Novim zakonom do delimične depolitizacije nacionalnih saveta

Narodna Skupština je sredinom juna usvojila Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
 
Najvažnije novine dokumenta su, kako to za „Dnevnik” navodi šef poslaničkog kluba Saveza vojvođanskih Mađara u republičkom parlamentu Balint Pastor, delimična depolitizacija nacionalnih saveta, što znači da predsednik nacionalnog saveta, kao i predsednik i članovi Izvršnog odbora saveta, ne mogu biti istovremeno i funkcioneri političkih stranaka, zatim veća transparentnost u finansijskom poslovanju saveta i da će posebne biračke spiskove manjina za izbore nacionalnih saveta ažutirati država, što dosad nije bio slučaj.

– Najvažnije je da novi zakon ne sužava prava nacionalnih saveta – navodi Pastor.

Treba podsetiti na to da je stari Zakon o nacionalnim savetima izmenjen, s jedne strane, zobog odluke Ustavnog suda Srbije koji je 2014. godine ocenio da nekoliko članova Zakona nije u skladu s Ustavom, a s druge, zakon je trebalo uskladiti i s Akcionom planom Vlade Republike Srbije za pregovaračko poglavlje 23 u pristupanju Evropskoj uniji. Pastor napominje da je prvobitna radna verzija zakona, pripremljena nakon odluke Ustavnog suda, bila neprihvatljiva. Sud je, međutim, u svojoj odluci ostavio mogućnost da pojedini osporeni članovi mogu ponovo biti ugrađeni u pravni akt, ali moraju biti preformulisani.

– Gotovo godinu je trajala politička borba da se osporeni članovi preformulišu i da se vrate u zakon. Zadovoljni smo što smo uspeli u tome – ističe Pastor. 

Na molbu za komentar o odredbi zakona o depolitizaciji nacionalnih saveta, koja se može protumačiti kao dvostruki aršin u odnosu na državne organe u kojima funkcioneri mogu biti ne samo stranački funkcioneri nego i prvaci, navodi da je o tome bilo dosta reči u toku javne rasprave, ali da su međunarodne organizacije u tom pogledu veoma rigorozne i smatraju da nacionalni saveti treba da budu depolitizovani. 

– Nažalost, međunarodne organizacije su na čvrstom stanovištu da  nacionalni saveti treba da budu organi izvan politike i njihovi kriterijumi u odnosu na nespojivost funkcija veoma su strogi – napominje Pastor. – Što se tiče  Nacionalnog saveta Mađara, funkcioneri SVM-a nisu nikad ni bili na rukovodećim mestima u Savetu tako da ta odredba nas nije doticala, ali nismo se mogli složiti s tim da stranački funkcioner ne može biti ni član nacionalnog saveta jer bi to značilo da kod pojedinih nacionalnih zajednica viđeniji članovi zajednice ne bi mogli biti na listi kandidata na izborima i ne bi mogli učestvovati u radu saveta. Zato smatramo dobrim kompromisom u Zakonu da stranački funkcioneri ne mogu biti na rukovodećim mestima, dok svi ostali članovi političke stranke mogu. 

Pokrajinski poslanik i predsednik političke stranke Slovaci, napred! Pavel Surovi kaže za naš list da novi zakon predstavlja korak napred, a posebno mu se dopada što finansijsko poslovanje saveta ubuduće mora biti transparentno.

– Kao član Nacionalnog saveta Slovaka proteklih godina sam najviše ukazivao javnosti na netransparentnost, brojne nepravilnosti, zloupotrebe, nepotizam i nenamensko trošenje novaca poreskih obaveznika u Savetu Slovaka i insistirao na tome da država Srbija više kontroliše nacionalne savete, kako troše njen novac jer ih ona finansira – napominje Surovi. 

Dobar primer Novog Sada

Pavel Surovi ističe i da je Grad Novi Sad, s gradonačelnikom Milošem Vučevićem na čelu, dobar primer kako se lokalna vlast odnosi prema nacionalnim savetima.  Grad, naime, kako Surovi objašnjava, pomaže rad Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine s 1,3 milionom dinara, što je za svaku pohvalu.

Kaže da je naročito dobro što zakon jasno reguliše da je rad nacionalnih saveta javan. Kako objašnjava, u prošlosti su postojale opstrukcije jer njemu kao članu Nacionalnog saveta nisu dostavljene informacije o tome kako su trošena javna sredstva u Slovačkom nacionalnom savetu i morao je da se obrati povereniku za dostupnost informacija od javnog značaja. Surovi je izrazio nadu da će to sad novim zakonskim aktom biti se promenjeno.

– Smatram da država Srbija nadstandardno brine o nacionalnim savetima i finansira ih preko Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Pokrajine Vojvodine i lokalnih samouprava – ističe Surovi. – Srbija je jedinstven primer u Evropi koja je manjinskim zajednicama priznala kolektivna prava, dala kulturnu autonomiju i mogućnost da sami odlučuju u četiri oblasti: kulturi, obrazovanju, upotrebi jezika i pisma i informisanju.

Jelena Jovanović: Ravnopravan status Romima

Poslanica Skupštine Vojvodine Jelena Jovanović, koja u poslaničkoj grupi Srpske napredne strane predstavlja romsku nacionalnu zajednicu, kaže za „Dnevnik” da su iz perspektive te nacionalne manjine usvojena zakonska rešenja za svaku pohvalu. Navodi i da najznačajnije novine omogućavaju Romima ravnovpravan status, aktivnu participaciju i suštinsku društvenu inkluziju.

– Upis u poseban birački spisak i ostvarivanje prava učešća na izborima, kako da biraju, tako i da budu birani predstavnici koji žele da se kandiduju na izborima, za romsku zajednicu je od višestrukog značaja, posebno za kandidaturu obrazovanih Roma, naročito Romkinja, jer se na taj način omogućava da interesi romske zajednice budu na odgovarajući način zastupljeni u ingerencijama nacionalnih saveta, znači u kulturi, obrazovanju, informisanju  i službenoj  upotrebi jezika i pisma – navodi Jelena Jovanović. – Cilj je da se ostvare kolektivna prava nacionalnih manjina na samoupravu u tim oblastima, a posebno smatram važnim što su jasnije definisani ovlašćenja nacionalnih saveta, što se smanjuje prekomerna politizacija saveta i što se traži transparentnost u radu.

– Novi zakon ide korak napred i unapređuje sve oblasti i omogućava manjinskim zajednicama u Srbiji da imaju što bolji život u oblasti kulture, obrazovanja, upotrebe jezika i pisma i informisanja. Takođe, podržavam depolitizaciju nacionalnih saveta jer predstavlja korak napred u odnosu na stari zakon – zaključuje Surovi.

E. MARJANOV