Intervju sa Balintom Pastorom, predsednikom poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara
Bogatstvo je u razlikosti. Takvu generalnu ocenu često čujemo od političara, kao i to da manjine predstavljaju mostove saradnje između država. Kada je reč o mađarskoj manjini u Srbiji i srpskoj manjini u Mađarskoj, kako u praksi funkcionišu ti „mostovi“?
Prethodnih godina je stvorena dobra saradnja između mađarske manjine u Srbiji i srpske manjine u Mađarskoj. Odlična je saradnja i između Nacionalnog saveta Mađara u Srbiji i Samouprave Srba u Mađarskoj. To je još jedan veoma važan most saradnje. Mi imamo slične probleme i potrebe, tako da smatramo da i mi kao pripadnici nacionalnih manjina treba da damo svoj puni doprinos razvoju te saradnje. Nacionalne manjine zaista mogu, a i treba da budu most saradnje između dve države. Posebno želim da naglasim da je ekonomska saradnja između država ključna i najbolja podloga za unapređenje saradnje u svim oblastima. Unapređenje te saradnje nije samo značajno za Mađarsku i Srbiju, već i ostale zemlje u regionu.
Može se konstatovati da postoje dobra normativna rešenja u ovoj oblasti i da se praksa uglavnom poklapa sa onim što je normativno regulisano. Tu ocenu nedavno je izneo i zamenik ambasadora Mađarske u Srbiji gospodin Zoltan Varga-Haszonits, gostujući na našem programu. Ipak ima i pojedinih, rekao bih, izolovanih incidenata. Kako je vaše mišljenje u tom pogledu?
Ima određenih, izolovanih incidenata. Ima i određenih problema, kako na jednoj, tako i na drugoj strani. Ipak, najbitnije je da vlade dve države žele da rešavaju te probleme. Što se tiče problema mađarske nacionalne manjine u Srbiji, Zakon o nacionalnim savetima koji je usvojen u Skupštini Srbije stvara veoma dobar zakonski okvir. Ipak, s vremena na vreme, imamo određenih problema u implementaciji tog zakona, kao i problem neusklađenosti ostalih zakona iz te sfere. Kao primer navodim zakon iz oblasti kulture, koji nije usklađen sa zakonom o nacionalnim savetima, pa je zbog toga neprimenjiv u praksi. Zbog tog i sličnih primera postojeći pravni okvir treba poboljšati, a naš poslanički klub će insistirati da se to desi u dogledno vreme. Moram, takođe, istaći da u Srbiji postoji jedna teza, koja se s vremena na vreme pojavljuje u javnosti, da mađarska manjina u Srbiji ima sve, a srpska manjina u Mađarskoj nema gotovo ništa!? Ta teza ne potiče od najvećih organa vlasti, mislim na predsednika republike ili predstavnike Vlade Republike Srbije, već od određenih građana ili grupa građana Srbije. To je naravno pogrešno i zbog toga me raduje što će predsednik Srbije Tomislav Nikolić ovih dana posetiti institucije Srba u Mađarskoj. Tako će, na licu mesta, moći da se uveri da takva teza apsolutno ne stoji!
Dakle, da li i posetu predsednika Nikolića Mađarskoj treba sagledavati u tom kontekstu, iako je zapravo prvenstveni zadatak vlada dveju zemalja da stvore uslove za implementaciju normativno regulisanog i dogovorenog?
Prvenstveni je zadatak vlada dveju zemalja da stvori uslove za implementaciju normativno regulisanog i dogovorenog, a poseta predsednika Nikolića će svakako dati dodatni podsticaj. Nas izuzetno raduje što će ove nedelje na dnevnom redu Skupštine biti i potvrđivanje međudržavnog sporazuma o otvaranju novih graničnih prelaza između Mađarske i Srbije. Ipak, ističem da je neophodno da se više i sistematičnije radi na razvoju i unapređenju privredne saradnje između dve zemlje. Što se tiče evropskih integracija Srbije, ponoviću opšte poznatu činjenicu da Mađarska od početka podržava napore Republike Srbije ka punopravnom članstvu u EU. To je interes ne samo mađarske manjine u Srbiji nego i čitave države!
MLADEN BIJELIĆ
