Ovo su 4 ključna pitanja oko kojih će se tek "lomiti koplja"
Koliko smo daleko od promene Ustava
Da li još ima vremena da Srbija do kraja 2017. godine, kako je to predviđeno u pregovorima sa EU, usvoji novi Ustav? Odredbe koje se tiču pravosuđa su gotovo spremne, ali sva ostala otvorena pitanja, počev od preambule o Kosovu pa do načina biranja predsednika, koja bi trebalo menjati u najvišem pravnom aktu, još nisu bila tema ozbiljne rasprave ni u Skupštini ni u Vladi.
Vlasti u Beogradu su se još pre dve godine Akcionim planom za Poglavlje 23 u pregovorima sa EU obavezale da će do kraja ove godine menjati Ustav. Dogovorene izmene za sada se tiču samo oblasti pravosuđa, odnosno načina biranja sudija i tužilaca, članova Vrhovnog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, koji, prema zahtevu iz EU, ne bi trebalo da budu birani u Skupštini, kako bi se obezbedila nezavisnost domaćeg sudstva.
Ipak, Ustav se nikada ne menja samo zbog jedne oblasti, a u javnosti se spekulisalo da bi predmet izmena mogla da budu i pitanja koja su za javnost u Srbiji isuviše osetljiva, da bi se menjala van očiju javnosti.
I dok je jasno da po pitanju nezavisnosti pravosuđa ni vlast ni opozicija ne bi smeli da se bune (jer šta bi to govorilo o njima), za menjanje ili brisanje preambule o KiM, o čemu je govorio i sam premijer Aleksandar Vučić, i te kako je potreban širi dijalog.
Ima još nekoliko stavki, koje bi, kako se najavljivalo, mogle da bude predmet izmena najvišeg pravnog akta, ali taj posao svakako ne može da bude završen preko noći.
- Izmenu Ustava u Vladi niko ne pominje. Izbori su sve odložili. Tek ćemo da dobijemo novog predsednika, a onda nas čeka izbor nove vlade. Pitanje je da li ćemo stići da se ozbiljno pozabavimo izmenama najvišeg pravnog akta - navodi izvor "Blica" iz Nemanjine 11.
Pravosuđe
Ukoliko bi se Ustav menjao samo u oblasti pravosuđa, referendum bi mogao da bude raspisan za nekoliko dana. Profesor Vladimir Petrov, član Radne grupe za analizu ustavnog okvira o pravosuđu u Srbiji, kaže za "Blic" da je analiza uspešno okončana, da je dobila odlične ocene Venecijanske komisije, kao i da bi se za jedan vikend mogla pretočiti u tekst koji će sačinjavati ustavnu normu.
- Sledeći korak je prednacrt ili nacrt teksta Ustava, o kojem bi šira javnost trebalo da se izjasni - navodi Petrov.
U Ministarstvu pravde kažu za "Blic" da je do sada na tu temu održana jedna javna rasprava, kao i da će do kraja ove sedmice poslati javni poziv fakultetima, advokatskim komorama, stručnim udruženjima, nevladinim organizacijama... da do 1. jula dostave svoje stavove i predloge.
- Nakon toga analiziraćemo stavove zainteresovanih strana zajedno sa analizom koja je urađena i stavovima stručne javnosti koji su zauzeti na okruglom stolu. Ističemo da promena Ustava nije u isključivoj nadležnosti Ministarstva pravde. Kada će Ustav biti promenjen stoga ne zavisi od Ministarstva pravde, već od političkog konsenzusa - navode u Ministarstvu pravde.
Preambula o KiM
Ovo će biti najveći izazov i politički rizik za vlasti u Srbiji. Nije tajna da Brisel traži od Srbije brisanje preambule o KiM, kako bi Briselski sporazum bio primenjiv u praksi.
Da se o tome razmišlja pre dve godine izjavio je i budući predsednik Aleksandar Vučić, koji je tada rekao i da Srbija nikada neće priznati KiM.
- Moraćemo o tome da razgovaramo sa srpskim narodom. Moraćemo da imamo veoma otvoren razgovor o budućnosti Srbije. Treba biti iskren prema narodu, a on će dati poslednju reč - izjavio je tada Vučić.
Nije isključeno da se napravi i manje bolna varijanta - menjanje teksta preambule. Postoje predlozi da se u tekstu navede da je Kosovo deo Srbije nad kojim ona nema suverenu vlast, što bi bliže opisalo stanje na terenu.
Ipak, pitanje je da li će se najvažniji politički činioci u Srbiji odlučiti da naprave tako veliki korak. Ukoliko se Ustav bude menjao krajem godine, malo je vremena da se ovako ozbiljna tema stavi na dnevni red.
Način biranja predsednika
Ni o ovom pitanju nije bilo ozbiljnog dijaloga u stručnoj javnosti, mada su i parlamentarne stranke i odlazeći predsednik Tomislav Nikolić jasno stavili do znanja da postoji ozbiljan raskorak između legitimiteta koji predsednik države dobija direktnim izborom i protokolarnim ovlašćenima (izuzev u ratnom stanju) koje ima u redovnim uslovima.
- Treba rešiti: ili će predsednik imati moć, a ja sigurno tada neću biti kandidat, ili će ga birati Skupština sa težim uslovima da ga razreši nego što ga bira - izjavio je Nikolić pre dve godine.
I nekoliko političkih stranaka ima stav da ili predsedniku države treba povećati ovlašćenja ili ga treba birati u republičkom parlamentu.
Smanjenje broja poslanika
Gotovo sve stranke vladajuće koalicije zalagale su se da se u Skupštini Srbije smanji broj poslanika na 150 ili 125. Ipak, i ta tema skrajnuta je, pa je nejasno da li je služila predizbornoj kampanji ili je motiv ipak bio ozbiljniji.
Postoje i predlozi da se ne menja broj poslanika, ali da se Srbija podeli na 250 izbornih jedinica, pa da oni koji na izborima osvoje najviše glasova u izbornim jedinicama dobiju mesto u poslaničkim klupama. Na taj način sastav srpskog parlamenta bio bi reprezentativniji u odnosu na ovaj i sve prethodne.
Realan rok?
Da li je realno da oko ovako krupnih promena bude postignut konsenzus, da budu pretočene u predloge, stavljene na javnu raspravu... i usvojene na referendumu do kraja 2017?
- To je malo verovatno. O svim tim pitanjima nismo govorili. Ukoliko bi se držali samo pravosuđa, moguće je da se ispoštuje rok koji je dogovoren sa EU - kaže Balint Pastor, poslanik SVM i član skupštinskog Odbora za ustavna pitanja.
Njegova koleginica Gordana Čomić iz DS navodi za "Blic" da su svojevremeno sve poslaničke grupe, osim SNS, iznosile svoje predloge oko toga šta treba menjati u Ustavu, ali da se već neko vreme o tome ne govori.
- Imamo priliku da prvi put donesemo Ustav, a ne da nam bude nametnut kao što je to bio slučaj sa svim prethodnim. On treba da bude izraz volje građana po kojim načelima žele da žive. Treba da ima i razvojnu komponentu, da doprinese regionalizaciji i decentralizaciji Srbije..., ali i da se napravi neko kompromisno rešenje oko preambule o KiM - smatra Čomićeva.
NATAŠA LATKOVIĆ
