Graditi uprkos haosu
Balint Pastor: Ne možemo sebi dozvoliti luksuz da ne ostanemo ujedinjeni i jaki
„Jedan od najvećih izazova ove godine bio je da očuvamo našu političku samostalnost i kao zajednice i kao stranke u uzavreloj političkoj situaciji u Srbiji”, tvrdi dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je za dnevni list „Magyar Szó” govorio i o tome da li je SVM uspeo da ostane jedinstven tokom ovog turbulentnog perioda, ali se dotakao i teme kako se može voditi autentična politika u eri kada mnogi kompromis tumače kao izdaju.
Ako biste morali da opišete 2025. godinu u jednoj rečenici, kakva bi ona bila i zašto takva? Šta je za Vas bilo najteže?
– Ona je bila sadržajna. Obično govorimo o mirnoj godini kada nema izbora, ali sa stanovišta javnog i političkog života, ovu godinu nikako ne možemo nazvati mirnom. Najteže je bilo da očuvamo našu političku samostalnost kao zajednice i kao stranke u ovoj uzavreloj i izuzetno turbulentnoj političkoj situaciji. Da pokažemo da je SVM samostalna politička stranka vojvođanskih Mađara sa sopstvenim profilom, i da nas ne mešaju ni sa kim. Istovremeno, da ukažemo na to šta mi to radimo i kako to zastupamo drugačije u poređenju sa svima ostalima na političkoj sceni.
Raspoloženje i događaji su i dalje u velikoj meri bili određeni tragedijom na železničkoj stanici u Novom Sadu. Tokom talasa protesta koji je usledio, rukovodstvo stranke je dosledno isticalo važnost uspostavljanja stanja normalnosti. Deo društva je to doživeo kao relativizaciju ove tragedije. Kako ocenjujete ove reakcije?
– Naravno, bilo je situacija kada se osećalo da su mnogi ljudi pogrešno protumačili našu poruku. Jedan od razloga za to je bio taj što su neki ljudi veoma glasno pokušavali da okrenu javno mnjenje protiv SVM-a. Iako smo uvek govorili: normalnost znači da se o fundamentalnim pitanjima javne politike mora raspravljati u institucijama, pre svega u skupštini, koristeći alate demokratije. Istovremeno, govorili smo i da je, kao stranka mađarske manjine, naša primarna dužnost da zastupamo interese sopstvene nacionalne zajednice, i to nam je iznad svega. Zato smo govorili ne samo o kontinuitetu obrazovanja, već smo i učinili sve što smo mogli da obezbedimo da obrazovanje u osnovnim i srednjim školama, kao i u visokom obrazovanju, funkcioniše koliko god je to moguće. Alternativa ovome bi bila da oni koji su želeli da im deca idu u školu prepišu ih u školu Mađarskoj ili negde drugde. Drago mi je što je vremenom sve više ljudi shvatalo da je SVM bio u pravu, a da se nije pojavila nikakva konkretna ponuda sa opozicione, blokaderske, anarho-liberalne strane. Takođe je bilo izuzetno važno da nastavimo da rešavamo pitanja relevantna za našu zajednicu. U ovoj neverovatno teškoj godini, na primer, razvili smo drugu strategiju ekonomskog razvoja, osnovali Fondaciju „Pásztor István”, koja je već pružila podršku vrednu 135 hiljada evra onima kojima je potrebna, ali smo uspeli da privedemo kraju i nekoliko značajnih investicija, kao što su Muzej štampe i štamparstva „Magyar Szó”, kupovina zgrade sedišta Kulturno-umetničkog društva „Egység" u Kikindi, renoviranje sedišta Mađarskog udruženja zanatlija i preduzetnika u Temerinu, kao i zgrade pozorišta u Bezdanu. Takođe je bilo važno da kada su pretnje vrebale sa druge strane, jasno stavimo do znanja da postoje stvari koje ne možemo podržati ni pod kojim uslovima. Ove godine, izgradnja se odvijala praktično u haosu, odnosno usred toga. Znamo šta se dešavalo na ulicama i u zemlji, da je opozicija bacala dimne bombe u parlament, da su pokušavali da parališu sve državne organe, i mogli bismo nastaviti unedogled. Da srpsko-mađarski odnosi ostanu kakvi su bili u proteklih 11 godina, da SVM ostane oličenje normalnosti i stabilnosti i da nastavimo da rešavamo pitanja koja su važna za vojvođanske Mađare: to nam je bilo važno, kao i da našu zajednicu držimo podalje od ovog fundamentalno srpsko-srpskog sukoba.
Da li je poslednjih meseci postojao trenutak kada je unutar rukovodstva stranke došlo do neslaganja oko toga da li treba oštrije se izjasniti? Da li su postojali različiti stavovi?
– Predsedništvo i savet SVM-a sastaju se u proseku jednom mesečno. Kada su demonstracije počele u novembru 2024. godine, a zatim se situacija zaoštrila u januaru ove godine, imali smo više sednica koji su trajali više sati. Pitao sam oko 60 ljudi da li je ono što radimo dobro ili bi bila potrebna promena u nekom pravcu. Ne zato što nisam imao stav, već zato što sam smatrao da je važno da svi slobodno izraze svoje mišljenje. Svaki put je najviši upravni organ stranke jednoglasno potvrđivalo da je pravac koji smo zastupali dobar.
Da li je učešće na sva tri nivoa vlasti tokom ovog perioda značilo veću odgovornost ili uži manevarski prostor za stranku?
– Jasno veću odgovornost. Morali smo biti u stanju da objasnimo partnerima da insistiranje na političkoj samostalnosti stranke i zajednice ne znači da će SVM biti loš koalicioni partner. Ako mi, na primer, ne izađemo na ulice zajedno sa našim koalicionim partnerom, to ne znači da dovodimo u pitanje značaj i rezultate ili opstanak koalicije. Uprkos činjenici da su mnogi ljudi iz opozicije pokušali da podstaknu sukob između SNS-a i SVM-a, tu nema nikakvih neslaganja. Izjave predstavnika i lidera opozicionih stranaka sa podrškom manjom od 1 odsto takođe se mogu svrstati u kategoriju za podsmeh, prema kojoj je neshvatljivo da se unutar SVM-a nije razvila neka vrsta sukoba. Verovatno su krenuli od sebe. Drago mi je što je SVM bio i ostao jedinstven sve vreme. Zbog društvenih procesa, smatrao sam da je važno da svaka tri meseca posetimo svih 137 mesnih organizacija i da lideri stranke vode direktan dijalog sa članstvom i saslušaju njihove stavove. Moram reći da nismo razgovarali o ovim sukobima unutar društva i uličnim događajima, ova pitanja uglavnom ne bi se ni postavljala.
PESEVSZKI EVELYN
Ceo intervju možete pročitati na sledećem linku: https://www.magyarszo.rs/vesti/na/srpskom/a.344613/Graditi-uprkos-haosu
