Nekoliko rečenica o profesionalnim pesimistima
Kod Mađara je vekovima u modi pesimizam. To je naročito samouništavajuće kada ide zajedno sa stavom: „to ne može da uspe”. I sa načinom razmišljanja po kojem ne želimo uzeti u obzir ni postignute rezultate, pozitivne pomake.
Pesimizam je posebno razarajući kada se vrši u grupi. Sa predumišljajem. U javnom životu vojvođanski Mađara ima nekoliko formacija koje šire pesimizam. Možda bi se mogli ujediniti i formirati Partiju Pesemista Vojvođanskih Mađara (u daljem tekstu: PPVM). To bi bila partija onih koji i sivo vide kao crno. A čak i belo.
Parlament Srbije je poslednjeg dana avgusta usvojio zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Prema PPVM radi se o zakonu koji ne donosi ništa dobro. Prema njima će nacionalni savet Mađara biti sluškinja Vlade Srbije, nema ni „a” od autonomije, biraće se putem antidemokratskih elektorialnih izbora, pošto je nemoguće da se za 4 meseca najmanje 117.320 Mađara upiše u poseban birački spisak. O tome šta je praktični značaj ovog zakona već sam pisao. Naravno, nije čudno što se ne slažem sa stavovima PPVM-a jer sam „pristrasan”.
Ali ima uticajnih inostranih političara koji se ne mogu optužiti time da su pristrasni. Tu ne mislim na zvaničnike EU ili na ambasadore u Beogradu pojedinih uticajnih država, jer bi se moglo reći (PPVM to i tvrdi) da međunarodna zajednica ponekad ima potrebu da potapša po ramenu Srbiju, a ovaj zakon o nacionalnim savetima, koji je „veliko ništa” maksimalno odgovara tom cilju.
Oni na koje ja sada mislim pod šifrom „uticajni političari” su predsednik Republike Mađarske i, prema svemu sudeći, budući premijer te zemlje (od proleća sledeće godine). Laslo Šoljom je u ponedeljak „iz srca pozdravio usvajanje zakona o nacionalnim savetima”, a prema Viktoru Orbanu „ovaj zakon zaslužuje veću pažnju ne samo u Mađarskoj, već i u čitavoj Evropi, jer nastavlja evropsku tradiciju poštovanja ljudskih prava i prava nacionalnih zajednica. Pripadnicima nacionalnih manjina u Vojvodini pruža mogućnost da svoje interese organizuju i zastupaju”.
Nakon ovoga je jedan istaknuti pripadnik PPVM-a napisao na jednom forumu da moli Viktora Orbana da pročita Zakon o savetima. Ako bi ja bio raniji premijer, predsednik stranke, poslanik bezmalo 20 godina i potpredsednik Evropske narodne partije (EPP), baš bi se uvredio kad bi neko pretpostavljao o meni da o važnim pitanjima dajem izjave bez poznavanja elementarnih činjenica.
Nikad nisam bio pristalica principa u politici ”psi laju a karavan se kreće”. Svako ima pravo da iznese svoje stavove, osnovana kritika je dobrodošla, a dijalog je neophodan. Ali se ne sme lagati! Pogotovo ne u važnim nacionalnim pitanjima. Ni onda kada bi partijski interes (o ovom slučaju PPVM-a) to zahtevao.
Sinoć smo sa Lacijem Vargom održali tribinu u Pančevu. Mnogi su došli. I nisu bili nezadovoljni, nisu negodovali, premda smo dosta davno bili poslednji put. Razumeju značaj zakona o nacionalnim savetima. Mada se tamo čak ni Mađar So ne može kupiti.
U sledećem mesecu počinje sastavljanje posebnog biračkog spiska Mađara. Otići ćemo u svako selo. Stranka mađarske nade (5. partija vojvođanskih Mađara) će nam pomoći. Mislim da su i mnogi predstavnici nevladinog sektora na našoj strani. A i tradicionalne crkve.
Ostali (3 naše stranke) se još mogu predomisliti. Ili će početi da rade ili će i dalje graditi PPVM. Možda ga nekad i osnuju.
