15.000 precrtano
Prva faza je završena. Vlada i Odbor za pravosuđe Narodne skupštine juče su podržali amandman Saveza vojvođanskih Mađara, koji se odnosi na drastično smanjenje limita kod tzv. sitnih krađa. Ovim je realizovana jedna od najbitnijih predizbornih obećanja SVM. Ako se nešto smanji na trećinu, to se može smatrati dosta drastičnom izmenom. U konkretnom slučaju sa 15 na 5 hiljada dinara. To smo obećali, za ovo smo se godinama borili.
Prethodnih godina sam mnogo puta iskusio da ljude uistinu zanimaju samo dve političke teme: ekonomija (uključujući poljoprivredu, stvaranje novih radnih mesta, razvoj infrastrukture) i bezbednost. Zbog toga smo u vezi ove teme započeli pregovore još sa prošlom Vladom. Sa Slobodanom Homenom, bivšim državnim sekretarom smo još u februaru ove godine došli do nekog stepena saglasnosti, ali bez postizanja konkretnih rezultata. Prag interesovanja prethodne vladajuće koalicije ova tema nažalost nije dostigla.
U svojoj skupštinskoj diskusiji pred izbor nove Vlade govorio sam o tome da ćemo svoje mišljenje o radu nove „vlasti” formirati isključivo na osnovu toga, koliko će ona biti otvorena u vezi za nas bitnih tema. Npr. u vezi izmena regulative tzv. stitnih krađa, koje poprimaju razmere organizovanog kriminala.
27. septembra sam u vezi ovoga postavio pitanje ministru Nikoli Selakoviću. I odgovor je bio korektan. Svesni su ozbiljnosti problema – rekao je. U direktnom prenosu se već nije videlo da smo nakon sednice postigli načelan dogovor prvo sa njim, pa 25. oktobra i sa državnim sekretarom Danilom Nikolićem.
Jedino pitanje je ostalo za koliko da se smanji limit ispod kojeg država ne goni učinioce po službenoj dužnosti. Radna grupa Ministarstva predlagala je 10 umesto 15 hiljada dinara. Građani bi opravdano bili nezadovoljni ovim rešenjem, o čemu smo uspeli da ubedimo i gore spomenutu gospodu. U seriji razgovora dogovorili smo se da će prihvatiti amandman Saveza vojvođanskih Mađara, na osnovu čega se dosadašnji limit smanjuje na trećinu.
U načelnoj raspravi povodom predloga zakona predstavio sam studiju, koju smo naručili kod Odseka za istraživačke poslove Narodne skupštine pre mesec i po dana. Zamolili smo istraživače Parlamenta da nam prikupe podatke o regulativi evropskih zemalja u vezi krađa. Veoma je poučna. U Estoniji je 64, u Austriji 100, a u Norveškoj 275 evra limit ispod kojeg se ne pokreće postupak za krađu po službenoj dužnosti. U Rusiji, koju mnogi smatraju primerom po mnogo čemu, na snazi je nulta tolerancija.
U Mađarskoj i Litvaniji se učinilac krađe iznad određenog limita goni po službenoj dužnosti za krivično delo, a ispod njega za prekršaj. Ovaj model smatramo i mi najboljim. Zbog toga sam na početku napisao da je okončana samo prva faza.
Početkom naredne godine ćemo podneti Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom redu i miru da bi se u slučaju krađa vrednosti ispod 5000 dinara, po službenoj dužnosti pokrenulo prekršajni postupak. Počeće nova bitka u interesu potpune zaštite imovine građana, ali ako ćemo naići na otvorenost u Ministarstvu pravde i u drugoj fazi, onda će se i u Srbiji uvesti nulta tolerancija. Nadam se da Vlada neće stati na pola puta. Mi sigurno nećemo.
Sledeće godine će se izmeniti i Zakon o sedištima sudova. U vezi suštine smo i u vezi ove teme dogovorili sa čelnicima Ministarstva pravde. Ali o tome ću govoriti i pisati onda kada se on nađe na dnevnom redu. Ovo sam želeo pomenuti na vreme samo zbog toga što po mom iskustvu mnogi imaju običaj da uspeh na kraju pokušaju pripisati sebi.
