Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, za NIN: Nismo za vlast po svaku cenu
Kada je posle smrti Ištvana Pastora preuzeo liderstvo nad Savezom vojvođanskih Mađara, Balint Pastor nije nasledio samo jednu od manjinskih stranaka već i ambiciju čoveka koji je dve decenije bio nezaobilazan sagovornik svih vlasti u Beogradu. Veliki deo te ambicije odnosio se na arhitekturu srpsko-mađarskog pomirenja, što je Ištvan započeo a Balint nastavio sa merljivim rezultatom. Danas, uoči mogućeg novog izbornog ciklusa u Srbiji, Balint Pastor se nalazi pred drugačijim izazovom – da očuva uticaj stranke u vreme kada se menjaju okolnosti i u Srbiji i u Mađarskoj, pa i u svetu. U predizbornoj atmosferi u Beogradu, a dok Budimpešta ulazi u novu fazu posle odlaska Viktora Orbana s vlasti, Pastor u razgovoru za NIN govori o manjinskim partijama na političkoj sceni, srpskim jadima na putu za EU i prvim susretima sa Peterom Mađarom. Čitaocima ostavljamo da sami izvedu zaključak može li politika kompromisa opstati u vremenu sve dubljih političkih podela.
Posle dvodnevne rasprave o poverenju Vladi, ponovo su aktuelne priče o vanrednim izborima. Da li je sednica pokazala da je politička kampanja već počela?
Mislim da jeste. Građani su tokom rasprave mogli da vide dve različite političke ponude, ali i dva različita načina vođenja politike. Opozicija je iskoristila svoje najjače parlamentarno sredstvo, što je potpuno legitimno u svakoj demokratskoj zemlji. Istovremeno, pokazalo se da Vlada i dalje ima stabilnu podršku skupštinske većine. Dobro je što je do rasprave došlo, jer parlament upravo i postoji da bi se političke razlike rešavale argumentima, a ne na ulici.
Koliko su izbori, po vašem mišljenju, realna mogućnost?
U Srbiji ozbiljne političke stranke moraju u svakom trenutku biti spremne za izbore. Poslednjih petnaestak godina gotovo da nije bilo dužeg perioda bez vanrednih parlamentarnih izbora, tako da nas eventualni izbori ne bi iznenadili, bez obzira na to kada će biti raspisani. Za manjinske stranke to je još važnije nego za velike političke sisteme. Ako jednom izgubite parlamentarni status, veoma se teško vraćate. Dovoljno je pogledati primer mađarske zajednice u Slovačkoj, koja već čitavu deceniju nema autentične predstavnike u parlamentu, iako tamo živi više nego dvostruko više Mađara nego u Srbiji. To iskustvo dovoljno govori koliko je važno da budete stalno među ljudima, a ne samo u vreme kampanje.
Savez vojvođanskih Mađara će ponovo nastupiti samostalno?
Da. Kao i prethodnih decenija, izaći ćemo pod svojim imenom i tražiti podršku vojvođanskih Mađara, ali i svih građana Srbije koji smatraju da politika koju vodimo donosi rezultate. Godinama sarađujemo sa drugim političkim organizacijama mađarske zajednice i ne vidim razlog da se ta saradnja prekine. Međutim, Savez vojvođanskih Mađara je jedina autentična mađarska politička opcija koja je sve ove godine samostalno izlazila na parlamentarne izbore i očekujem da tako bude i ovog puta.
Bliskost vlastima, iz pozicije manjinske partije, nije ništa neobično, to je nešto kao prirodan položaj, ali šta ste konkretno dobili a šta eventualno izgubili koalicijom sa naprednjacima?
Ne slažem se sa tezom da manjinske stranke moraju po svaku cenu biti deo vlasti. Savez vojvođanskih Mađara nije uvek bio u vladajućoj koaliciji i nikada nismo smatrali da je vlast cilj sama po sebi. Ali isto tako verujem da je bolje biti deo parlamentarne većine ukoliko kroz dogovor možete da ostvarite konkretne rezultate za građane koje predstavljate. Za nas koalicioni sporazum nikada nije bio pitanje funkcija ili ministarskih mesta. On je uvek predstavljao dogovor o programu i projektima. Taj sporazum je potpuno javan i svako može da proveri šta je od dogovorenog realizovano. Smatram da upravo transparentnost daje legitimitet takvoj saradnji.
Šta je od dogovorenog realizovano?
Pre svega infrastrukturni projekti i ulaganja koja ostaju građanima. Među njima su kompleks banje i bazena u Bačkoj Topoli, višejezične table koje su posle više od četiri decenije ponovo postavljene u sredinama u kojima za to postoje zakonski uslovi, kao i razvoj železničke infrastrukture između Beograda, Novog Sada, Subotice i Segedina. To nisu političke parole, već projekti koje ljudi svakodnevno koriste. Uveren sam da veliki deo toga ne bi bio ostvaren da smo ostali u opoziciji. To, naravno, ne znači da treba biti deo vlasti po svaku cenu. Ali kada postoji mogućnost da se dogovorom ostvare konkretni rezultati, mislim da je to odgovorniji izbor.
Kampanja će, po svemu sudeći, biti jedna od najneizvesnijih poslednjih godina. Šta očekujete?
Voleo bih da kampanja bude mirnija nego što je naš svakodnevni politički život. Nadam se da će političke stranke govoriti o svojim programima, kandidatima i vizijama razvoja Srbije, a manje o međusobnim optužbama. Građani očekuju odgovore na konkretna pitanja, a ne političku buku. Što se Saveza vojvođanskih Mađara tiče, mi ćemo govoriti o rezultatima koje smo ostvarili i o tome kako vidimo razvoj Srbije i Vojvodine u narednom periodu. Nećemo učestvovati u političkim sukobima koji dodatno produbljuju podele u društvu.
Predsednik Srbije obavezao se da će priznati izborne rezultate kakvi god oni bili i pozvao opozicione političke aktere da učine isto. Da li je to, po vašem mišljenju, potrebno?
Mislim da jeste. Demokratski proces podrazumeva da prihvatite volju građana, bez obzira na to da li ste pobedili ili izgubili. To treba reći pre izbora, dok još niko ne zna kakav će biti rezultat. Dobro se sećam izbora 2008. godine, kada je Aleksandar Vučić, uprkos tesnom rezultatu, priznao poraz na izborima za gradonačelnika Beograda. Takav odnos prema izbornoj volji građana trebalo bi da bude standard demokratskog ponašanja. Najvažnije je da dan posle izbora institucije nastave normalno da funkcionišu i da političke razlike ne prerastu u društvene sukobe.
Da li Savez vojvođanskih Mađara vidi sebe u budućoj vladajućoj većini?
To će, pre svega, zavisiti od volje birača. Naš prvi cilj nije da dobijemo ministarska mesta, već da zadržimo snažno parlamentarno predstavljanje i sopstvenu poslaničku grupu. Mi nikada nismo insistirali na ministarskim funkcijama. Pokazalo se da model u kojem učestvujemo u radu izvršne vlasti kroz državne sekretare daje dobre rezultate. Za nas je mnogo važnije šta piše u koalicionom sporazumu nego koliko funkcija neko dobije. Ako postoji saglasnost oko razvoja infrastrukture, privrede, obrazovanja i unapređenja položaja nacionalnih manjina, onda postoji prostor za saradnju. Ako takvog dogovora nema, onda nema ni razloga da budemo deo vlasti.
Evropske integracije Srbije gotovo da su stale. Da li ste i dalje optimista?
Nažalost, danas manje nego ranije. Savez vojvođanskih Mađara ostaje dosledno proevropska stranka. To nije samo političko opredeljenje, već i praktično pitanje. Naša matična država je članica Evropske unije, a vojvođanski Mađari svakodnevno osećaju posledice činjenice da Srbija još nije deo evropskog prostora – od višesatnih čekanja na granici do sporijeg ekonomskog povezivanja. Istovremeno, smatram da je Srbija tokom prethodnih godina ispunila veliki deo obaveza koje je Evropska unija postavljala. Zbog toga mislim da je nepravedno što se proces proširenja praktično zaustavio. Voleo bih da Brisel pokaže više doslednosti prema zemljama koje žele članstvo, ali u ovom trenutku teško mogu da budem veliki optimista.
Posle šesnaest godina bliske saradnje sa Viktorom Orbanom, sada gradite odnose sa novom mađarskom vlašću. Kako vam ide taj posao?
Nema tu nikakve mistifikacije. Tokom prethodnih šesnaest godina, a to je dug period, Vlada Viktora Orbana bila je strateški partner i Republike Srbije i Saveza vojvođanskih Mađara. Između dve države izgrađeno je strateško partnerstvo koje je donelo konkretne rezultate – od istorijskog pomirenja do infrastrukturnih i ekonomskih projekata. Građani Mađarske su, međutim, na izborima odlučili da promene vlast i mi tu odluku poštujemo. Naš posao je da uspostavimo kvalitetne odnose sa novom vlašću, jer se do sada nikada nije dogodilo da vojvođanski Mađari budu u situaciji da nisu politički bliski vlasti u Budimpešti. To je nova okolnost i potrebno je vreme da se izgradi međusobno poverenje. Važno je da je dijalog uspostavljen. Stranka Tisa pripada Evropskoj narodnoj partiji, istoj političkoj porodici kojoj pripada i Savez vojvođanskih Mađara. Verujem da će to doprineti lakšem uspostavljanju saradnje. Očekujem da će se tokom jeseni odnosi jasnije definisati i da ćemo tada moći konkretnije da govorimo o zajedničkim projektima i budućoj saradnji.
Da li ste razgovarali sa Peterom Mađarom?
Jesam. Imao sam sastanak sa Peterom Mađarom, razgovarao sam i sa drugim predstavnicima stranke Tisa. Ti razgovori predstavljaju početak jednog novog odnosa i sasvim je prirodno da u ovoj fazi nova mađarska administracija želi da stekne jasnu sliku o tome kako funkcionišu institucije mađarskih zajednica van Mađarske. U prvom koraku žele da provere kako su korišćena sredstva koja je Mađarska izdvajala za podršku institucijama mađarske zajednice u Srbiji, ali i u Rumuniji, Slovačkoj, Hrvatskoj, Sloveniji i Ukrajini. Taj proces je u toku i smatram da je to potpuno legitimno.
Može li promena vlasti u Budimpešti da utiče na odnose Srbije i Mađarske?
Verujem da ne bi trebalo. Odnosi dve države danas su među najboljima u njihovoj novijoj istoriji i mislim da niko nema interes da to promeni. Tokom prethodnih godina izgrađeno je strateško partnerstvo koje prevazilazi dnevnu politiku. To se vidi kroz infrastrukturne projekte, ekonomsku saradnju, ali i kroz politički dijalog koji je uspostavljen između dve države. Naravno, svaka nova vlada donosi drugačije prioritete, ali očekujem da će i nova administracija u Budimpešti prepoznati značaj saradnje sa Srbijom. Ohrabruje me i to što su novi mađarski premijer i ministar saobraćaja već poručili da žele nastavak infrastrukturnih projekata između dve države, pre svega završetak železničke pruge Budimpešta–Beograd. To je u interesu i Srbije i Mađarske i dobar je signal da postoji spremnost da se strateško partnerstvo nastavi.
Kada bi sutra bili održani izbori, šta bi bila vaša poruka biračima?
Da se politika meri rezultatima. Građani na kraju ocenjuju da li je nešto urađeno ili nije. Zato ćemo govoriti o projektima koji su realizovani, o onome što želimo da uradimo u narednom periodu i o politici dijaloga, a ne sukoba. Verujem da je upravo to odgovornost svake ozbiljne političke stranke.
ALEKSANDRA RANKOVIĆ
