Građani posustaju, elite jačaju
Zašto se mladi u Srbiji sve više klone politike i kako to promeniti
Apatija može da se prevaziđe demokratizacijom stranaka i pozitivnim primerima aktivizma
Beograd - Zasićenost dnevnopolitičkim događajima, istorijsko i kulturno nasleđe, mišljenje da su političari loši ljudi, neiskreni i manipulatori, samo su neka od objašnjenja zašto mladi u Srbiji sve više izbegavaju da se bave politikom, smatraju sagovornici Danasa. Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, nedavno je istakla da mladi u Srbiji nisu kao ranije zainteresovani za politiku i da je potrebno promeniti takvo stanje stvari, „jer upravo političari donose najznačajnije odluke za život građana“.
Miloš Đajić iz Centra modernih veština ocenjuje za Danas da u Srbiji generalno opada interesovanje za bavljenje politikom i rad u strankama. Kako kaže, ljudi su izgubili poverenje da će političari poboljšati kvalitet njihovih života. „Nametnut stereotip da je politika prljav posao za ljude koji ne gledaju opšti interes dominira u našoj zemlji. Političke stranke malo rade da bi izašle u susret potrebama mladih. Potrebni su demokratizacija stranaka i konkretni primeri da se aktivizmom stvari mogu promeniti“, ističe Đajić.
Prema njegovim rečima, ljudi moraju da razumeju da imaju moć za promenu situacije u državi i društvu. Više dijaloga, a manje promocije, poručuje naš sagovornik. „Potrebno je da političari „žive“ one politike za koje se zalažu, a ne samo da o njima govore, kao i da snose posledice svojih odluka“, zaključuje Đajić.
Učešće građana u političkom životu nalazi se u temelju demokratije. Ipak, ljudi počinju da posustaju, a elite nastavljaju da jačaju. „Sve je manje poštenih ljudi koji žele da se bave politikom. Građani vide politiku kao nepoštenu i nečistu i zbog toga je potrebno vratiti veru u ovu oblast“, ukazala je Sonja Liht na konferenciji „Političko obrazovanje u demokratskoj tranziciji“, koju su organizovali Fondacija Fridrih Ebert i Centar modernih veština.
Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, ističe za Danas da ljudi generalno, a posebno mladi, imaju malo poverenja u političke institucije i njihove lidere i da na prvom mestu korumpiranosti upravo vide političare. Prema njegovim rečima, ovakvo stanje nije samo u Srbiji, već u svetu vlada opšte razočarenje u politiku, „a do zasićenja je došlo posebno u demokratskim zemljama, zbog PR-a, spinovanja...“. S druge strane, objašnjava Nikolić, u diktatorskim državama je situacija drugačija, jer se tamo ljudi bore da obore režim, pa se zbog toga intezivno bave politikom.
Balint Pastor, šef poslaničke grupe manjina u Narodnoj skupštini, ocenjuje za Danas da postoji mnogo razloga zbog kojih omladina u Srbiji izbegava politiku, kao što su neispunjena obećanja javnih funkcionera i loš kvalitet života. Međutim, Pastor smatra da je broj mladih koji se bavi politikom ipak veći nego ranije, iako to nije dovoljno.
„Trend izbegavanja i zasićenosti politikom je u vezi s izbornom apstinencijom i negativnim doživljajem politike od strane građana. Ljudi nemaju poverenja u one koji su izabrali, a koji kada dođu na vlast ne ispunjavaju obećanja iz kampanje“ objašnjava Pastor, koji i sam priznaje da „većina političara i jesu loši ljudi“.
„Političar je luđak“
Izgleda da problem manjka zainteresovanosti za bavljenjem politikom imaju i zemlje u okruženju. Tako se na hrvatskim internet forumima, na temi zašto se omladina suzdržava od te profesije može pročitati: „Političar je luđak, a država njegova ludnica i zato se mladi koji su pametni ne bave politikom“ ili „mladi se na bave politikom, jer ih to ne zanima previše. Možda neke i zanima, ali u mom društvu kog god znam svi mrze politiku“, kao i „imaju pametnijeg posla u životu“.
J. DIKOVIĆ
