„Čudo”
Dobili smo rat u vezi učeničkog i studentskog standarda. (Da ostanemo pri vojničkoj terminologiji upotrebljenoj u poslednja dva posta bloga.) U pozadini se zaista mnogo što šta dešavalo u danima pre glasanja, a krajnji rezultat je očuvanje svih (konkretno 5) nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina u vezi učeničkog i studentskog standarda.
U sredu u unutrašnjo-političkoj emisiji Radija Novi Sad na mađarskom jeziku je Gabriela Sabo (Szabó Gabriella) u najavi mog intervju rekla otprilike sledeće: juče se desilo čudo u Narodnoj skupštini. Prihvaćeni su svi amandmani SVM-a...
Dobar je osećaj da mediji znaju, osećaju da smo postigli veliku uspeh (danas sam dao intervju i za novosadski „Dnevnik”).
Juče je bio dan rezervisan za poslanička pitanja u vezi izveštaja Državne revizorske institucije (DRI). Pitanja su se mogli postaviti u vezi izvršenja i kontrole budžeta u 2008. godini. Prema Poslovniku nije bilo moguće pitati u vezi drugih tema, pa se nisam mogao raspitivati kod (inače prisutnog) premijera: kada će Tisu vratiti u svoje korito (mislim naravno na granice upravnih okruga). Za to će možda biti prilike već sledeće nedelje (mislim na postavljanje pitanja) u raspravi povodom izmena i dopuna Zakona o regionalnom razvoju.
Bio je prisutan i ministar prosvete (pošto je DRI našao nepravilnosti i u radu tog ministarstva) i laknulo mi je kada sam video da Žarko Obradović nije kivan zbog toga što smo na kraju pobedili „u slučaju: učenički standard”. Smeškao se kad me je video, rukovali smo se i mislim da smo u sebi obojica konstatovali: bila je to dobra borba prošle nedelje u Velikoj Sali Parlamenta.
Da li se usvajanje svih amandmana može smatrati čudom, pitanje je načina posmatranja, ali smo sinoć sa Lacijem Vargom (Varga László) i Arpijem Fremondom (Fremond Árpád) bili u jednom selu čiji opstanak i razvoj mnogi zaista smatraju čudom. Skorenovac (na mađarskom: Székelykeve) je najjužnije „mađarsko” naselje u Evropi.
.jpg)
Prisustvovali smo manifestaciji povodom dana škole, nakon čega smo održali tribinu. Treba i tu napisati pošto mnogi ne znaju: skorenovačka osnovna škola je prošle godine proglašena za najuređeniju školu u celoj Srbiji. Učenici i mališani iz vrtića su pripremili veoma kvalitetan program (na temu vode), kakav se ne može često videti ni u mnogim gradovima.
Na tribini je bilo oko 50 ljudi, ne samo članova SVM-a. Pitanja je bilo prventsveno u vezi poljoprivrede, ali je bilo reči i o EU integracijama, položaju Vojvodine, nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Mislim da se možda stvorila previše pesimistička atmosfera, ali i dalje smatram: ljudima treba reći istinu. A stvarnost nije da ćemo ući 2014. u EU i da se lako živi od poljoprivrede.
Ali šanse i mogućnosti ne treba ostaviti neiskorišćeno. To znaju i skorenovčani. Razvijaju seoski turizam, prate konkurse, osnivaju udruženja građana. Ne daju se. Zbog toga će opstati ovo selo, 46 kilometara jugoistočno od Beograda, na koje mnogi gledaju kao na čudo. Dobro je bilo biti tamo.
