Pajtićeva vlada otuđena od Beograda
Otvara li se Vojvođanski front
Jedini zajednički projekat koje su dve vlade realizovale za godinu dana jeste formiranje Razvojnog fonda Vojvodine u čijem Nadzornom odboru rame uz rame sede Bojan Pajtić i Igor Mirović
Kada je pre nekoliko dana ministar finansija Mlađan Dinkić otkazao sastanak radne grupe za izradu nacrta zakona o finansiranju Vojvodine, izgovorivši se obavezama oko rekonstrukcije republičke vlade, nije moglo biti boljeg povoda da „front” na relaciji Beograd – Novi Sad oživi. Pogotovo otkada je Dušan Bajatović, lider pokrajinskih socijalista, najavio da će sigurno „isposlovati” vanredne pokrajinske izbore.
Ono u šta se sada naprednjaci i socijalisti uzdaju jeste preuzimanje sve većeg broja lokalnih samouprava.
Da je sadašnja vladajuća koalicija (DS-SVM-LSV) na ozbiljnom testu, a mnogi misle i načeta, pokazuju i promene odnosa političkih snaga u opštinama. Demokrate su, nakon prošlogodišnjih izbora u koaliciji sa Ligom i „Mađarima“, i socijalistima formirali vlast u 37 od 45 opštinskih i gradskih skupština. Danas, godinu dana kasnije, zbog upodobljavanja lokalnih samouprava republičkoj vlasti, demokratama je ostala vlast u svega sedam opština.
Pokrajinska vlada predvođene demokratama uporno tvrdi da Beograd ima maćehinski odnos prema Vojvodini. Ovoga puta svoje stavove su mogli lako potkrepiti, jer je Dinkić obećao da će ovaj, Vojvođanima tako važan zakon, biti gotov najkasnije polovinom ove godine. Rokovi su prošli, a zakon ne da nije završen nego nije ni započet rad na njemu.
Da, međutim, ipak nije sve u neispunjenim obećanjima nego, možda čak i više, u političkim trvenjima između republičke vlasti koju predvode naprednjaci i pokrajinske na čelu sa DS-om, govori i činjenica da se pomenutim zakonom (čije je donošenje do kraja 2008. godine bila ustavna obaveza) nije bavila ni prethodna republička vlast predvođena Tadićem i Cvetkovićem. Ta činjenica je, čini se, ipak malo „umekšavala” ovaj problem.
„Nije problem da zakoni budu usvojeni, ali je problem to što pokrajinska vlada nema konkretne projekte za poboljšanje položaja pokrajine i bolji život njenih stanovnika. Šta ćemo kada donesemo zakon, formiramo izdašnije fondove, kad planova i projekata nema. Vojvodina tone”, uzvraća na prozivke na račun republičke vlasti Igor Mirović, predsednik Saveta za Vojvodinu SNS-a.
Ovaj zakon samo je poslednji u nizu povoda za „rat” između naprednjaka i demokrata, to jest između republike i pokrajine. Nešto ranije taj razlog je bila Deklaracija o zaštiti ustavnih i zakonskih prava pokrajine koju je formalno predložila pokrajinska vlada, a koju su mnogi pripisali predsedniku te vlade i zameniku predsednika DS-a Bojanu Pajtiću. Pokrajinska opozicija oličena u SNS-u, SPS-u i DSS-u nazvala je ovaj akt separatističkim, a on je, kako se nezvanično moglo čuti, bio previše „jak” i za beogradsku centralu DS-a.
Iako je deklaracija pretila da izazove „vojvođansko proleće”, na kraju je praktično ostala mrtvo slovo na papiru, jer na nju niko iz Beograda zvanično nije odgovorio.
„Ko je imao koristi od deklaracije? Šta su bili krajni ciljevi osim svađe, nervoze i agresije. Svi ti papiri ne znače realan život, a pokrajinska vlada sve vreme izbegava bilo koju inicijativu koja bi mogla da doprinese razvoju, a podrazumeva zajednički rad na sva tri nivoa vlasti”, kategoričan je Mirović.
On je siguran da su neki veliki projekti poput opremanja Instituta „Kamenica 2” i izgradnji autoputa Novi Sad – Ruma mogli da budu zajednički projekti dveju vlada i lokalnih samouprava, samo da je pokrajinska vlada pokazala inicijativu, umesto što je veštački prebacivala odgovornost na Vladu Srbije. Jedini zajednički projekat koje su dve vlade realizovale za godinu dana jeste formiranje Razvojnog fonda Vojvodine u čijem Nadzornom odboru rame uz rame sede upravo Pajtić i Mirović.
Za stanje u Vojvodini Mirović, međutim, ne krivi samo DS nego i njihove koalicione partnere Savez vojvođanskih Mađara i Ligu socijaldemokrata Vojvodine, te ih poziva da razvrgnu koaliciju sa DS-om i što pre se opredele na čijoj su strani.
„Kada gospodin Mirović poziva LSV da ne bude na strani grobara Vojvodine, nego na strani onih koji će joj doneti neku novu perspektivu, treba prvo on lično, a i njegova stranka da dokažu šta su u stanju, i šta su spremni da urade za pokrajinu”, odgovara potpredsednik LSV Branislav Bogaroški, i dodaje:
„Time što je SNS u zadnjih godinu dana zauzela neki proevropski stav, mislim na Aleksandra Vučića, koji je povukao pozitivne korake ka pridruživanju EU i rešavanju statusa Kosova i Metohije, ne znači da su svi bivši radikali, sada članovi SNS-a, promenili svoj nastup i pogled”, kaže Bogaroški.
Za sada, ni SVM-u ne pada na pamet da napusti savez sa DS-om.
„Mi nikada nismo rušili nijednu koaliciju u kojoj smo bili ni na jednom nivou, pa nećemo ni ovu. Sve dok koalicija funkcioniše i sve dok možemo da artikulišemo naše političke interese sigurno to nećemo raditi”, poručuje Balint Pastor, potpredsednik SVM-a, dodajući da njegova stranka nikada nije bila privezak DS-a, pa neće ni sada SNS-u.
Prema njegovim rečima odnos nove republičke vlasti prema Vojvodini je „nažalost” veoma sličan onom odnosu koji je imala i prošla vlada.
„Izuzev komunikacije između predsednika republičke i pokrajinske skupštine uopšte nema komunikacije između dva nivoa vlasti i to je pogubno. Tako ne može da se vodi ni pokrajina ni država”, ocenjuje Pastor.
Temelje vladajućeg pokrajinskog bloka nije uspeo da nagrize ni slučaj Razvojne banke Vojvodine, koja je, kako se otkrilo, davala kredite pod, u najmanju ruku, neuobičajenim uslovima A među onima koji su takav kredit dobili bila je i DS.
Politički analitičar Branko Radun je uveren da dvovlašće pokrajinske i republičke vlade ne može dugo potrajati. Prema njegovom mišljenju, Pajtić ima ambiciju da stvori „Vojvodinu” koja će ličiti na državu.
„Problem je postojao i ranije, no eskalirao je od kada je jedna koalicija na republičkom, a sasvim drugačija od nje na pokrajinskom nivou. Pokrajinska vlast je već godinama i formalno i neformalno autonomna u odnosu na Beograd. To u praksi znači da se, na primer, Pajtiću nisu smeli mešati u ’posao’ nekada Tadić, a sada ni Nikolić ili Dačić”, ocenjuje Radun i dodaje da je Pajtić uspeo da ojača svoju poziciju kroz podršku EU i SAD, što mu omogućava da ignoriše činjenicu da su brojne odredbe pokrajinskog Zakona o prenosu nadležnosti proglašene od Ustavnog suda za neustavne.
Profesor psihologije Mikloš Biro, pak, smatra da animozitet između republičke i pokrajinske vlasti ne zavisi od toga koja je stranka gde na vlasti.
To je, jednostavno, bitka za izvore finansiranja koje kontroliše pokrajina. Nažalost, svaka republička vlast ima tendenciju apsolutne kontrole i apsolutne potrošnje, čak i onog dela budžeta koji po ustavu pripada pokrajini”, smatra Biro.
On pozadinu problema na relaciji Beograd – Novi Sad vidi u tome što se vladajuće stranke na republičkom nivou jasno deklarišu kao protivnici autonomije Vojvodine. A to, kako kaže, nije dominantan stav „čak ni srpske populacije u Vojvodini”.
J. CEROVINA – A. KOMNENOVIĆ
