O proširenju Evropske unije i izazovima javnog života

Savez vojvođanskih Mađara održao je u četvrtak popodne javnu tribinu u Subotici. Gost događaja održanog u poslastičarnici „Blaha Lujza” bio je Barna Pal Žigmond, zamenik ministra ministarstva zaduženog za poslove Evropske unije Mađarske, a domaćin je bio dr Balint Pastor, predsednik SVM-a. Diskusiju je vodila Čila Goli, zamenica gradonačelnika Subotice, a na tribini se govorilo o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, parlamentarnim izborima u Mađarskoj koji će se održati sledećeg proleća, kao i o lokalnom patriotizmu, zaštiti grada i očuvanju vrednosti.

Kao što je pomenuto, izbor mesta održavanja nije bio slučajan: poslastičarnica „Blaha Lujza” istovremeno ukazuje i na građansku prošlost Subotice i na zajedničko kulturno nasleđe. Barna Pal Žigmond, koji je poreklom iz Targu Mureša, govorio je o Subotici iz perspektive svog rodnog grada, povlačeći paralele između istorije i graditeljskog nasleđa ova dva grada.

– Subotica mi je uvek bila pomalo bliska, jer sam je doživljavao kao sličnu Targu Murešu. Oba grada imaju divnu gradsku kuću i palatu kulture u stilu secesije, a to su zdanja koja formiraju identitet. U oba slučaja postojao je jedan gradonačelnik koji je pretvorio ove trgovačke varošice u građanske centre. Danas sam vas video kako ponosno pokazujete gradsku kuću i kuće u stilu secesije, a to šalje poruku da je graditeljsko nasleđe postalo deo duše ovog grada, rekao je zamenik ministra.

Jedna od centralnih tema foruma bila je urbanistička zaštita i očuvanje vrednosti. Dr Balint Pastor je podsetio na dešavanja u Subotici iz proteklih godina, u kojima je, kako je rekao, SVM odigrao ključnu ulogu. Detaljno je naveo obnovu subotičke sinagoge, zgrade Učiteljskog fakulteta na mađarskom nastavnom jeziku, vodotornja na Paliću, kuće Karolja Biroa, kao i fasade i čitaonice Gradske biblioteke Subotice.

– Urbanistička politika u protekle četiri godine ostavila je dubok utisak na mene, a nadam se da je ostavila i na stanovnike Subotice. Uveren sam da bez nas, najmanje pedeset zgrada u Subotici danas ne bi postojalo, ili bi bile u mnogo gorem stanju. Zastupamo stav da renoviranje ne znači rekonstrukciju, već vraćanje u prvobitno stanje uz puno poštovanje aspekata zaštite spomenika kulture. Budimo ponosni što smo generacija koja, prvi put posle više od jednog veka, u značajnoj meri obnavlja gradsku kuću Subotice. I postavimo pitanje: ko, ako ne SVM? Kome su još važne ove zgrade, ove vrednosti na političkoj paleti Subotice, ako ne za nas?, naglasio je predsednik SVM-a.

Na javnoj tribini se razgovaralo i o pristupanju Srbije Evropskoj uniji i politici proširenja Evropske unije. Barna Pal Žigmond je podsetio da već više od dvadeset godina rukovodstvo EU obećava zemljama Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, perspektivu pristupanja, ali da je poslednjih godina proces u suštini zastao, dok je ubrzano pristupanje Ukrajine postalo fokus briselske agende.

– Mađarska dosledno podržava pristupanje Srbije EU, jer smo uvereni da je u ekonomskom, strateškom i bezbednosnom interesu Evrope da zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, što pre postanu punopravni članovi EU. Danas vidimo dvostruke aršine: dok zemlje Zapadnog Balkana godinama ispunjavaju uslove, nema napretka u pristupanju, dok se u slučaju Ukrajine govori o ubrzanom postupku uprkos ratu i ozbiljnim demokratskim nedostacima. Jasno smo stavili do znanja da u slučaju Ukrajine podržavamo stratešku saradnju, a ne punopravno članstvo, ali tražimo da se pristupanje država Zapadnog Balkana shvati ozbiljno, naglasio je zamenik ministra.

Na kraju foruma, razgovor se okrenuo ka temi mađarskih parlamentarnih izbora na proleće. Barna Pal Žigmond je podsetio prisutne na referendum 5. decembra 2004. godine, koji je ocenio kao jedan od najbolnijih trenutaka u modernoj mađarskoj istoriji, pa ga je uporedio sa nacionalnim političkim zaokretom poslednjih godina.

– Mnogi od nas se sećaju kada je Jožef Antal rekao da u srcu želi da bude premijer za petnaest miliona Mađara. To je bilo neverovatno uzdižuće i za nas, Mađare koji žive van matične zemlje. Konačno smo osetili da smo važni za maticu. Ali 5. decembra 2004. godine doživeli smo nešto potpuno suprotno, kada je levičarska vlada praktično okrenula Mađare u matici protiv Mađara koji žive van matične zemlje. Ovo iskustvo nas i danas upozorava da se ništa samo po sebi ne podrazumeva. Sadašnja nacionalna vlada je obnovila solidarnost i u javnom pravu sa ustavom i zakonom o državljanstvu, a politika podrške je učinila opipljivim da Mađarska stoji iza vojvođanskih Mađara. Međutim, ova politika može trajati samo dok Mađarska ima vladu koja to smatra svojim zadatkom i odgovornošću, naveo je Barna Pal Žigmond.

Dr Balint Pastor je naglasio da podstiče vojvođanske Mađare da glasaju za Fides-KDNP, takođe i zbog zajedničkih vrednosti sa sadašnjom mađarskom vladom.

– Ne mislim da je najvažnije da se mađarskoj vladi odužimo za njenu podršku. Mnogo je važnije da svakodnevno doživljavamo da nas iste vrednosti pokreću. Iako više ne možemo iskreno reći o Evropskoj uniji da je ona zajednica vrednosti, o mađarskoj vladi to možemo. Jasno je da je Mađarskoj potrebna vlada koja vodi politiku u skladu sa ovim sistemom vrednosti. Stoga je prirodno da podstaknemo svakog vojvođanskog Mađara da iskoristi svoje biračko pravo i podrži Fides-KDNP, jer time se postavlja pravac ne samo za budućnost matične zemlje, već i za budućnost sopstvene zajednice, naglasio je predsednik SVM-a.

HERCZ