Manjinski i regionalni interes
Piše: Balint Pastor
U poslednje vreme me često pitaju – da li je normalno što je Savez vojvođanskih Mađara bio usamljen u Narodnoj skupštini kada se raspravljalo o pitanjima koja su od značaja za Vojvodinu. Zašto nismo tražili saveznike? Kako je to da je jedna manjinska stranka najglasnija kada treba zastupati interese Vojvođana?
Mislim da je osnovno pitanje, da li se interesi Mađara u Pokrajini poklapaju sa očekivanjima, stremljenjima naših sugrađana, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Odgovor je: apsolutno da. Svi bismo želeli da živimo u jednoj normalnoj državi, u kojoj se znaju gde su granice, koje zemlje su nam saveznici, u kojoj „pravna država“ i „vladavina prava“ nisu samo prazne predizborne floskule, u kojoj se potencijalnim investitorima ne daju budžetske pare da bi kapital uložili u Centralnoj Srbiji, a ne u Vojvodini...
Kontinuirano smo pokušavali naći saveznike za ispunjenje ovih ciljeva. I našli smo ih – samo ne unutar Parlamenta, već u građanima i određenim nevladinim organizacijama. A od onih na čiju smo podršku računali, dobijali smo optužbe i kaznene ekspedicije. Kada smo pre dve godine bili primorani da glasamo protiv predloga budžeta, naši funkcioneri su smenjeni u Senti i Subotici. Naš koalicioni partner je smatrao da se evropska budućnost ne može graditi sa Savezom vojvođanskih Mađara, već sa npr. Demokratskom strankom Srbije (!). A oni, kojima su puna usta autonomije Vojvodine i naših para, rekli su: „Mi za razliku od SVM, nemamo rezervne koalicione partnere i ne želimo da rušimo Vladu, jer bolju od nje trenutno nemamo.“
Nismo želeli ni mi da budemo destruktivni, niti da destabilizujemo prilike, ili da nekome zabijamo nož u leđu. To nije naš žanr. Pošteno, otvoreno i sa časnim namerama smo pregovarali o usvajanju našeg amadmana, kojim bi se predlog državne kasu doveo u sklad sa Ustavom i minimumom interesa građana Autonomne pokrajine Vojvodine. Nismo naišli na razumevanje.
Kao što razumevanja nije bilo ni u slučaju kada smo tražili da se deo železničke infrastrukture vrati u svojinu Pokrajine. Ne da bismo pruge odneli - to je prethodnih decenija činio neko drugi- nego da bismo u tu mrežu investirali. U tom slučaju nije bilo „rezervnih glasova“, pa će se Predlog zakona o železnici ući u anale kao jedini predlog zakona Vlade, koji je pao u Narodnoj skupštini. I u ovom slučaju nam je jedini cilj bio dosledno zastupanje ekonomskih interesa građana APV.
Uređivanje vlasničkih odnosa je, naime osnovni uslov za poboljšanje infrastrukture. Da bi Vojvodina mogla postati privlačnija za investitore, putna, vodna i železnička infrastruktura od pokrajinskog značaja moraju preći u vojvođansku svojinu.
S druge strane, u poslednjih pet godina republička vlada je kontinuirano kršila Ustav i zakone o budžetu. Centralna vlast je Vojvodini u ovom periodu uskratila sredstva za infrastrukturna ulaganja u iznosu od 62 milijardi dinara. U jednoj normalnoj, pravnoj državi sve ovo se ne bi moglo desiti. Zašto ostale kvazievropske stranke ćute, pitanje je za njih, mada odgovor i mi slutimo.
Mi, u Savezu vojvođanskih Mađara smatramo, da ne smemo sedeti skrštenih ruku. Ovde se radi o onemogućavanju nas, građana sa teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine, u tome da kvalitetnije živimo. A zadatak političara je usmeravanje društva i stvaranje boljih uslova života.
Iz tih 62 milijardi dinara, ili 560 miliona evra mogli smo u proteklih pet godina – po današnjim cenama – izgraditi, primera radi oko 700 kilometara regionalnog puta u Vojvodini. Ili 5.000 kilometara kanalizacione mreže. Da je Ustav u minimalnoj meri poštovan, mogli bismo izgraditi 120 pokrivenih bazenskih kompleksa (kakav se trenutno gradi u Subotici) – u svakoj opštini skoro po 3 komada.
Deluju li smešno ovi primeri? Na prvi pogled da, zaista. Ali se ovde radi samo o tome da je jedna manjinska stranka bila jedina koja se trudila da svih ovih godina dosledno zastupa ekonomske interese svih nas.
To ćemo činiti i u budućnosti. Kao dosledna manjinska i regionalna stranka. U sledećem sazivu, nadam se zajedno sa saveznicima.
Autor je član Predsedništva Saveza vojvođanskih Mađara
