša Milenić iz ZZS, Aleksandar Jugović is SPO-a, Zlata Đerić iz Nove Srbije, radikali Boris Aleksić, Marko Milenković i Vjerica Radeta, Balint Pastor iz SVM-a… samo su neki od poslanika koji dosta čitaju. A sve se čita – počev od zakona, stenogramskih beleški, pa do istorije, politike, prava – priča Stojanovićeva, koja piše prvu knjigu o skupštinskoj biblioteci, u kojoj je pravo blago, počev od prvog “Slavenoserbskog magazina” iz 1768, Sretenjskog ustava iz 1835, prvog skupštinskog protokola iz 1859, slučajno nađenog na buvljaku pošto je ukraden iz Skupštine 5. oktobra 2000, pa do ratnih beleški od 1914. do 1918. koje je vodila vlada u izbeglištvu u Nišu i na Krfu.
A da li predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović čita nešto iz riznice od 60.000 knjiga, među kojima je više od 100 izuzetno vrednih?
– Iz kabineta predsednice često traže knjige o parlamentarizmu, o Skupštini i njenom uređenju. Naravno, nikada ne pitam za koga su – priča ona.
Vizantija kao opsesija
Dolazi Srđan Milivojević, traži stenogramske beleške zasedanja od decembra 2007, a uzima i “Enciklopediju aforizama”.
– Da vidim šta je ko od mojih kolega govorio kada je bio na vlasti, da ih podsetim u raspravi, pošto zaboravljaju – priča i traži da biblioteka nabavi Džonsonovu “Enciklopediju psihijatrije” jer “ona može da objasni ponašanje nekih poslanika”.
A Zoran Krasić je pročitao svaki list napisan o Vizantiji.
– Vizantija je moja opsesija, moj bunt prema forsiranju rimske prošlosti i tome kao da pravoslavlja nije ni bilo. A sada čitam samo propise pošto imam dosta obaveza u vezi s Vojislavljevom odbranom u Hagu – rekao nam je Krasić.
U novijoj istoriji bez premca je Vojislav Šešelj, koji je uzimao po pet-šest knjiga pa su imali posebnu svesku za njega da ne bi trošili silne reverse. Iako je dobar običaj da svaki poslanik pisac pokloni svoju knjigu biblioteci, Srbin koji je napisao najviše njih nijednu nije darivao.
– Dok je bio tu, ništa nije ostavio, a kasnije je poručivao svojim poslanicima da to urade, ali nikako da se sete – priča Stojanovićeva.
Biblioteci su još poslanici u vreme SFRJ ostali dužni neke knjige pa je u nepovrat otišla i Kisindžerova “Diplomatija”, koja je sada tražena u srpskom parlamentu.
Toma upropastio Osmi mart
Biblioteka je, veli Stojanovićeva, mesto u parlamentu gde poslanici najčešće snimaju intervjue.
– Sekretar parlamenta je dame častio za Osmi mart tako što nam je dozvolio da kući odemo dva-tri sata ranije. I baš kada je trebalo da krenem, došao je Toma Nikolić da snima intervju pa sam morala da budem tu sve dok nije završio. Tako mi je jedinoj u Skupštini propao i taj mali poklon za Dan žena – veli Stojanovićeva.
Najčitaniji autori i dela među poslanicima
1. Slobodan Jovanović
2. Nikola Pašić
3. Vladinir Ćorović
4. Sve o Obrenovićima
5. Dela o Vizantiji
6. Tukidid – Peloponeski rat
JELENA SPASIĆ
