Kroz Skupštinu do šefa države
Sve više stranaka zalaže se za promene u načinu izbora predsednika države. Ovlašćenja i uštede glavni razlozi izmene pravila
NA spisku predloga za reformu političkog sistema sve se češće pojavljuje ideja da predsednika Srbije treba da bira Skupština, a ne građani na neposrednim izborima. Kao glavni razlog navodi se da su ovlašćenja šefa države protokolarna, kao i da bi izbor u parlamentu doneo uštede.
I predsednik Tomislav Nikolić ranije je izneo stav da, ako ostane na snazi princip da građani biraju, onda šefu države treba dati šira ovlašćenja - da odlučuje o spoljnoj i unutrašnjoj politici. U suprotnom, predlaže da predsednika biraju poslanici.
Šef poslaničke grupe SVM Balint Pastor kaže da prvog čoveka države, na pet godina, treba da bira Skupština:
- Taj način izbora bi više odgovarao parlamentarnom sistemu državne vlasti, nadležnostima predsednika, kao i načelu ekonomičnosti.
I Nova stranka zalaže se da poslanici biraju šefa države.
- Karakter predsedničkog sistema se u Srbiji često menja. Kad nema većinu u parlamentu, on je ceremonijalni predsednik. A, kad ima onda mu jača i uticaj na Vladu i premijera - kaže Zoran Živković, predsednik "Nove". - Osim toga, direktno izabran predsednik biračima obećava ono što ne može da ispuni. Na primer, kaže da će da otvori nova radna mesta, a nema ovlašćenja.
Socijalisti smatraju da izborno zakonodavstvo ne može da se menja od izbora do izbora.
- Sva pitanja treba da budu stvar konsenzusa i da se tek onda izađe u javnost s predlozima - kaže Đorđe Milićević (SPS).
Za poslanika DS Aleksandru Jerkov "promena Ustava i način na koji treba da se bira predsednik su ozbiljne tema i kad se na taj način o njima bude razgovaralo, DS će izneti predloge":
- SNS treba da izađe sa paketom predloga, što je jedini način kako treba da se ponaša stranka vlasti, a ne da ispaljuju ideje, bez ikakve analize - kaže ona.
S druge strane, u SDS smatraju da ne treba menjati sadašnji način glasanja. Portparol Tadićeve stranke Konstantin Samofalov kaže da se SDS zalaže i da građani direktno biraju što veći broj svojih predstavnika.
Inače, sve zemlje regiona predsednika biraju na neposrednim izborima. Građani "zaokružuju" ime kandidata u Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj, Sloveniji, Rumuniji, Bugarskoj...
DOVOLjNO OVLAŠĆENjA
PROFESOR FPN Zoran Stojiljković kaže da stranke nisu sigurne koji će im sistem odgovarati u momentu izbora. - Za Srbiju je optimalna postojeća, dvojna vlast Vlade i predsednika. A nadležnosti šefa države nisu male. Ako predsednik ima suspenzivno pravo veta, obavlja dobar deo međunarodnih poslova, postavlja sudije i glavnokomandujući je, to je već polupredsednički sistem - smatra Stojiljković, i dodaje da "ako bi predsednika birali poslanici, onda bi to trebalo da bude s natpolovičnom većinom, a ne sa dvotrećinskom koju je teško dobiti".
D. R. Đ. - S. S. R.
