133 poslanika protiv Predloga zakona: Zakon o medijima drma vlast!
Mlađan Dinkić zapretio ostavkom ako u Skupštini ne bude usvojen novi zakon koji predviđa milionske kazne za medije, demokrate spremaju amandmane
Sporni Predlog zakona o javnom informisanju potpuno je podelio srpsku vladajuću koaliciju! Vicepremijer Mlađan Dinkić čak je, kako saznajemo, zapretio ostavkom ukoliko Predlog zakona ne bude usvojen na ovonedeljnoj sednici Skupštine. Dinkić je to uradio pošto su SPS, PUPS, JS i SPO u medijima kritikovali predloženo rešenje i javno poručili da ni slučajno neće glasati za zakon koji medijima preti drakonskim, milionskim kaznama.
Pored poslanika SPO i „dačićevaca", koji su već saopštili da neće glasati za Predlog zakona, kao „neodlučni" se izjašnjavaju LSV, SVM, LDP, predstavnici bošnjačkih stranaka, kao i „samostalni poslanik" Vladan Batić.
Kad se sve sabere, Predlog zakona o javnom informisanju u Skupštini Srbije ima samo 93 „sigurna glasa", protiv je 113 opozicionih poslanika, uzdržanih je 20 (SPS-PUPS-JS), a „neodlučnih" 24 (pogledajte tabele). Zbog svega toga iz vrha Tadićevog DS-a sada najavljuju da će pokušati da u Skupštini „amandmanima poprave" sporni predlog zakona (mada, nije jasno zašto su ministri iz DS-a na sednici Vlade glasali za Predlog zakona koji treba da se „popravlja").
DS nema stav?!
Portparol Demokratske stranke Jelena Trivan kaže za Press da je ta stranka, posle zamerki u stručnoj javnosti, spremna da u Skupštini amandmanima izmeni Predlog zakon o javnom informisanju.
- Naši ministri na Vladi jesu dali saglasnost na taj predlog zakona, ali u ovom trenutku ne mogu da vam kažem koji je stav DS-a po tom pitanju. O pojedinostima zakona razgovaraće se u skupštinskoj debati. Nakon primedbi u javnosti, mi smo spremni na razgovor i promene zakona - rekla je Trivanova. Ona, međutim, nije želela da komentariše odredbe o milionskim kaznama za medije, pod izgovorom da ne može „da se izjašnjava o pojedinačnim odredbama".
Na drugoj strani, međutim, supruga lidera SPO-a Danica Drašković tvrdi da poslanici te stranke, njih četvoro, „ni u ludilu" neće glasati za Predlog zakona o javnom informisanju.
- Ja nisam funkcioner SPO-a, ali mogu da vam tvrdim da naši poslanici ni u kom slučaju neće glasati za taj zakon. Ne postoji razlog zbog kog bismo ga podržali. Pa, mi smo se godinama borili za slobodu štampe i ne možemo sada da podržavamo zakon koji je gori i od Šešeljevog zakona! - kaže Draškovićeva, koja dodaje da SPO ne interesuje „to što neki prete da će izaći iz Vlade ako ovaj zakon ne bude usvojen".
- Mi smo rekli da nemamo ništa protiv da se usvoji novi zakon o informisanju, ali evropski zakon, koji je u skladu sa standardima EU. A ovaj zakon to nije! Ovaj zakon je smrtna presuda za novinarstvo u Srbiji i mi za njega nećemo glasati ni po koju cenu! - izričita je Draškovićeva.
Kako nam je potvrđeno u vrhu SPO, lider ove stranke Vuk Drašković lično je obavestio Borisa Tadića da nikada neće podržati ovaj predlog zakona, a poslanik Aleksandar Jugović poručio je šefici poslaničkog kluba ZES Nadi Kolundžiji da u ovom slučaju ne računa na glasove SPO.
Lider DHSS-a Vladan Batić, inače samostalni poslanik koji podržava vladajuću koaliciju, kaže da još nije pročitao Predlog zakona, ali ga sigurno neće podržati „ako je tako represivan i restriktivan kako mediji prenose".
Bojan Kostreš (LSV) nije siguran kako će se njihovih pet poslanika izjasniti o zakonu.
- Konačnu odluku ćemo doneti na predsedništvu stranke, posle analize zakona... - kaže Kostreš.
Sedam poslanika manjina, na koje vladajuća koalicija uvek računa, potpuno su se razišli po ovom predlogu zakona. Balint Pastor iz SVM-a kaže da postoji mogućnost da četiri poslanika te stranke ne podrže zakon.
- Mi ćemo odluku kako ćemo glasati doneti na predsedništvu, u toku ove sedmice... - kaže Pastor.
G17 uvijeno preti, DSS odlučno protiv
Željko Ivanji iz G17 Plus kaže da bi neusvajanje ovog zakona bilo „ozbiljno razmatrano na najvišim organima stranke". Upitan da li to znači razmatranje o izlasku iz Vlade, on kaže:
- Samo sam rekao da bismo to ozbiljno razmotrili. A najveći kritičari ovog zakona učestvovali su u vlasti 1999, kada je sprovođen Šešeljev zakon, mislim na SPS, Nikolića, SPO - kaže Ivanji.
Miloš Aligrudić (DSS) kaže da je zakon za tu stranku neprihvatljiv jer „njime vlast želi da kontroliše medije".
- To stranka sa prefiksom demokratska ne sme da čini. Mi to za dva mandata nismo činili i mnogi su nam govorili da nam se takva principijelna politika obila o glavu.
S druge strane, šef poslaničke grupe SPS-JS Branko Ružić kaže da će taj poslanički klub biti uzdržan kada se u parlamentu bude glasalo o zakonu. Lider JS Dragan Marković Palma kaže da je za tu partiju „potpuno neprihvatljiv" Predlog zakona o informisanju.
- Nećemo glasati za zakon jer on od 2009. u Srbiji pravi 1999! Neprihvatljivo je ograničavanje slobode medija i ograničavanje istraživačkog novinarstva - navodi Marković. On ističe da i po važećem zakonu političari mogu tužiti novinare za povredu časti, morala i ugleda.
- To i čine i u većini slučajeva političari dobijaju. A šta da rade novinari?! Da rasprodaju stvari po kući da bi platili kazne?! Zamislite tek sada šta bi bilo kad bi se uvele ove nove kazne... - navodi Marković.
I LDP protiv?!
Najave da će vladajućoj većini u ovom slučaju podršku pružiti LDP juče je odbacio poslanik Zoran Ostojić. On kaže da ta stranka još nije donela odluku da li će podržati zakon. Nezvanično saznajemo da je Čedomir Jovanović svojim partijskim saradnicima rekao da je ovaj predlog zakona „potpuno neprihvatljiv".
Izmene i dopune Zakona o informisanju naći će se na dnevnom redu vanredne sednice Skupštine Srbije u četvrtak.
Beljanski: Novinari da se žale u Strazburu
Advokat Vladimir Beljanski kaže da bi u slučaju usvajanja ovog skandaloznog zakona u parlamentu redakcije, urednici i novinari mogli da se žale Ustavnom sudu i sudu za ljudska prva u Strazburu.
- Preporuka Saveta Evrope, još od pre sedam-osam godina, jeste da se kleveta u Srbiji dekriminalizuje, ali to nije učinjeno. Pogrešna primena ovog zakona mogla bi dovesti do gušenja slobode medija. Recimo, ako se objavi informacija s kojom javnost mora ili treba biti upoznata, a sud proceni da je time povređen zakon, redakcija, njen osnivač, urednik i novinar bi zbog uskraćivanja prava na slobodu izražavanja mogli da se žale Ustavnom sudu i sudu u Strazburu - kaže Beljanski.
B. BOJIĆ
