Bolesnici bez lekarskog opravdanja
Poslovi i rabote
Prošle subote srpske je poslanike zadesila neka velika rednja - svi su se listom i naglo porazboljevali, toliko da nisu bili u stanju da dođu na zasedanje Skupštine, na svoja radna mesta, bez obzira na to što se tamo nagomilalo posla. Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović nije išla po kućama da meri poslanicima temperature i pritisak, veruje im na reč da su bili bolesni. Lekarska opravdanja nije tražila, ona sigurno zna da to na današnje vreme nije problem nabaviti.
A da li je razlog za ovu naprasnu rednju - posle masovne proslave Svetog Nikole koji jeste česta slava, ali ko bi rekao da je slavi baš ovoliko poslanika - ne daj bože nedostatak kvoruma za početak sednice, što bi bio znak da vladajuća većina nema većinu? Sačuvaj bože, taman posla, odlučno je takve insinuacije demantovala predsednica.
Tek u ponedeljak utvrdilo se da je predsednica Skupštine bila veoma neobaveštena. Ko zna dokle bi poslanici bolovali da nije bilo Čedomira Jovanovića, koji kaže da je u nacionalnom interesu iz opozicije dao kvorum vladajućoj većini, umesto Balinta Pastora koji se sa pet poslanika manjina baš zainatio zbog neprihvatljivog Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Na stranu sada da li je Jovanović imao neke zadnje namere ili poprečne dogovore, ali podrška da se najzad započne glasanje o zakonima koji čekaju, u ovakvom trenutku jeste u nacionalnom interesu. Svi koji se na to ne obaziru i „principijelno“ opstruiraju rad parlamenta, jasno pokazuju da ili ne razumeju trenutak u kome se zemlja nalazi, ili ih je za to baš briga. To je tako i nikako drugačije, bez obzira na providna „objašnjenja“ koja smo prinuđeni da slušamo. Da li smo se stvarno presekli kad nas je Slobodan Aligrudić obavestio kako je LDP sad pokazao da je u stvari vlast, a ne opozicija što DSS-u, je li, ne pada na pamet da radi?
Da li neko stvarno još ima živaca da u terminu „Očajnih domaćica“ gleda radikale i bivše radikale kako se međusobno čašćavaju ne birajući reči, i da i dalje sluša ko je koga u tim strankama izdao i upropastio, a ko koga oklevetao? I da li ti ljudi stvarno misle, ako o bilo čemu i misle osim o sebi, da ništa važnije od toga sad nemaju da rade?
Evo, na primer, par stvari: osim Zakona o putnim ispravama koji je toliki broj ljudi čekao ne znajući sme li da otputuje, doputuje, proputuje oko Nove godine sa starim pasošima, tu je i već famozni budžet. Važenje pasoša je produženo u poslednji čas, tako da svi ovi ljudi mogu da odahnu i da putuju kud su naumili. Ne mogu da zamislim koliko su se morali nervirati kad su gledali kako se ponašaju oni od kojih im, de fakto, zavisi sloboda kretanja.
A o budžetu, šta da se kaže? Premijer Mirko Cvetković govori, ali nema ko da čuje, da ćemo morati da pređemo na privremeno finansiranje ako hitno ne usvojimo budžet. A da li možda imamo neki veliki problem sa budžetom kad je MMF otkazao zasedanje 19. decembra, niko ne govori. Pominje jedino guverner Jelašić da nam možda sleduje revizija budžeta, što znači smanjenje prihoda i potrošnje, pa čak i povećanje PDV-a. Ko zna da čita ovu poruku i koga ona zanima, mogao bi da zaključi i sledeće - uprkos tome što nas je vlada ubeđivala da je deficit budžeta 1,5 odsto, taman onoliko koliko MMF toleriše, stvari izgleda ne stoje tako. Prihode smo precenili, jer su u poslednjih par meseci veoma opali, a sa rashodima smo ipak preterali, jer nije bilo snage da se odupre obećanjima i pritiscima. Pa ćemo onda da razmišljamo da li da preduzećima, koja će se iduće godine ionako boriti za goli opstanak, još povećamo PDV. Dok nam gospoda poslanici, koje smo izabrali da rade u našem interesu, bezbrižno troše i pare i vreme. Da čovek ne poveruje.
BILJANA STEPANOVIĆ
