Evropa i Kosovo menjaju Ustav
Sve je izvesnije da približavanje EU i eventualni dogovor o KiM otvaraju prostor za promenu najvišeg akta. Dačić: Samo uz konsenzus
Ove izmene najviše diktiraju put Srbije ka Evropskoj uniji i dijalog o budućnosti Kosova i Metohije. Jer, procenjuje se da će neke ustavne odredbe morati na doradu radi usklađivanja sa zakonodavstvom EU, ali i da će dogovoreno rešenje sa Prištinom morati da se ugradi u najviši pravni kat.
Bez obzira na to što je za ovu operaciju neophodna podrška najmanje dve trećine poslanika u Narodnoj skupštini, ključni politički akteri ubeđeni su da je to moguće sprovesti.
Premijer Srbije Ivica Dačić ne isključuje mogućnost da promena najvišeg pravnog akta bude na dnevnom redu ”ukoliko se dođe do obostrano prihvatljivog rešenja za Kosovo i Metohiju”.
- Svaka inicijativa ili predlog u tom smeru mora da bude deo ozbiljnog političkog paketa i iscrpne stručne rasprave, jer je za taj krupan potez neophodan najširi nacionalni konsenzus - rekao je Dačić za ”Novosti”.
Ni ministar pravde i član predsedništva SNS Nikola Selaković ne isključuje mogućnost ustavnih izmena.
- Kada jednog dana bude ušla u Evropsku uniju, Srbiju očekuje promena Ustava, jer je kroz to prošla svaka zemlja na tom putu - kaže za naš list Selaković, čija je stranka još pre dve godine predala zvaničan zahtev za izmenu Ustava, po kojoj bi se broj poslanika sa 250 smanjio na 125.
I Vladimir Ilić, zamenik predsednika URS, slaže se da su neophodne ustavne promene.
- Zalažemo se za izmene Ustava, jer smatramo da je potrebno smanjiti broj poslanika, izmeniti izborni sistem i povećati broj izbornih jedinica i omogućiti direktan izbor gradonačelnika. To su neki od preduslova za razvijanje koncepta suštinske decentralizacije Srbije za koju se od početka zalažemo. Postoji očigledna politička volja da se Ustav menja, pošto se tome jedino protivi DSS.
Borislav Stefanović, član predsedništva DS, smatra da će promena Ustava, uz odredbe o KiM, otvoriti čitav niz drugih pitanja:
- Osim o broju poslanika razgovaraće se sigurno i o ovlašćenjima Vojvodine, manjinskim pravima.
Promenu Ustava zagovaraju LSV i SVM koji zahtevaju više ovlašćenja i jači status Vojvodine.
- Tražili bismo da se ubaci odredba da je Srbija država svih građana koji u njoj žive i da Vojvodina dobije ozbiljnije nadležnosti - predlaže Balint Pastor, funkcioner SVM.
Čedini liberali insistirali bi na izmeni odredaba o KiM, kao i delova o ljudskim pravima, decentralizaciji, ekonomskim slobodama.
Jedina parlamentarna stranka koja se čvrsto protivi promeni Ustava jeste DSS:
- Ustav predstavlja poslednju branu razbijanja Srbije i otimanja Kosova i Metohije. Zbog toga smo sigurni da neće doći do njegove promene - rekao nam je Petar Petković, portparol te stranke.
PREAMBULA MORA NA REFERENDUM
NEOZBILjNO je predlagati izmenu Ustava zbog neke parcijalne odredbe poput, recimo, broja poslanika - objašnjava za ”Novosti” profesor Ratko Marković. - Promena ima smisla ako je cilj da se menja funkcionalno i teritorijalno uređenje države. Marković precizira da je Narodna skupština dužna da akt o promeni Ustava stavi na referendum, ako se ta promena odnosi na preambulu, načela, uređenje vlasti, ljudska i manjinska prava, proglašavanje ratnog stanja... - Ustav se ne bi morao menjati zbog usvajanja zakona o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije, jer on u normativnom delu obrazlaže taj stepen autonomije. Taj zakon u suštinskoj autonomiji usvajao bi se po ustavnoj proceduri, ali bez referenduma.
M. BABOVIĆ
