Ima li boljeg izbornog rešenja za manjine od prirodnog praga
Prema poslednjem popisu stanovništva, u Srbiji živi 57.900 Hrvata, a najviše ima Mađara – 253.899. – Bošnjaka u Srbiji ima 145.278. – Zakon je do 2007. godine predviđao da je izbornim listama nacionalnih manjina dovoljno 3.000 potpisa podrške, ali je Ustavni sud tu odredbu proglasio neustavnom, pa je vraćeno 10.000 potpisa
Prilikom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Hrvatskoj, još jednom je zatraženo obezbeđivanje garantovanih mesta, pre svega u Skupštini Srbije, za hrvatsku nacionalnu manjinu u skladu sa, kako je navođeno, međudržavnim sporazumom. To bi podrazumevalo ispisivanje novih izbornih pravila za stranke nacionalnih manjina, ali, po nekim mišljenjima, i izmene Ustava, a to će, sudeći po reakcijama, biti nešto oko čega teško može biti saglasnosti, prevashodno među onima kojih se to tiče. U svakom slučaju, do rešenja se ne može stići ni brzo, ni lako, ukoliko je želja da se izbegne stvaranje sporova na prilično širokom polju.
U Srbiji postoji 28 nacionalnih manjina i, kako kaže Rasim Ljajić, potpredsednik vlade i lider SDPS-a, upravo o tome se vodilo računa kada je tražen izborni model za stranke nacionalnih manjina.
Ljajić ističe da je on autor sadašnjeg rešenja u zakonu, koji predviđa prirodni prag za stranke nacionalnih manjina i po kome je za poslanički mandat dovoljno oko 14.000 glasova. Priča da je on ovaj model predložio, da se s njim složio Jožef Kasa, koji je u to vreme bio predsednik SVM-a, te da je on, nakon toga, ovaj predlog izneo strankama vladajuće koalicije, kao i da ga je prihvatio tadašnji premijer Vojislav Koštunica i to je, „na kraju krajeva, usvojeno”.
Ljajić ističe: „Ovo je rešenje kojim se nikome ne poklanjaju mandati, ali se olakšava mogućnost ulaska predstavnika nacionalnih manjina u parlament. Nemoguće je u zemlji koja ima 28 nacionalnih manjina i etničkih zajednica garantovati mesto svim tim zajednicama. Na svetu ne postoji država koja ima takvo rešenje. Čak ni u Hrvatskoj, koja ima znatno manji broj nacionalnih manjina, nije svakoj manjini zagarantovano mesto, već za jedno mesto konkurišu, na primer, Česi, Slovaci, Mađari, pa ko dobije najviše glasova od njih, ulazi u parlament. Ovo je jedan zdrav kompromis.”
„Mi smo vagali sve moguće modele, tražeći najbolji, i ovo sadašnje je najbolje jer omogućava jednoj manjini koja ima 0,4 odsto glasova da uđe u parlament. Ovo omogućava siguran ulazak Hrvatima u parlament, pa i nekim malobrojnijim manjinama od njih. Ovaj model daje mogućnost udruživanja manjinskih stranaka, ali i sa strankama većinskog naroda, prema tome, svaki drugi model bio bi lošiji. Apsolutno treba razgovarati o pravima, ali ovakva promena bi bila pucanj u pogrešnu metu”, navodi Ljajić.
Prema poslednjem popisu stanovništva, u Srbiji živi 57.900 Hrvata, a najviše ima Mađara – 253.899. Šef poslaničke grupe SVM-a Balint Pastor kaže da je njima prihvatljiv postojeći sistem prirodnog praga. Ističe: „Ukoliko se razmišlja o garantovanim mestima, podržavamo tu mogućnost, pošto je ona najbolja, ali za to je, po mom mišljenju, neophodna promena Ustava. Tako da to ne bi moglo baš brzo da se implementira.”
Bošnjaka u Srbiji ima 145.278, a više njihovih stranaka u svakom sazivu Skupštine Srbije uspeva da, samostalno, osvoji poslaničke mandate, ali ima i onih koji u parlament ulaze na listama stranaka većinskog naroda. Muamer Zukorlić je na izborima učestvovao samostalno, njegova Bošnjačko-demokratska zajednica Sandžaka je osvojila dva mandata. Zukorlić kaže da „sadašnji zakonski okvir odnosa države prema manjinskim narodima i zajednicama ima dobrih odredbi, ali ga treba dodatno unaprediti”. Ističe: „Neophodno je da vlast bude u stalnom dijalogu s predstavnicima tih zajednica, kako bi se dobila obostrano prihvatljiva rešenja.”
Koliko tačno ima Albanaca, ne zna se, pošto su oni bojkotovali popis stanovništva. Deo albanskih partija bojkotuje i izbore, ali Pokret za demokratsko delovanje učestvuje u izbornoj trci, u ovom trenutku ima jednog poslanika u parlamentu, a u prethodnom sazivu imali su dva. Šaip Kamberi, koji je bio poslanik u prethodnom skupštinskom sazivu, kaže: „Način učešća nacionalnih manjina na izborima, stvarno je težak, posebno za male manjine, kao što su Hrvati i, svo, mi. Nama je najveći problem skupljanje 10.000 potpisa, budući da kapacitet jedne stranke koja se prostire na dve-tri opštine nije takav da možemo za dan da to završimo. Mi se time bavimo i po mesec dana i ništa ne ostaje za kampanju. Zato je ideja o zagarantovanim mestima dobra, ili neki drugi modalitet, koji će obezbediti nacionalnim manjinama, posebno onim najvećim, makar jednog poslanika, a da se drugi deo bira na izborima.”
„Treba to razmotriti u okviru evrointegracija, ali bez obzira na teškoće, mi i sada učestvujemo na izborima, naše političko opredeljenje je da kroz učešće u radu institucija i stalno pokušavajući da budemo partneri vlade, rešavamo probleme. Međutim, uprkos tome, što je, ovaj put, naš poslanik glasao za izbor Vučićeve, ali i Vlade Ane Brnabić, nije ispoštovano ono što smo se dogovorili”, kaže Kamberi.
Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, u parlament je ušao na listi Demokratske stranke, baš kao i svih ranijih godina. Ovaj put DSHV predstavlja Tomislav Žigmanov. On insistira na sprovođenju člana 9 sporazuma, koji su potpisale tadašnja država Srbija i Crna Gora s Hrvatskom, koji je ozakonjen 2004. godine. Ističe: „Model prirodnog praga odgovara velikim manjinama kao što su mađarska i bošnjačka, ili teritorijalno koncentrisanim kao što su Albanci, nijedna druga manjina od donošenja zakona nije ostvarila mogućnost da bude zastupljena ni u republičkoj, ni u pokrajinskoj skupštini.”
Na podsećanje da je on poslanik, a da u parlamentu ne govori, kaže: „Govorio sam o budžetu i o zakonima o osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju. S druge strane, poslaničko, klubu kome ja pripadam, DS, nikada nije prihvaćena neka inicijativa, a tu bi, verovatno, i neke moje sugestije i predlozi bili uključeni.” Zašto nije predloge izneo na sednici parlamenta, Žigmanov objašnjava: „Nisam našao za shodno zato što je atmosfera u skupštini i više nego neblagonaklona, ne samo prema opoziciji već ona ima elemente antihrvatske histerije, pa bi bilo nesvrsishodno govoriti.”
Zakon je do 2007. godine predviđao da je izbornim listama nacionalnih manjina dovoljno 3.000 potpisa podrške, ali je Ustavni sud tu odredbu proglasio neustavnom, pa je vraćeno 10.000 potpisa. Riza Halimi (PDD) je više puta ukazivao na problem potpisa, predlagao vraćanje na staro, ali to, zbog pomenute odluke USS, nije prihvatano. Rasim Ljajić kaže da ima logike da manjinske liste imaju manji broj potpisa, kad već imaju i odredbu o prirodnom pragu za prelazak cenzusa. Žigmanov kaže da odredba o prirodnom pragu „ne daje rezultat, on ne odgovara jednoj ranjenoj zajednici kao što je hrvatska, o kojoj još uvek 50 odsto srpskih građana ne misli pozitivno, a osećaj slobode je nedovoljno razvijen”.
MIRJANA ČEKEREVAC
