Ostatak Srbije neka čita istoriju

POVODI - Opravdanje da se usvajanje statuta Vojvodine prolongira ne bi li se objasnilo zbog čega Pokrajina dobija veće nadležnosti od regiona, sagovornici Danasa ocenjuju nemuštim

JEŠIĆ: Ustav je najgori dokument koji je Srbija usvojila u skorijoj prošlosti * U stranci Zajedno za Šumadiju smatraju da ne treba sporiti autonomiju Vojvodine

Beograd - Razlog koji je po tumačenju čelnika Saveza vojvođanskih Mađara predsednik Srbije Boris Tadić naveo kao uzrok prolongiranja potvrde statuta i zakona o nadležnostima Vojvodine u republičkom parlamentu, nije dovoljan i razuman, ocenio je u izjavi za Danas Goran Ješić, funkcioner Demokratske stranke i gradonačelnik opštine Inđija.

On ističe da nema političkog opravdanja za neusvajanje statuta i ocenjuje odugovlačenje demagogijom. Mujo Muković, potpredsednik Sandžačke demokratske partije, naglašava da takva opravdanja govore o neozbiljnosti vladajuće koalicije. Potpredsednik stranke Zajedno za Šumadije Saša Milenić kaže da građani južno od Save i Dunava ne treba da spore autonomiju Vojvodine, već moraju da insistiraju da nedostatak prava ostvare u svojim regionima.

Kako je nedavno za Danas izjavio predsednik poslaničke grupe manjina u Skupštini Srbije i funkcioner SVM Balint Pastor, Boris Tadić je u razgovoru sa predsednikom SVM Ištvanom Pastorom, rekao da bi pre usvajanja statuta Pokrajine trebalo objasniti „ostatku Srbije“ zbog čega Vojvodina dobija veće nadležnosti, a drugi regioni ne. Međutim, da bi se regionima dalo pravo koje bi, ukoliko statut stupi na snagu imala Vojvodina, neophodno je promeniti Ustav.

- Aktivno sam učestvovao u antiustavnoj kampanji i na kraju se ispostavilo da je referendum na kojem je taj sramni dokument prošao, bio pokraden. Dakle, Ustav je donesen na pokradenom referendumu i to je činjenica. To je najgori dokument koji je Srbija usvojila u skorijoj prošlosti. Predsednik nije otkrio ništa novo time što je uputio na promenu najvišeg pravnog akta države, ocenjuje Ješić.

On osporava i navodne Tadićeve argumente koji bi trebalo da opravdaju kašnjenje za izglasavanje statuta Pokrajine više od osam meseci.

- Ako građanima koji ne žive u Vojvodini treba da se objasni zbog čega ona treba da ima autonomiju, treba im reći da čitaju istoriju i da se obrazuju u tom smislu, a ne da im političari objašnjavaju razloge. Ako je neko veći Srbin od mene zato što osporava prava koja proističu iz statuta Vojvodine, moram da kažem da sam kao građanin Vojvodine duboko svestan odakle je potekla sva pozitivna istorija države - iz Sremskih Karlovaca gde se nalazi najstarija obrazovna ustanova u Srbiji, kaže Goran Ješić.

Sličnog je mišljenja i Mujo Muković, potpredsednik Sandžačke demokratske partije koja je, takođe, član vladajuće koalicije okupljene oko DS. Muković naglašava da odugovlačenje donošenja statuta govori o neozbiljnosti vladajuće koalicije.

- Neozbiljno je ulaziti u projekte pa ih onda prolongirati. Vladajuća većina je ista na pokrajinskom kao i na republičkom nivou, tako da je nemoguće razumno objasniti kako je moguće da na jednom nivou ne bude problema u vezi sa tim dokumentom, a da se na drugom tako naglo stvori. Pretpostavljam da su svi učesnici u izglasavanju statuta u pokrajinskoj skupštini znali za šta glasaju, kaže Muković. Naš sagovornik ističe da SDP podržava najširi oblik autonomije Vojvodine kao i da je Ustav neophodno menjati.

- Podržavamo inicijativu predsednika Srbije za promenu Ustava, ali za to je potreban dug proces, a građani Vojvodine nemaju i ne bi trebalo da imaju razumevanja za to, jer je njihova skupština već izglasala dokument koji je usaglašen i sa ovakvim Ustavom. Ostatak Srbije ima pravo na regionalizaciju i na taj proces, iako je on stidljivo započet donošenjem Zakona o regionalnom razvoju. Decentralizacija vlasti je najbolja brana od separatizma, iako se to navodi kao strah onih koji se protive decentralizovanoj vlasti, ističe Muković.

On zaključuje da je bojazan od separatizma u Vojvodini neosnovana, budući da većinsko stanovništvo čine pripadnici srpske nacionalnosti, pa se to može tumačiti kao pokušaj odvajanja Srba od Srbije.

Potpredsednik stranke Zajedno za Šumadije Saša Milenić kaže da građani Srbije, južno od Save i Dunava, ne treba da spore autonomiju Vojvodine, već moraju da insistiraju da nedostatak prava u odnosu na Vojvođane, ostvare u svojim regionima.

- Tadićeva izjava pripada onom korpusu razmišljanja kojim se zagovara revizija Ustava kao osnovnog preduslova za regionalnu perspektivu politike i države u Srbiji. Čini mi se da se u ovom trenutku za promene Ustava koje bi omogućile regionalizaciju Srbije eksplicitno zalažu samo Zajedno za Šumadiju i predsednik Boris Tadić, koji potvrđuje da regionalni status koji imaju Vojvodina kroz Ustav i Statut, kao i grad Beograd, kroz Ustav i Zakon o glavnom gradu, predstavlja asimetriju u odnosu na ostatak Srbije, ističe Milenić.

On ističe da koncept stvarne regionalizacije znači formiranje političkih regiona, da oni budu srednji nivo vlasti, između lokalne samouprave i države. A da bi regioni bili deo sistema vlasti moraju da imaju i politički kapacitet, oličen u regionalnom parlamentu. Republička Skupština bi u tom slučaju bila dvodomna. Činili bi je dom građana i dom regiona, objašnjava Milenić koncept stranke Zajedno za Šumadiju.
 
DŽUDŽEVIĆ: Postići opšti konsenzus
Esad Džudžević čelnik Bošnjačke demokratske stranke, koja je u Skupštini u koaliciji sa Ugljaninovom SDA, smatra da je obrazloženje predsednika pravovremeno jer, kako u izjavi za Danas tvrdi, „Tadića poznajem lično 20 godina i uveren sam da je njegova ocena dobronamerna“. On ima razumevanja i za odugovlačenje donošenja statuta jer, kako kaže, potrebno je postići opšti društveni konsenzus. „Sandžak je kroz istoriju više puta potvrđen kao autonomna oblast. Glasovi naroda iz Sandžaka idu u pravcu neophodnosti što brže decentralizacije vlasti. Žao mi je što naši prijatelji iz Vojvodine moraju da budu strpljivi, ali smatram da je neophodno da svi građani razumeju i shvate zbog čega je regionalizacija dobra“, zaključuje Džudžević.

S. ČONGRADIN, Z. RADOVANOVIĆ