Država izlazi iz lokalnih medija?
Beograd -- U trenutku kada iz Ministarstva stižu najave da će javni servis početi da se finansira iz budžeta, država najavljuje izlazak iz vlasništva lokalnih medija.
I dok tu inicijativu podržavaju strukovna udruženja i stručnjaci iz Evropske unije, čelni ljudi lokalnih medija smatraju da ovaj potez znači gašenje kuća na čijem su čelu.
Povišeni tonovi i nepomirljivi stavovi obeležili su još jednu raspravu povodom nacrta zakona o javnom informisanju i medijima.
"Medijska zajednica smatra da je neodrživo da država bude akter na medijskom tržištu i da medije stavlja u neravnopravan položaj po pravilu na štetu rada i poslovanja privatnih medija“, kaže Zoran Sekulić, iz Medijske koalicije.
Povlačenje države iz lokalnih medija neminovno će značiti njihovo gašenje.
"Mi bez redovnog, stabilnog finansiranja koje dobijemo od grada Beograda u ovom vremenu prosto ne bismo mogli da funkcionišemo. Žao mi je što je tako, ali moram reći da kada ono prestane to je kraj Studija B, bar onakvog kakvog nam naši gledaoci poznaju već 43 godine“, kaže Aleksandar Timofejev, urednik Studija B.
Problem je, smatraju medijski stručnjaci, u tome što se sredstva iz budžeta ne troše na jasan i transparentan način. Od 1.200 medija, koliko ih ima u Srbiji, nešto manje od stotinu koristi novac iz budžeta, iz koga je za njih prošle godine bilo izdvojeno oko 20 miliona evra.
"Ovaj zakon nije protiv tih 100 medija nego je za svih 1200 medija, koji moraju delovati po jednakim uslovima. Znači moraju imati jednake uslove na tržištu, moraju delovati po jednakim pravilima, moraju na jednaki način odgovarati građanima i moraju naravno imati transparentan način finansiranja“, kaže Sandra Bašić Hrvatin, stručnjak EU za medije.
Situacija je još više zakomplikovana time što će, dok se lokalni mediji skidaju s budžeta, za javne servise to uskoro postati glavni izvor prihoda.
"Mislim da bi finansiranje iz budžeta trebalo dozvoliti lokalnim medijima, ali ako to radimo, onda principijelno ne možemo imati ništa protiv da se tako radi i u slučaju RTS i RTV“, kaže Balint Pastor iz Saveza vojvođanskig Mađara.
A da će se Radio-televizija Srbije i Vojvodine tako i izdržavati postaje sve izvesnije.
"Najverovatnije je da će se RTS i RTV finansirati privremeno iz budžeta na tri godine, pod određenim uslovima. I odmah će se tražiti model za trajno finansiranje i u okviru tri godine će se morati preći na trajni model, ne možemo sada reći koji je“, kaže Dragan Kolarević iz Ministarstva kulture.
U Ministarstvu kulture ipak napominju da do usvajanja ovih izmena, koje bi mogle da stupe na snagu krajem maja, građani Srbiju i dalje moraju da plaćaju pretplatu.
