Nema šanse da gej brakovi prođu u srpskom parlamentu
BEOGRAD – Nema šanse da u Srbiji u skoroj budućnosti mladoženja stavlja burmu mladoženji ili da dve dame odu pred matičara. Šuška se da bi se legalizacija istopolnih brakova mogla naći u predlogu građanskog zakona koji priprema radna grupa Vlade Srbije, ali nijedna politička partija nije se decidirano izjasnila da podržava tu ideju.
I gle paradoksa: Srbija priča o legalizaciji gej brakova, a u isto vreme njeni srednjoškolici iz knjiga psihologije uče da je homoseksualnost bolest ravna zoofiliji ili nekrofiliji.
Međutim, iako bi to građanskim zakonikom, čije je donošenje inače na dugom štapu, moglo biti regulisano, prethodno bi trebalo promeniti Ustav koji kaže da je brak zajednica muškarca i žene. A za to je potrebno najmanje dve trećine poslanika republičkog parlamenta ili 168 od 250. Za to šanse nema.
URS ne bi glasao
U Demokratskoj stranci još nisu podrobnije razmišljali o građanskom zakoniku za koji se priča da će predložiti da brak bude zajednica dvaju lica, pa nemaju konkretan odgovor.
– Kako se ponašaju druge evropske zemlje, tako ćemo i mi – kratko nam je rekao Dragoljub Mićunović.
Iz SPS-a, stranke koja je prva u svoj glavni odbor uključila istaknutog gej aktivistu Borisa Milićevića, nismo dobili odgovor da li bi podržali legalizaciju istopolnih brakova.
Da da nema šanse da se nabere većina u Skupštini, ističe Željko Ivanji iz URS-a.
– Srbija nije zrela za takav zakon i URS za to ne bi glasao. Imamo puno posla da onemogućimo diskriminaciju gej populacije i normiranje gej brakova nije moguće sada – kazao nam je Ivanji.
Nije vreme za to
Protiv bili bi i poslanici PUPS-a jer je to neprirodan spoj.
– Niti je vreme za to, niti naš život i godine tako nešto prihvataju – kazao nam je Momo Čolaković, šef poslanika PUPS-a.
A barjaktar takve ideje sigurno neće biti SVM, koji nema zvaničan stav jer nema ni predloga na papiru.
– Generalno, ne verujem da bi parlamentu bilo moguće obezbediti dvotrećinsku većinu za takvu ideju, a podsećam i da smo konzervativna stranka, članica Evropske narodnjačke partije, i da sigurno tu ne bismo bili barjaktari. Ipak, smatramo i da prava svih treba da budu ispoštovana – kazao je za NG Balint Pastor.
Komesar za ljudska prava LDP-a Marko Karadžić podseća da zakonom ne može da se menja Ustav i ističe da ima drugih evropskih rešenja kojima bi se to dalo regulisati.
– To treba definisati tako da budu ispoštovana ljudska prava i uspostavljena pravna sigurnost recimo u oblasti nasleđa, zdravstvenog i socijalnog osiguranja. Francuska je, na primer, smislila poseban termin kojim je ozakonila istopolne zajednice, a kojim se koriste i heteroseksualci zbog lakšeg sklapanja brakova i mnogo manjih troškova – rekao je za NG Karadžić i dodao da će LDP podržati sve u skladu s evropskim standardima.
Samo još to fali
Na tvrdom krilu protiv ove ideje odavno su SRS i DSS, gde i ostaju.
– U opštem političkom, socijalnom i ekonomskom rasulu, samo nam još to fali. Nenormalno je i neustavno i DSS nikad neće podržati – veli Željko Tomić.
Da to nije prirodno ni normalno, tvrdi radikal Zoran Krasić.
– A pogotovu je nepoželjno za Srbiju u kojoj godišnje umre 40.000 ljudi više nego što se rodi. Reklamirati taj egzibicionizam, dekadenciju i nastranost opasno je za društvo i potpuno sam siguran da to neće ozakoniti Srbija jer nisu ni mnogo razvijenije zapadnoevropske država – kazao nam je Krasić.
Retke države ozakonile
Gej brakovi legalizovani su u evropskim državama: Španija, Belgija, Holandija, Portugal, Švedska, Norveška i Island, u Južnoj Africi, Argentini, meksičkoj prestonici Meksiku, Kanadi, te u šest od 50 država SAD: Ajovi, Masačusetsu, Vermontu, Konektiketu, Nju Hempširu i Njujorku.
JELENA SPASIĆ
