Polovina partija su manjinske
Od 82 registrovane političke organizacije, 45 pripada nacionalnim zajednicama. Bošnjaci imaju 11 stranaka, Albanci šest, Mađari i Romi po pet.
VIŠE od polovine svih političkih stranaka u Srbiji pripada nacionalnim manjinama. Od 82 registrovane partije, čak 45 su manjinske.
Ubedljivo najviše stranaka imaju Bošnjaci - 11 (ako se ne računa partija Zelenih iz Novog Pazara). Albanci imaju šest, Mađari i Romi po pet, Bugari tri, Rusini, Vlasi, Rumuni, Hrvati, Bunjevci i Slovaci po dve, a Makedonci, Crnogorci i Goranci po jednu.
Poslednja osnovana stranka je stranka "Zajedno za Vojvodinu", u Ruskom Krsturu, čiji je zastupnik Olena Papuga, inače republički poslanik LSV!
- Toliki broj manjinskih stranaka govori o tome da su manjine u Srbiji nezadovoljne - kaže narodni poslanik i lider Bošnjačke demokratske stranke Sandžaka Esad Džudžević. - Međutim, i velike stranke, posebno u Vojvodini, osnivaju "svoje manjinske stranke", da bi imale na koga da se oslone.
Džudžević, ipak, ne vidi ništa loše u ovom "pluralizmu", posebno kad su u pitanju Bošnjaci. Kako dodaje, 12 sandžačkih partija pokazuje zainteresovanost ove zajednice za rešavanje specifičnih problema koje ima.
- Ovakav pluralizam je koristan i za samu nacionalnu zajednicu, ali i za društvo u celini, jer vodi demokratizaciji - objašnjava on, i dodaje da to ne mora da znači da će se glasovi na izborima neminovno rasipati.
Naime, u poslednja dva meseca vode se intenzivni razgovori između stranaka manjina o eventualnom zajedničkom nastupu na izborima, kojima je prisustvovao i sam Džudžević. Prve pregovore inicirala je Crnogorska partija iz Lovćenca, što nam je potvrdio i narodni poslanik SVM Balint Pastor.
- Na jednom od tih sastanaka bili su i predstavnici SVM i istakli da podržavamo saradnju partija nacionalnih manjina, ali da ćemo samostalno izaći na izbore - kaže Pastor. - Ako se udruži jedan broj tih stranaka, one će sigurno osvojiti bar jedan mandat, ali problemi će nastati kada bude trebalo da se odluči kome taj mandat dati.
Pastor veruje da će se politička scena, kada su u pitanju manjine, raščistiti, baš kao što se raščistila kad su u pitanju većinske partije. Jer, pre tri godine bilo je više od 600 registrovanih stranaka.
- One koje ne uđu u republičku ili pokrajinsku skupštinu ni posle dva izborna kruga moraće ponovo da se registruju. Mnoge od njih to neće preživeti - zaključuje Pastor.
DOVOLJNO 1.000 POTPISA
Ovolikom broju manjinskih stranaka posebno je doprinela činjenica što je za njihovo formiranje dovoljno hiljadu potpisa, dok je za velike stranke potrebno 10.000.
V. C. S.
