Decentralizacija vlasti je u interesu svih
INTERVJU: BALINT PASTOR, potpredsednik Saveza vojvođanskih Mađara
Zbog svih građana koji su se pridržavali mera, oni koji su se ponašali kao da su iznad zakona moraju biti kažnjeni
Kao manjinska regionalna stranka, a tokom ove kampanje obeležićemo 26 godina postojanja, uvek smo se zalagali i zalažemo se za održiv koncept regionalizacije i decentralizacije vlasti, koji bi bio u interesu svih građana jer bi tako bili više uključeni u odlučivanje, kaže Balint Pastor, potpredsednik Saveza vojvođanskih Mađara i prvi na izbornoj listi za republičke izbore.
Zalažete se za funkcionalnu decentralizaciju Srbije, šta ona podrazumeva?
Funkcionalna decentralizacija podrazumeva, s jedne strane, veće prihode lokalnim samoupravama, a s druge, promenu položaja AP Vojvodine u smislu povećanja nadležnosti, što bi regulisao zakon. Donošenje tog zakona je obaveza iz Ustava, koju nijedna vlada od 2006. godine, kad je donet, nije ispunila. Takođe, mada to ne izgleda na nivou države kao veliko pitanje, smatramo da ni mesne zajednice nisu dobro regulisane, iako je u prethodnom periodu napravljen pomak. One bi trebalo da budu jedinstveno regulisane tako da se građani više pitaju, da donose neke odluke, to je načelo supsidijarnosti.
Oduvek ste za evrointegracije, kad kažete da ste za efikasnije usklađivanje s korpusom evropskih pravnih tekovina, na šta mislite?
Ovo je izborni program za naredne četiri godine, a u tom periodu treba praktično da stignemo do kraja harmonizacije i to zavisi samo od nas. Na primer, veliki deo propisa odnosi se na zaštitu životne sredine i održivog razvoja, a mi smo tu u strašnom zaostatku, to nije kritika nikome, već činjenica. Ekologiju sam izdvojio kao oblast gde treba mnogo raditi, ali ima još dosta stvari koje treba uraditi i u drugim oblastima.
Deo ste vladajuće koalicije, ali ste u parlamentu više puta apelovali na vlast da budu kažnjeni prekršioci pravila ponašanja tokom vanrednog stanja, šta je razlog za apele?
Mere su bile izuzetno teške, ali mi smatramo i da su bile neophodne i ogromna većina građana ih je poštovala. Međutim, deo građana, za šta postoje dokazi, nije ih poštovao. Smatramo da je važno zbog svih onih građana koji su su se pridržavali mera, uprkos Vaskrsu, Uskrsu, Đurđevdanu, da oni koji su se ponašali kao da su iznad zakona, moraju biti kažnjeni. Ukoliko prođu nekažnjeno, poruka bi bila da nisu svi jednaki pred zakonom, a nije tako.
Više puta ste u parlamentu tražili od vlasti da interveniše zbog problema s migrantima, zar nije normalno da vlast sama vidi problem u nekoj sredini, a građani su se žalili i u Šidu i u Bujanovcu?
Problem postoji u mnogim sredinama u Srbiji, izuzetno sam srećan što je vojska poslata u Šid jer je to, nažalost, bilo neophodno. Srbija nije prouzrokovala, niti može da reši problem migranata, ali bezbednost naših građana mora da bude na prvom mestu. Od 2015. godine govorio sam o tome u skupštini, navodeći konkretne primere iz okoline Subotice, zapadne Bačke, severnog Banata, gde su ilegalni migranti upadali i obijali kuće, to se ne može tolerisati, bezbednost naših građana je najvažnija, zato sam apelovao na vladu, to ćemo činiti i ubuduće. Pitanje migranata je krucijalno, mislim da smo jedini koji se time bave na razuman način jer ima onih koji tom pitanju prilaze populistički, dok ga drugi u potpunosti negiraju kao problem.
Poljoprivreda je za vas izuzetno važna, tu su poslanici SVM-a bili vrlo aktivni, šta biste poboljšali?
U koalicionom sporazumu sa SNS-om dosta toga se odnosilo na poljoprivredu, ogromnu većinu smo realizovali, kao što je, na primer, zabrana i ograničavanje prodaje zemljišta stranim fizičkim licima, ali ostalo je nerešeno jedno krupno pitanje – penzijsko-invalidski doprinosi poljoprivrednika. Ono se rešava, a suština je u tome što svi poljoprivrednici, bez obzira na to da li imaju pola ili 150 hektara plaćaju isti iznos doprinosa. To nije u skladu s principom pravičnosti...
Gde ili šta koči?
U prošlom mandatu napravljen je veliki iskorak u vidu formiranja interresorne radne grupe, sastavljene od predstavnika pet ministarstava, a uključeni su i MMF i Svetska banka, nadam se da su stvoreni uslovi da se na početku sledećeg mandata to definitivno reši. A, gde koči? Svi na ovo gledaju kao na velike prihode republike Srbije. Istina je da se oni ne ostvaruju, zato što ljudi ne mogu da plate, na primer, 90.000 doprinosa, a raspolažu sa dva hektara zemlje. Ukoliko se to reguliše na pravičan način, veći broj poljoprivrednika će moći da plaća, a država će projektovane prihode ostvarivati u većoj meri.
MIRJANA ČEKEREVAC
