Osamdeset godina od zločina nad Mađarima – Decenija od istorijskog pomirenja
Konferenciju pod ovim nazivom organizovali su Zavičajno-istorijsko društvo vojvođanskih Mađara i Odbor za pomilovanje žrtava nevino streljanih na području grada Subotice 1944/45. godine.
Konferencija je počela projekcijom dokumentarnog filma “Sećanja jednog očevidca: Ljudi iz senke smrti – svedočenje Jožefa Višnjeija. Nakon toga je Julija Teleki, preživela iz Čuroga, govorila o tužnoj sudbini svoje porodice.
„Kad sam počela da prikupljam podatke, svi idu na groblje na Svi svete, a gde ja da idem kad moja otac nema grob? Nije imao kovčeg, za njega nije zvonilo zvono. Tada sam napisala jednu pesmu: Tražim očev grob, tražim jedan grob, skriveno groblje, gde nema pograbnog krsta, gde ne cveta cveće. Negde tamo, nedaleko odavde, počiva moj otac.“
Na otvaranju manifestacije, Katalin Sili, izaslanica premijera Mađarske, izjavila je da istorijsko pomirenje Srbije i Mađarske može poslužiti kao primer, a kolektivna krivica svuda mora biti izbrisana jednom zauvek.
Katalin Sili, izaslanica premijera Mađarske: „Smatram da pomirenje između Srbije i Mađarske, 2013. godine u Vojvodini, može poslužiti kao primer, i bilo bi dobro da to bude zarazan primer za sve druge zemlje koje kao članica Evropske unije, i dalje da tako kažem, koristi i sprovodi ova pravila. Upravo onda kada je, na primer, reč o uzimanju nekretnina. Zato treba da predstavimo ovaj proces, koji se ovde dešava, jer je to dobar primer.“
Ogroman je istorijski čin to što smo uspeli da postignemo istorijsko pomirenje između Srbije i Mađarske – rekao je Dr Balint Pastor. Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara je na konferenciji u Subotici govorio i o tome kome to pomirenje možemo da zahvalimo.
„Da nije bilo nepokolebljivosti potomaka nevinih žrtava, da ih nije bilo, ne bi ni nastalo mnoštvo istorijskih i zavičajnih radova, i da nije bilo istrajnost i upornost u radu Ištvana Pastora, i drago mi je da to danas ne govorim ja prvi, u stvari svi su govorili o tome, onda bismo i dalje bili u poziciji da istoričari istražuju i da se na političkoj ravni ništa ne dešava.”
Vojvođanski Mađari se sve do danas nisu oporavili od zločina 1944./45. – naglasio je Arpad Fremond. Predsednik Mađarskog nacionalnog saveta je rekao da je MNS 2011. godine zaključio ugovor sa Srpskom akademskom komisijom, da će sarađivati i zajednički raditi na istraživanjima.
„Kao što smo čuli od Julije Teleki, pre 20-25-30 godina nije postojala ni nada za to da ćemo danas biti tu gde jesmo. Pre 80 godina dogodila se, ako se tako možemo izraziti, najveća tragedija Mađara u Vojvodini, a zahvaljujući istraživanjima, stručnim konferencijama, komemoracijama, borcima za mir, izrečene su stvari o kojima se praktično 40 godina nije smelo pričati. čak i unutar porodica. Nije preterano reći da vojvođanski Mađari sve do danas nisu uspeli da se oporave od tog gubitka.“
Od početka 90-ih godina rođaci žrtava počeli su da pričaju o zločinima izvršenim nad Mađarima 1944./45.godine. Prikupljanje podataka postaje sve teže kako vreme odmiče – rekao je Zoltan Kudlik, predsednik Odbora za pomilovanje žrtvava nevino streljanih na prostoru grada Subotice 1944./45.godine.
„Ovde u Subotici ima 1168 žrtava, ali ni to nije konačan podatak. Nažalost, sve je teže doći do novih informacija, jer rodbina polako izumire, a biće sve manje onih koji će želeti da saopšte i objave ko su bile njihove žrtve.“
Na konferenciji su zavičajni istoričari i čelnici institucija izvestili između ostalog, o procesu traženja žrtava, putu od rehabilitacije do naučnog istraživanja događaja 1944./45.godine, sporazuma koji se sklopljen između Mađarske i Srbije, o osnivanja Mešovite mađarsko-srpske akademske komisije. Manifestaciju su podržali Mađarski nacionalni savet i Lokalna samouprava Opštine Bačka Topola.
