“EU ne traži privatizaciju medija”
Subotica -- Šef poslaničke grupe SVM Balint Pastor kaže da pojedinci već čitavu deceniju žele privatizaciju medija da predstave kao zahtev EU, što nije tako.
Pastor je kao skandaloznim ocenio i to što se "takođe, već deset godina pokušava uveriti da se u medijima, koje su osnovale lokalne smouprave i nacionalni saveti, ponajmanje ostvaruje nezavisno i nepristrasno novinarstvo".
SVM se i dalje zalaže za to da lokalne samouprave mogu da ostanu osnivači elektronskih medija koji program emituju na jeziku nacionalne zajednice, ili jezicima nacionalnih zajednica, rekao je Pastor za "Mađar so" povodom javnog slušanja o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima, koje je prošle sedmice organizovao Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije.
U slučaju mađarske zajednice sa tog stanovišta posebno su važni Radio Subotica i Javno informativno preduzeće u Bačkoj Topoli, istakao je Pastor.
“Ne može se podržati ni rešenje prema kojem nacionalni saveti ne bi neposredno mogli da budu osnivači medija. To je u potpunoj suprotnosti sa odredbama Ustava, a čak ni Medijska strategija prihvaćena 2011. godine ne isključuje osnivačko pravo nacionalnih saveta”, rekao je Pastor za “Mađar so”.
Republički poslanik SVM-a Laslo Varga ovim povodom je ocenio da procesi u vezi sa zakonom o medijima “sablasno liče na događaje u vezi sa reformom pravosuđa”.
“I tada je u okviru ministarstva postojala jedna radna grupa koja je izradila koncepciju koja je nametnuta parlamentu. To se završilo tako što je, posle kosovskog pitanja, reforma pravosuđa postala drugi najveći problem u pogledu evropskih integracija. Postoji opasnost da će isto to da se dogodi i ovog puta”, rekao je Varga, a prenosi “Mađar so”.
Prema njegovim rečima, jedan od glavnih problema je što “neki ne razumeju šta je tačno EU“.
“Ti ljudi naglašavaju da EU podržava Nacrt zakona o medijima. Istina je da jedna od institucija EU, Evropska komisija podržava Nacrt zakona, mada naravno još nije jasno da li se EK slaže sa svakom od njenih tačaka. Istovremeno, treba biti načisto sa tim da se EU ne sastoji samo od komisije, nego i iz Evropskog parlamenta i država članica”, rekao je Varga.
On dodaje da će Evropski parlament za oko deset dana glasati o ovogodišnjoj rezoluciji o Srbiji i u njoj “upravo poziva Srbiju da ostavi mogućnost opstanka regionalnih javnih servisa”.
“Evropski parlament praktično formuliše stav suprotan obaveznoj privatizaciji, čak iskazuje i da bi uz medijskom strategijom predviđenih šest regionalnih javnih servisa, oni mogli da se osnuju i u Vojvodini”, naveo je Varga, koji je i zamenik predsednika skupštinskog Odbora za evropske integracije.
On je, takođe, podsetio da će onda kada Srbija bude započela pregovore o priključivanju EU sa jedne strane pregovaračkog stola sedeti predstavnici Srbije, a sa druge predstavnici zemalja članica, i dodao da je nezamislivo da bi na tom nivou bio prihvatljiv zakon o medijima koji povređuje stečena prava nacionalnih zajednica.
“Zbog toga bi bilo onemogućeno zatvaranje barem dva poglavlja u pregovorima. U sadašnjoj formi Nacrt zakona povređuje stečena prava nacionalnih zajednica. Nemojmo zaboraviti da kada su ranje usvajani štetni zakoni sa aspekta nacionalnih zajednica, zemlja je trebalo da se suoči sa posledicama na onom forumu EU u kojem države članice odluke donose konsenzusom. A u toku pristupnih pregovora na svakom koraku potreban je jedinstven stav članica EU", naglasio je Varga.
Novim Nacrtom Zakona o javnom informisanju predviđeno je povlačenje države iz svih medija, odnosno njihova privatizacija do 31. decembra 2014. godine, a finansiranje medijskih sadržaja iz budžeta od 1. januara 2014. godine bilo bi moguće isključivo putem javnih konkursa.
Javna rasprava o Nacrtu zakona završena je 22. marta, uz burno negodovanje medija čiji su osnivači lokalne samouprave.
Prema najavama iz Ministarstva kulture i informisanja, Predlog zakona o javnom informisanju trebalo bi da se u maju nađe u skupštinskoj proceduri.
