Dobar zakon u olovnim cipelama

Veliki korak napred, kako je ministar za ljudska i manjinska prava u Vladi Srbije Svetozar Čiplić nazvao Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, izgledao je poslednjih nedelje poprilično klecavo svima koji su posmatrali proces upisa u posebne biračke spiskove. Mali broj ovlaštenih upisivača u opštinama, potpuna nezainteresovanost medija sa nacionalnom pokrivenošću, višenedeljno kašnjenje reklama, obeležili su proces koji bi trebalo manjinama da obezbedi da direktno glasaju za predstavnike u nacionalnim savetima.

Ministar Čiplić je sa saradnicima na početku kampanje prvo morao da uverava skeptike koji su se plašili da bi posebni birački spiskovi mogli biti zloupotrebljeni u neke druge svrhe, da je to nemoguće. Potom je i pored preglomaznog državnog aparata ostao relativno usamljen u kampanji. Podršku mu je, u međuvremenu, pružila vojvođanska administracija. Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić, potpredsednica Ana Tomanova Makanova i sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine Tamaš Korhec javno su pozvali pripadnike manjina da se odazovu, a ponudili su i novac kojim bi mogli da se angažuju dodatni upisivači.

Bojan Pajtić je naglasio da država mora ozbiljnije da se uključi u ovaj proces, ali i da je situacija takva jer među pripadnicima manjinskih naroda ne postoji dovoljno entuzijazma.

Opisanim nevoljama uprkos glavnina nacionalnih zajednica u Srbiji, na manje od dve sedmice do kraja roka, ispunilo je ili je nadomak uslova za direktne izbore za nacionalne savete. Aškalije i Egipćani prošli su ciljnu liniju. Upis dovoljnog broja ljudi završili su: Mađari, Ukrajinci, Bošnjaci, Rumuni, Rusini i Romi, ali njihovi podaci se još obrađuju.

Prema rečima državne sekretarke iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava Aniko Muškinje Hajnrih, nekolicina nacionalnih manjina teško će sakupiti zakonom zahtevanih 50 odsto pripadnika. Albancima fali 18000, Bugarima 6000, Bunjevcima 7000 upisanih. Vlasi moraju da upišu još 15000 ljudi. Do sada su potpuno podbacili Grci sa svega 4 upisana birača i Slovenci kojih u Srbiji ima preko pet hiljada, ali ih se upisalo svega devetoro.

Po isteku procesa, 9. marta, manjinskim narodima koji ne sakupe dovoljno upisanih u posebne biračke spiskove ostaju elektorski izbori, čija su pravila novim zakonom izmenjena.

- Da ne bi bilo više upita u validnost ovakvog načina izbora, predvideli smo da svaki potpis podrške za elektora mora biti sudski overen, a ceo proces će biti pažljivije i efikasnije propraćen – objašnjava Aniko Muškinja Hajnrih.

Novi zakon nesrpskom stanovništvu nije proširio korpus manjinskih prava, ali bi trebalo da mu obezbedi mehanizme, uz pomoć kojih će u saradnji sa državom, moći da brinu o svojim pravima u četiri oblasti: kulturi, jeziku, obrazovanju i informisanju. Ta briga trebalo bi da bude i pristojno finansirana.

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina od početka je bio predstavljan kao evropski, napredan, vlast se prilično upela da dokaže kako je usklađen sa Ustavom koji manjinama nudi široku autonomiju u četiri ključne oblasti. Ana Tomanova-Makanova smatra da ovaj pravni akt konačno reguliše nadležnosti nacionalnih saveta u detalje, Čiplić i Pajtić se slažu da je u pitanju potpuno ispunjenje ustavnih garancija za nacionalne manjine. Zakon je pohvalio i pokrajinski sekretar za upravu propise i nacionalne manjine Tamaš Korhec, istakavši da je ovaj proces test za manjinske nacionalne zajednice.

– Srbija je donošenjem zakona stvorila mogućnost manjinama da ostvare svoja kolektivna prava na manjinsku samoupravu. Sada je lopta u njihovom dvorištu. Ovaj proces će pokazati koja nacionalna zajednica želi da očuva kolektivni identitet – rekao je Korhec.

Na sadržaj zakona i nadležnosti koje propisuje primedbe je imalo nekoliko manjinskih partija, a među njima je najglasniji bio lider Demokratske stranke vojvođanskih Mađara Andraš Agošton, koji tvrdi da manjine nisu dobile nikakvu konkretnu autonomiju, te da je ovakvo pravno rešenje “mazanje očiju”.

Kako bilo, kvalitet zakona pokazaće se tek kada se oforme nacionalni saveti i kad počnu da sprovode politiku u oblastima informisanja, kulture, upotrebe jezika i obrazovanja. Tek tada će se videti da li Srbija i u ovom slučaju boluje od stare boljke: sve joj je više zakona usklađeno sa evropskim normama, ali ima ozbiljan nedostatak kapaciteta da te zakone i sprovede na terenu.

I dok čekamo da se upis u posebne biračke spiskove zvrši, a Centralna izborna komisija datira izbore za nacionalne savete, ovaj proces je dodatno ispolitizovan sporom dve, do sada partnerske stranke u vlasti. Vladajuća demokratska stranka (DS) i Savez vojvođanskih Mađara (SVM), svađu iz koalicije preneli su i na ovo polje. Nekolicina visokih funkcionera SVM optužili su trenutno najmoćniju strnku u Srbiji, DS, da „želi da zbriše Savez vojvođanskih Mađara s političke scene i na taj način ostvari primat i kontrolu nad novim Mađarskim nacionalnim savetom“.

Republički poslanik SVM-a Balint Pastor izjavio je da su predstojeći izbori za nacionalni savet sigurno jedan od motiva da DS pokuša da istisne najjaču stranku sa mađarskim predznakom. Mađarska nacionalna zajednica uspela je, za samo tri nedelje, da prikupi potreban broj upisanih u poseban birački spisak, između ostalog zahvljujući i angažmanu SVM. Time je ova stranka pokazala da i dalje ima ogroman uticaj u svom okruženju. Sa druge strane, veliki broj Mađara koji su članovi DS svakako će aktivno učestvovati na izborima za nacionalni savet, odakle i bojazan da će ova stranka, koja već kontroliše bezmalo sve što se u jednoj državi da kontrolisati, svoj uticaj preneti i na mađarsku zajednicu.

Predsednik Vlade Vojvodine i potpredsednik DS-a Bojan Pajtić pokušao je da demantuje tvrdnje funkcionera SVM-a izjavom da demokrate nemaju nameru da preuzmu Nacionalni savet Mađara. On je, međutim, podsetio da DS ima veliki broj članova i funkcionera koji su pripadnici različitih nacionalnih zajednica, pri čemu su neki od njih i predsednici svojih nacionalnih saveta, poput Ane Tomanove-Makanove.

– Ne pada nam na pamet da zbog nečijeg straha našim članovima uskratimo pravo da se pozicioniraju unutar svoje nacionalne zajednice – poručio je Pajtić.

Ovde se ponovo vraćamo na aktuelni zakon koji, kao i bilo koji drugi, nema mehanizam da spreči jednu političku partiju da preko svojih članova učestvuje u kreiranju institucija poput nacionalnih saveta. Držvna sekretarka Aniko Muškinja Hajnrih ističe da u izborima za savete učestvuju isključivo grupe građana i partije sa predznakom neke od nacionalnih manjina u nazivu. Partijama i organizacijama iz redova većinskog naroda to nije dozvoljeno. Ipak, niko ne može da spreči članove DS-a, a uz to pripadnike određene manjine, da se organizuju kao grupa građana i tako za račun partije pokušaju da kontrolišu nacionalni savet. Hoće li se tako nešto dogoditi, videće se sredinom ove godine kada se očekuju izbori.

PETAR KLAIĆ