Krvni pritisak
U četvrtak pre podne nisam verovao sopstvenim očima. „Prelistavajući” Internet izdanje Mađar soa (Magyar Szó) naleteo sam na jednu fotografiju u rubrici Unutrašnja politika. Elegantan gospodin meri pritisak starijoj dami, pored zida čeka više ljudi. Na stolu neki propagandni materijal, na čemu je simbol vojvođanskih Mađara (mađarska trobojka sa grbom) i velika dvojka na žuto-plavoj podlozi.
Fotografiji je pripadao i članak. Naslov: Više sredstava za dijasporu, a podnaslov: I u Novom Sadu se predstavio „Humentis”.
Sve je postalo jasno. To je izborna lista za nacionalni savet Mađara, prema kojoj vojvođanski Mađari sad kreću u Evropu. Njihov izborni spot se naime završava rečima: „Ajmo zajedno u Evropu”. Ja sam dosada mislio da smo tamo barem 1100 godina. A čak i srpski naučnici tako tvrde.
Npr. juče je bila promocija knjige pisca, univerzitetskog profesora Save Babića „Mađarska civilizacija” u kulturnoj ustanovi „Vuk” u Beogradu. I u juče predstavljenom delu genijalnog prevodioca Šandora Maraija, Bele Hamvaša, Đule Krudija (da spomenem samo svoje omiljene pisce) se može naći podatak da su Mađari u Karpatski basen došli na prelomu VIII i IX veka (17. strana). Promocija knjige je inače bila veličanstvena, zaslužuje poseban post bloga, ali da se sad vratimo novinskom članku.
Znači, nakon što sam uspeo savladati zaprepašćenje koje je izazvala već spomenuta fotografija i što sam pročitao naslov i podnaslov, preleteo sam reportažu posvećenu tribini „Humentisa”. Moram priznati da je i fotka genijalna, ali je pravo osveženje bila izjava jednog kandidata. Čovek koji je na visokom 5. mestu na listi Demokratske stranke „Humentis” doslovce je izjavio sledeće: „O temama vezanim za obrazovanje i kulture ne mogu mnogo toga reći, pošto radim u privredi, ali bih voleo da nas novosadske Mađare i uopšte nas u dijaspori više podržavaju”.
Kaže ovo čovek ko želi da postane član najvišeg organa mađarske kulturne autonomije: nacionalnog saveta. Tela koja ima nadležnosti u sferi obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika. Šta da kažem, ima viziju.
Znači, čovek koji radi u privredi, koji se prema sopstvenom priznanju ne razume mnogo u obrazovanje i kulturu, besplatno meri pritisak i nivo šećera u krvi sunarodnicima i sada kreće u Evropu. Video sam da će u još nekim naseljima biti „sastanaka sa ljudima pod sloganom zdravstvene zaštite”.
Pa može se i ovako voditi kampanja. Kada već nedostaje vizija, program ili dosadašnji učinak, može se pokušati i besplatnim merenjem pritiska i nivoa šećera u krvi. Isključivo u znaku Evrope, naravno.
