Vaga
Ne mislim na horoskopski znak. Tamo sam ionako jarac. Kao šef države i ministar policije. 
Nego na stavljanje na vagu događaja iz 2009. Na bilans uspeha.
Šta smo postigli i šta nismo? Bilansi sa kraja godine su uvek suvoparni (drugačije formulisano: baziraju se na činjenicama), ne sadrže ni najmanju dozu samokritičnosti (jer „vredi pamtiti samo ono što je pozitivno”) i dosadni.
Ima onih koji u političkom životu ne sastavljaju bilans na kraju godine, jer „birači i bez toga vrlo dobro znaju šta je sve učinjeno u njihovom interesu”. A ja mislim da ovako 31. decembra ipak vredi napraviti mali inventar najznačajnijih događaja iz Parlamenta. Bez obzira na to da li ih se ljudi ionako sećaju.
Ali samo u grubim crtama. U 2009. je promenjen Poslovnik. Pa smo se konačno preselili u zdanje koje već liči na parlament. Bilo je slučajeva kada je odstranjeno pedeset i kusur radikala sa sednice, letele su kad-kad i cipele, ali smo i radili.
Usvojili smo 313 zakona, drugih propisa, odluka, prema mojoj evidenciji, što je najverovatnije rekord u istoriji Parlamenta Srbije.
Što se tiče našeg učinka (jer bilans mora da ima i lične crte): amandmane smo podneli na 12 predloga zakona. U 8 slučajeva sa pozitivnim ishodom. Bili smo uspešni npr. u vezi sledećih pitanja: matične knjige, obrazovanje, popis stanovništva, racionalizacija u lokalnim samoupravama, kultura, rebalans budžeta za 2009. u aprilu, predlaganje člana u Nacionalni prosvetni savet, privredne komore, premije za duvan. (O svim ovim stvarima sam pisao i u blogu tokom godine.) Imao sam govore u Skupštini u vezi 20 tema.
Prema čelnicima države, najvažniji događaji tokom godine su: podnošenje kandidature, deblokada prelaznog trgovinskog sporazuma i ukidanje viza.
Po meni su, pored ukidanja viza, godinu obeležili: donošenje vojvođanskog Statuta i zakona o nadležnostima, usvajanje zakona o nacionalnim savetima, odredbe zakona o kulturi i o obrazovanju koje uzimaju u obzir interese nacionalnih manjina, za šta smo se uspeli izboriti, sastavljanje posebnog biračkog spiska Mađara, kao i učinjeni prvi koraci u interesu formiranja mešovite komisije istoričara koja će istražiti ratne zločine iz četrdesetih godina prošlog veka.
Mnogi su mnogo učinili prethodnih 20 godina u interesu toga da se gornji pasus sada može napisati kao realnost.
Naravno, bilo je i neuspeha: nismo uspeli izdejstvovati da vlada izmeni protivustavan predlog budžeta za sledeću godinu, (izuzev za firme) nema pomaka u vraćanju prirodnih granica upravnih okruga, lokalne samouprave i Vojvodina još uvek nemaju svoju imovinu, poljoprivreda dobija mrvice iz budžeta, denacionalizacija je još uvek samo obećanje koje dobro zvuči.
Sada sledi nekoliko nedelja odmora u Parlamentu. Do početka nove sezone neće biti ni novih postova bloga. Pa ćemo nastaviti. Jer i za godinu dana će se postignuto morati staviti na vagu...
Do tada, želim svima srećnu novu godinu i božićne praznike po julijanskom kalendaru!
