O onima koji traže mesto pod suncem
U sredu je kod nas boravio predsednik (Vlade, trenutno) svih Rusa.
Danima su tekle pripreme. Dan pred događaj je predsednica Narodne skupštine vršila konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa i sa potpredsednicima Parlamenta. Ali ne u uobičajenoj odborskoj sali, već u biblioteci. I to je valjda trebalo da da na značaju svemu onome što sledi. Predsednik (Vlade, trenutno) svih Rusa je u sredu trebao da stigne u Parlament tačno u 14,45 i trebao je da ostane među nama do pola 4.
Deo nezvaničnih priprema je činilo lepljenje plakata koji se vide na priloženoj fotografiji. Tačnije, samo one sa desne strane, jer je ona druga već godinama deo „stalne postavke” na vratima kancelarija Srpske radikalne stranke. Pošto je u odnosu na predviđeni program došlo do kašnjenja od 120 minuta, šećkao sam se na hodnicima Parlamenta. Tom prilikom sam ovekovečio uz pomoć telefona i ovaj radikalski pejsaž. Nije bilo manje zanimljivo posmatrati ni kolege tog dana. Na licu većine njih sam primetio znake svečanosti, ushićenosti, iščekivanja.
I oni su se šećkali, strpljivo čekajući trenutak kada sa galerije prvog sprata na par sekundi mogu videti vlastitim očima Vladimira Vladimiroviča Putina, predsednika (Vlade, trenutno) svih Rusa. I onda se odnekud ispred kapije Narodne skupštine pojavio „automobil“ koga zovu „zilom 41052“ težak 5,5 tona, koji je otporan i na manji nuklearni udar, a On je krenuo prema nama.
U Holu Parlamenta smo mi šefovi poslaničkih grupa tada već bili postrojeni, a On se sa svima nama rukovao. A kolege koji su stajali na galeriji su ljubomorno i sa čežnjom na licu posmatrali ovaj emotivan prizor. Kolko sam video nisu sve oči ostale suve.
Nakon ovoga smo prešli u Salu I, gde smo nas desetoro i predsednica proveli 50 minuta (umesto planiranih 45) sa predsednikom (Vlade, trenutno) svih Rusa, ko je inače bez obzira na to šta mi mislili o Rusiji, ozbiljan, odlučan, harizmatičan državnik, kome su ekonomski interesi svoje države na prvom mestu. Sada se nećemo udubljivati u njegov odnos prema demokratiji i načelu vladavine prava. Neću navesti šta je ko govorio na satanku zatvorenom za novinare, jer je sve to već skoro od reči do reči objavljeno u novinama.
Ali ću napisati da bi bilo dobro kada bi i čelnici Srbije u inostranstvu na svoje sagovornike ostavili utisak državnika kojima su ekonomski i politički interesi svoje države na prvom mestu. Ne znam da li je to trenutno tako, ali teško mogu da zamislim, jer sa načinom vođenja spoljne politike koja je svojstvena Srbiji, koja bi se mogla okarakterisati kao lutajuća i svima manje-više udvarajuća, ne mislim da o sebi možemo stvoriti sliku ozbiljne države.
Malo konkretnije: tu je bio Putin, sledeće nedelje nam dolazi komesar za proširenje EU Štefan File, a za dve sedmice predsednik Parlamenta Ukrajine. Sve je to uredu, treba da imamo normalne odnose sa svima i u ekonomskom smislu reči: treba trgovati. Ali bismo ujedno trebali doneti odluku ko nam je strateški partner. Ne može biti svako. Trebali bismo već naći svoje mesto pod suncem.
Treba doneti mudru odluku. Imajući u vidu isključivo interese građana Srbije. Bez obzira da li se to nekima (npr. Rusima) sviđa ili ne. U Beogradu bi se mogli ugledati na Putina. Ko se inače srećom, slično Medvedevu vratio kući.
