10 od 10
Veći deo posla (neki bi rekli: gro) je ostalo za period nesnošljivih julskih vrućina. Nikad se nije dogodilo da je toliki broj, za nas izuzetno bitnih zakona na dnevnom redu jedne sednice Parlamenta.
Ko bi mogao da pomisli da će set zakona iz sfere obrazovanja, zakon o kulturi, krivični zakonik biti na dnevnom redu sednice koja je počela 16. jula popodne (a koja će se završiti, nadam se, 31. jula)? I onda još zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i zakon o informisanju koji izaziva veliku buru, nisam ni spomenuo.
Ono za šta ćemo se uspeti izboriti sada u Narodnoj skupštini će definisati okvire manjinske samouprave i zaštite identiteta pripadnika nacionalnih manjina, za sledećih nekoliko godina.
Mnogi smatraju da nije slučajno što su tako važne tačke na dnevnom redu sada, u najvrelijim danima godine (danas može biti i 42 stepeni). Ali ja mislim da se možemo samo radovati što zakon o nacionalnim savetima nije doživeo sudbinu predloga statuta Vojvodine. Bez obzira što nam vremenske prilike ne idu na ruku.
Postavili smo cilj da izdejstvujemo da se rešenja iz predloga zakona o kulturi i obrazovanju dovedu u sklad sa predlogom zakona o nacionalnim savetima. Podneli smo 10 amandmana na te predloge zakona. Nekoliko od njih smo morali malo korigovati ali izgleda da je Vlada prihvatila svih 10. Oni omogućavaju da nacionalni saveti imaju nadležnosti u izboru direktora škola i imenovanje članova organa upravljanja u školi, da se mogu prenositi osnivačka prava onih ustanova kulture čiji je sadašnji vlasnik država, na ova tela i još bih mogao da nabrajam.
Od onoga što su naši stručnjaci iz kulture predložili na dvema raspravama koje smo organizovali, sve će ući u zakon o kulturi. A na jedan zakon o obrazovanju (pre svega mislim na onaj o udžbenicima) će narodni poslanik mađarske nacionalnosti sada moći prvi put glasati mirne savesti u poslednjih 20 godina.
O tome kakvi su pregovori prethodili svemu tome u julskoj vrućini, sada neću pisati. Ni o toku rasprave o predlogu zakona o nacionalnim savetima. Sačekaćemo kraj priče. Glasanje koje se planira za sledeći petak.
Naravno, poslanički rad ne prate samo pozitivni doživljaji. Jako mi je žao što su odbijeni naši amandmani na izmene i dopune Krivičnog zakonika. Ali sam barem mogao ponovo govoriti o slučajevima napada na Mađare. Premda je i Vlada predložila nekoliko dobrih rešenja (povreda ugleda na nacionalnoj osnovi, drastičnije kažnjavanje grafita kojima se širi mržnja, pretnje), koje znače pozitivan pomak, mi smo ipak želeli da izvrešenje krivičnih dela lake ili teške telesne povrede, ako se oni dogode zbog pripadanja žrtve određenoj naciji, strožije kažnjava. To bi bio konkretan korak u suzbijanju tih negativnih pojava.
Sledeći put ćemo opet podneti te amandmane. Možda će tada naići na bolji prijem. A sledeće nedelje ću, nadam se moći da pišem o tome da smo usvojili Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Do tada će i spoljašnja temperatura postati umerenija.
