Bol iz prošlosti i nada u budućnost
U Žablju i Čurugu zajednički obeležen pomen na žrtve vojvođanskih Mađara iz 1944–45. godine u duhu srpsko-mađarskog pomirenja
U duhu srpsko-mađarskog istorijskog pomirenja, u ponedeljak je u Žablju i Čurugu održan spomen-dan, gde je odata počast nevinim žrtvama vojvođanskih Mađara streljanim 1944–45. godine. Komemoracija, koju je organizovao Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, počela je ekumenskom misom u rimokatoličkoj crkvi Snežne Gospe u Žablju, na kojoj je osvećena nova uzdanica obnovljene crkve, statua Svetog Josifa, koja je vraćena na svoje mesto nakon više decenija. Ova crkva ima poseban simbolički značaj, jer je tokom odmazde 1944. godine lokalna mađarska zajednica potpuna isčezla, a crkva je decenijama bila prazna. Sada, nakon renoviranja uz podršku vlade Mađarske, ponovo je postala simbol mira i ponovnog rođenja.
– Ova crkva nije samo jedan verski objekat, već simbol istrajnosti i zajedničke vere. Njene prostorije, koje su napuštene nakon događaja iz 1944. godine, sada su ponovo ispunjene životom i molitvom. Danas je dan posvećen uspomeni i pomirenju, da se ovakve tragedije nikada više ne ponove, naveo je Akoš Hajvert, član izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine zadužen za kulturu.
Nakon mise, povorka je krenula do Čuruga, gde su položili vence u pomen na spomenik „Raspeti Isus”.
Obraćajući se okupljenima, Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, govorio je o tome kako je ovo pomirenje rezultat jednog dugog procesa, zasnovanog na ljudskim gestovima, izgovorenim rečima i zajedničkim delima.
– Bol nije vezan za nacionalnost. Svi koji su nevino pogubljeni bili su žrtve ljudske okrutnosti. Naš zadatak je da bol pretvorimo u mir, a ne u mržnju.
Podsetio je da je statua Svetog Josifa u Čurugu takođe jedan simbol nade: sakrio ju je jedan dobrodušni srpski čovek, čuvala ju je četiri decenije jedna mađarska porodica, zatim ju je kupio i spasao Antal Cini, a konačno je vraćena u ovu obnovljenu crkvu posredstvom Nacionalnog saveta mađarska nacionalne manjine. To takođe dokazuje da se nada nikada ne može izgubiti i da će jednog dana sve doći na svoje mesto, rekao je Arpad Fremond.
Ovom događaju su prisustvovali brojni predstavnici mađarske zajednice u Vojvodini, diplomatskog kora i javnog života, među kojima su bili i dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarska nacionalne manjine, Balint Juhas, predsednik pokrajinske skupštine, Anamarija Viček, poslanica Fidesa u Evropskom parlamentu, dr Reka Domonkoš Đuge, prvi ataše ambasade Mađarske u Beogradu, Andrea Juhas Deme, prvi ataše Generalnog konzulata Mađarske u Subotici, Robert Otot, potpredsednik pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice, Mirjana Pantić, zamenica predsednice opštine Žabalj, Dragana Jagodić, predsednica saveta mesne zajednice Čurug, kao i Jelena Srećkov, članica upravnog odbora Memorijalnog udruženja „Racija 1942”. Komemoraciji su prisustvovali i rukovodioci pokrajinskih, republičkih i lokalnih organa vlasti, kao i kulturnih i obrazovnih institucija, članovi Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i rođaci žrtava.
Posebno su pozdravili Juliju Teleki, jednu od preživelih sa čuruške golgote, koja je ceo svoj život posvetila tome da uspomena na žrtve nikada ne izbledi. U svom govoru, Julija Teleki je istakla važnost istorijskog sećanja.
– Kažu da se posle 80 godina već bi moglo da se zaboravi. Ali to se ne može i ne sme raditi. Ne treba govoriti o prošlosti iz osećaja osvete, već da bi istina izašla na videlo. Moramo takođe učiti decu šta se dogodilo 1944-45. godine – i srpsku i mađarsku – kako bismo mogli da živimo zajedno u miru. Put do mira vodi kroz istinu, navela je Julija Teleki.
Dragana Jagodić, predsednica mesne zajednice Čurug, govorila je o tome kako je Čurug simbol razumevanja i mira.
– Današnji skup nije samo sećanje na prošlost, već i poruka budućnosti: ne možemo postojati jedni bez drugih, zajedništvo i međusobno poštovanje nam daju snagu. Zahvaljujem se Nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine što zajednički negujemo kulturu sećanja – samo na taj način možemo graditi društvo u kojem razlike spajaju, a ne razdvajaju, rekla je Dragana Jagodić.
Dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, obraćajući se novinarima, istakao je da je u proteklih dvanaest godina mnogo učinjeno na istorijskom pomirenju.
– Spomen-obeležje je izgrađeno 2013. godine, pa je skupština Srbije osudila zločine nad Mađarima, a godinu dana kasnije ukinuto je načelo kolektivne krivice. Prošle godine, šefovi mađarske i srpske države ponovo su zajedno odali počast žrtvama. Ovaj proces pomirenja može služiti za primer i na evropskom nivou – tako možemo da zalečimo rane iz prošlosti i tako možemo najviše da učinimo da se slične tragedije nikada više ne ponove, naglasio je Balint Pastor.
Na ovoj komemoraciji je odata počast u pomen žrtvama jednim uzvišenim programom. Dirljivu pesmu „Keresem az apám sírját” (Tražim grob svog oca) Julije Teleki recitovala je glumica Noemi P. Kemiveš, zatim je pesmu „Hazám, hazám” (Ej, domovino, domovino) iz dela Ferenca Erkela pod nazivom „Bank Ban” izveo bariton Zoltan Gabor, uz klavirsku pratnju Melinde Major. Na kraju, pesma „Kegyelem” (Milosrđe) Šandora Remenjika je program privela kraju, ponovo u interpretaciji Noemi P. Kemiveš.
Venci i sveće položeni na spomenik „Raspeti Isus” u Čurugu nosili su poruku mira, ljudskosti i zajedništva. Događaji ovog dana su privedeni kraju dostojanstveno i sa tihim pijetetom– u duhu zajedničkog sećanja koje je istovremeno podsećalo na bol iz prošlosti i ukazivalo na nadu u budućnost.
TTT
