Na poslaničke klubove razbroj
Od liste koju je predvodio Aleksandar Vučić formiraće se četiri poslaničke grupe, dok nijedna od članica koalicije LDP–LSV–SDS nema pet mandata za poslanički klub
Novi saziv Narodne skupštine imaće više poslaničkih klubova od ovog raspuštenog u kome ih je bilo 12. Koliko tačno, u ovom trenutku ne može da se precizira, budući da se ne zna kako će se „razvrstati” lista LDP–LSV–SDS. Nijedna od ove tri stranke nema pet poslanika, koliko je neophodno za formiranje poslaničkog kluba, a hoće li delovati jedinstveno, ili će za formiranje svojih klubova potražiti partnere među poslanicima drugih stranaka, juče nismo mogli da čujemo, jer niko nije odgovarao na naše pozive.
Lista LDP–LSV–SDS jedina je „problematična” što se tiče organizovanja u poslaničke grupe. Jedini koji bi mogao da napravi klub od poslanika koji su učestvovali na izborima kao njihovi kandidati jeste SDS Borisa Tadića. SDS ima četiri svoja poslanika, a peti je Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije, koji je bio na listi u kvoti SDS-a. Aleksić, međutim, za „Politiku” kaže da još nije bilo nikakvih razgovora o formiranju poslaničkog kluba, a da li će biti deo budućeg kluba SDS-a, videće.
Videću šta ću, zavisi da li ćemo se dogovoriti. Za sada nikakvih razgovora nije bilo, verovatno su u SDS-u, LSV-u i LDP-u zauzeti razgovorima oko toga ko će gde biti, u kojoj koaliciji, pa od toga i klubovi zavise“, ističe predsednik NPS-a.
Na pitanje kakvi su izgledi da se dogovori sa SDS-om, Aleksić odgovara: „Ako ne bude dogovora, ja ću biti nezavisan poslanik, koji će zastupati politiku svoje stranke – Narodnog pokreta Srbije.”
LSV ima četiri poslanika i nedostaje im jedan za klub, a LDP ima tri, ali bi mogao svakako da računa na Žarka Koraća, koji je bio kandidat u njihovoj kvoti, ali i sa njim bi LDP-u nedostajao još jedan poslanik. Pokušali smo u svim strankama da čujemo kako će se organizovati u parlamentu, ali niko iz ovih stranaka nije odgovarao na naše pozive.
Ukoliko se ne računa lista LDP–LSV–SDS, u parlamentu će, za sada, sigurno delovati najmanje 12 poslaničkih grupa. Lista koju je predvodio Aleksandar Vučić, a koja je osvojila 131 mandat, formiraće četiri poslaničke grupe. Najviše poslanika ima će klub SNS-a (107), budući da će on okupiti pored naprednjaka i po tri poslanika SNP-a, SPO-a i PS-a, dva poslanika PSS-a, jednog SDSS-a i pet nestranačkih ličnosti. Mada ovakav raspored mandata ostavlja mogućnost da se manje stranke udruže i naprave klub, to se neće desiti. SPO je, na primer, u raspuštenom sazivu imao svoj poslanički klub, sada ga neće imati, jer, kako nam je rekao Žika Gojković, imaju samo tri mandata i nisu razgovarali ni sa kim o nekom udruživanju. U SNP-u Nenada Popovića su nam rekli da su oni u koaliciji sa SNS-om i da će ostati u zajedničkom klubu. Dragan Todorović, zamenik predsednika PS-a Aleksandra Vulina, kazao nam je da je PS lojalan partner SNS-u, da su u raspuštenom sazivu njihova tri poslanika delovala u okviru poslaničkog kluba SNS-a i da nema razloga da tako ne nastave.
Pored kluba SNS-a, sa liste okupljene oko Aleksandra Vučića, biće formirani poslanički klubovi SDPS (10), PUPS (9) i NS (5).
Sa liste SPS–JS biće formirana dva poslanička kluba, SPS će imati sigurno 21 člana, a JS 7. Na kvoti SPS-a bili su lideri dve druge partije, Joška Broz i Ivan Karić. Karić će, kako nam je rekao, u skladu sa predizbornim dogovorom, biti u klubu SPS-a, koji bi trebalo da se zove – SPS–Zeleni.
SRS i DJB Saše Radulovića nemaju nikakav problem oko dogovaranja, oni su na izbore išli samostalno, pa će i imati poslaničke klubove tačno onolike koliko su mandata osvojili, a to znači SRS – 22, a DJB – 16. I dvojna koalicija Dveri–DSS nema nikakav problem, svaka stranka će imati svoj klub, Dveri sa šest poslanika, a DSS sa pet, a na koju stranu će se okrenuti nestranačke ličnosti, Đorđe Vukadinović i Miladin Ševarlić, nije bitno sa stanovišta formiranja kluba.
Demokratska stranka imaće svoj klub, jedina dilema je hoće li ga formirati samo sa 12 svojih poslanika, ili će u njemu biti četiri lidera drugih stranaka, koji su izabrani na njihovoj listi, a to su: Zoran Živković (Nova stranka), Tomislav Žigmanov (DZVH), Veroljub Stevanović (ZZŠ) i Dušan Petrović (ZZS). Mada ima samo četiri poslanika, Savez vojvođanskih Mađara će, kako nam je rekao Balint Pastor, sigurno imati poslanički klub. Pastor kaže da se razgovara sa više strana i da će tek biti odlučeno s kim će biti formiran klub, ali „biće formiran”. U parlament su ušla još po dva poslanika sa liste Muamera Zukorlića i SDA Sandžaka i po jedan sa lista Zeleni i PDD, koji mogu da udruže snage među sobom, ili sa nekim drugim strankama i da ipak budu deo nekog poslaničkog kluba, što će im omogućiti znatno bolji položaj u parlamentu.
Privilegije šefova poslaničkih grupa
Imati poslanički klub je veoma važno, jer podrazumeva i određene privilegije. Šefovi poslaničkih grupa su članovi skupštinskog kolegijuma na čijim sastancima se razgovara i o dnevnom redu, ali i o drugim temama značajnim za parlament. Poslanički klubovi imaju mnogo više vremena za raspravu. Bez obzira na to da li klub ima pet ili 105 poslanika, svaki šef poslaničkog kluba ima na raspolaganju 20 minuta da govori o svakoj tački dnevnog reda, plus vreme namenjeno klubu. Članovi skupštinskih odbora biraju se na osnovu kvota za poslaničke grupe, samostalni poslanici ne mogu da budu članovi odbora, mada mogu da učestvuju u radu, ali ne i da odlučuju. Mnogo je prednosti za one koji imaju poslanički klub.
MIRJANA ČEKEREVAC
