Vasúti törvény - a VMSZ módosítási indítványainak vitája

VIDEÓ  

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne) Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond. Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.
   
PÁSZTOR BÁLINT (BALINT PASTOR): Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih bez nekih preteranih strasti i demagogije da obrazložim šta smo mi predložili, zašto smo predložili to rešenje.
   
Prema našem amandmanu, mi smo želeli da proširimo one mogućnosti koje i predlagač zakona predviđa vezano za upravljanje nad delom železničke infrastrukture.
   
Prema Predlogu zakona, ukoliko društvo, tj. "Železnice Srbije" proceni da ne postoji ekonomski interes za određeni deo infrastrukture, onda pravo upravljanja nad tim delom železničke infrastrukture može preneti na AP Vojvodinu i jedinice lokalne samouprave. To je predviđeno Predlogom zakona.
   
Mi ove mogućnosti želimo da proširimo na još neke mogućnosti, tačnije u još dva slučaja, kada društvo ne može da obavlja redovno održavanje, odnosno organizovanje i regulisanje železničkog saobraćaja. To su još te dve mogućnosti kada bi Republika Srbija, tj. društvo, moglo da prenese pravo upravljanja nad delom železničke infrastrukture.
   
Znači, apsolutno nema govora, nema reči o pravu svojine. Mi smo to predlagali pre godinu i po dana, to sam objašnjavao prošle nedelje. Mi i dan danas smatramo da bi to bilo dobro rešenje i da to ne bi dovodilo u pitanje jedinstvenu železničku mrežu Republike Srbije. Zbog toga što je usvojen pre godinu i po dana Zakon o javnoj svojini koji isključuje tu mogućnost, mi to danas ne možemo da predložimo, nažalost. Možemo predložiti drugačija rešenja u vezi prava upravljanja nad delom železničke infrastrukture.
   
Jednostavno, mi smatramo da pored slučajeva kada društvo nema ekonomskog interesa vezano za upravljanje nad delom železničke infrastrukture, mogućnost prenošenja prava upravljanja treba omogućiti, još jednom da ponovim, kada ne može da obavlja redovno održavanje ili organizovanje i regulisanje železničkog saobraćaja.
   
Kako bi to izgledalo prema rešenju koje smo mi predložili? Mi smo predložili da Vlada Republike Srbije donese rešenje u vezi prenošenja prava upravljanja nad delom železničke infrastrukture, znači da to ne radi društvo, ne radi JP "Železnice Srbije", nego Vlada Republike Srbije na zahtev AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave. Ako želite, to je centralizovaniji sistem od onoga koji ste vi predložili, predvideli u Predlogu zakona, jer bi Vlada donosila tu odluku na zahtev, na inicijativu lokalne zajednice, tj. AP ili jedinice lokalne samouprave.
   
Ne znam zbog čega je i ovaj amandman odbijen, tu je navedeno u mišljenju Vlade da je ovim amandmanom definisan bezuslovan prenos, o tome naravno nema ni govora. Mi već više meseci govorimo o tome da bi sporove između Vlade Republike Srbije i Vlade AP Vojvodine trebalo rešiti na način da se sedne za isti sto i da se počne razgovarati o problemima vezano za javnu svojinu, o problemima vezano za nadležnosti, o problemima vezano za izmenu Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti AP Vojvodine, itd. Mislimo da bi to na takav način trebalo regulisati i u vezi prenošenja prava upravljanja nad delom železničke infrastrukture.
   
Zbog čega mi smatramo da nije dovoljno da se ta mogućnost da vezano za delove infrastrukture kada nema ekonomskog interesa od strane društva? Zbog toga što mi smatramo da treba omogućiti i lokalnim zajednicama i AP da razvija železničku mrežu, da investira, da konkuriše kod raznih fondova, da ne dođemo u situaciju o kojoj sam govorio pre desetak dana, da je AP Vojvodina dobila sredstva kod IPA fondova za izradu studije izvodljivosti za rekonstrukciju pruge Segedin-Subotica-Baja i da stvari stoje zbog toga što se čeka na određene potpise tu iz Beograda.
   
Mislimo da to nije normalno, jer zbog toga trpe svi građani AP Vojvodine, svi građani Republike Srbije i svi koji bi koristili taj deo železničke infrastrukture. Apsolutno se ne radi, još jednom da podvučem o pravu svojine, ne radi se o vlasničkim pravima, radi se o tome da treba omogućiti svima koji su sposobni da investiraju, da ulažu u tu železničku infrastrukturu da bi ona bila efikasnija i da bi ljudi putovali na način kako bi to bilo primereno u 21. veku.
   
Kada govorimo o nekom pravnom osnovu ovog našeg rešenja, još jednom da ponovim, član 87. Ustava Republike Srbije kaže da fizička i pravna lica mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi, pod uslovima i na način predviđenim zakonom. Mi smo našim amandmanom definisali uslove pod kojima bi se to dešavalo u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
   
Druga važna odredba Ustava, iz člana 183. glasi – AP Vojvodina uređuje pitanje od pokrajinskog značaja u oblasti drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanje puteva. Znači, ovo što smo mi predložili je apsolutno predviđeno i najvišim pravnim aktom Republike Srbije.
   
Ono što nisam prošli put u načelnoj raspravi spomenuo jeste rešenje iz Strategije razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine. Ova strategija je doneta od strane Vlade Republike Srbije. I dan danas važi. To je dokument koji je na pravnoj snazi.
   
Tačka 4. ove strategije predviđa sledeće, a evo, ja ću da citiram: "Upravljanje transportnom infrastrukturom, koja je u vlasništvu države, postepeno će se prenositi na organe AP i jedinice lokalne samouprave". Ako želite, jezičkim tumačenjem možemo doći do rešenja da i ova strategija Vlade Republike Srbije predviđa automatizam, jer piše – postepeno se prenosi na organe AP i jedinice lokalne samouprave. Ne piše – može da se prenese.
   
Molim gospodina ministra da razmotri ovaj naš amandman i da probamo definisati železnički sistem koji više odgovara potrebama svih građana Republike Srbije i svih ljudi koji putuju železnicom na teritoriji Republike Srbije. Hvala.
   
////////////////////////////////////////////////////////////////////////

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala. Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.
   
BALINT PASTOR: Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Društvo je u obavezi da organizuje saobraćaj, ali svi mi dobro znamo da nažalost ne može ili neće da tu delatnost obavlja na način koji bi odgovarao potrebama građana Republike Srbije i svih koji putuju železnicom u Srbiji.
   
Ovo mogu da potkrepim i aktuelnim podacima. Od 1935 kilometara pruge u Vojvodini postoji 237 kilometara lokalnih pruga koje nisu u upotrebi, 347 kilometara lokalnih pruga na kojima se odvija veoma mali saobraćaj, blizu 200 kilometara demontiranih pruga, 445 km regionalnih pruga na kojima je vrlo mali osovinski pritisak, pa se saobraćaj obavlja smanjenim intenzitetom itd.
   
Mislim da, kao što sam malo pre rekao, treba omogućiti svima koji su sposobni, žele, mogu, da učine nešto da taj železnički saobraćaj u Republici Srbiji bude adekvatniji, nešto učini zarad toga.
   
Pored toga, nema ni automatizma, nema ni mogućnosti za zloupotrebe, jer prema našem amandmanu odluku o prenosu upravljačkih prava bi donela Vlada Republike Srbije. Polazim od pretpostavke da Vlada Republike Srbije gleda interese Republike Srbije. Naravno, možemo pretpostaviti da Vladi Republike Srbije, ne ovoj nego bilo kojoj, na prvom mestu nisu interesi građana Republike Srbije, ali mislim da ne treba da polazimo od te pretpostavke. Ako ne polazimo od te pretpostavke, onda nema opasnosti za to da bi određeni deo železničke infrastrukture bio pod upravljanjem nekoga ko bi zanemario svoje obaveze vezano za taj deo železničke infrastrukture. Zbog toga smatramo da je ovaj amandman odgovarajući i da bi još jednom trebalo razmisliti o njegovom prihvatanju.
   
////////////////////////////////////////////////////
   
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala. Izvolite, gospodine ministre.
   
MILUTIN MRKONjIĆ: Hajde da završimo amandman na član 9.
   
Sada mi je objasnio pomoćnik da možemo do sutra uveče još da razgovaramo o tome. Preuzimam obavezu da sve ono što ste rekli stavim u jedan koš i da donesem konačnu odluku.
   
Podsećam, ova Vlada Republike Srbije, pa i prethodna, nisu nikada razmišljale ovako politički o tome da se Vojvodina cepa. I danas smo pet vozova od 10 koje smo dobili iz ruskog kredita dali Vojvodini. Dva su u subotičkom čvoru, jedan je u Rumi, jedan je na relaciji Pančevo – Vršac itd. Dakle, Vlada Republike Srbije u ovom mandatu tako razmišlja. Hvala.
   
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.
   
BALINT PASTOR: Gospodine predsedavajući, želim da govorim o amandmanima na član 9.
   
Gospodine ministre, imate na stolu tri verzije skoro istog amandmana. Zahvaljujem vam što ste rekli da tu još ima mogućnosti do sutra uveče. Mi smo spremni da razgovaramo. Niko tu o pregovorima nije govorio. Znači, mi smo spremni da razgovaramo, a verujem da su i ostale kolege koje su podnele sličan amandman iz LDP i LSV.
   
Mi želimo da unapredimo železnički saobraćaj na teritoriji Republike Srbije. Veoma mi je drago što imamo podršku i DS. To moram da kažem i da se javno zahvalim. Želim da podsetim da smo mi pre godinu i po dana predlagali veoma slične amandmane, ali smo od tadašnje Vlade slušali priče o tome da je apsolutno nedopustivo da na svakih 10 minuta bude u potpunosti drugačiji železnički sistem. Naravno, nije se radilo o tome tada, ne radi se ni sada. Zbog toga se nadam da još uvek ima mogućnosti da neki od ovih amandmana bude usvojen ili neka kombinacija ovih amandmana.
   
Bilo je reči o šinobusima. I pre godinu i po dana sam govorio o "Srebrnim strelama". Znaju ljudi u Vojvodini da su to šinobusi. Znaju ljudi u Vojvodini da su mnogi od tih šinobusa, koji su i dan danas na prugama po Vojvodini, proizvedeni za Olimpijadu u Berlinu. Verujem da znate, gospodine ministre, kada je bila Olimpijada u Berlinu. Bilo je to dosta davne 1936. godine, a te "Srebrne strele" i dan danas saobraćaju na prugama Republike Srbije, sticanjem okolnosti u Vojvodini, ali na prugama jedinstvene železničke infrastrukture Republike Srbije.
   
Za kraj, želim da malo pomognem gospodinu ministru i da odgovorim na neke optužbe u vezi toga da tražimo nešto što je apsolutno nepoznato u Evropi i što je apsolutno nezamislivo. Radi se o tome ko mogu da budu upravljači nad železničkom infrastrukturom u raznim državama Evrope.
   
Evo, u Austriji svi mogući oblici svojine su dozvoljeni, govorim za železničku infrastrukturu. U Nemačkoj je DB Netze AG organizovan na regionalnom principu sa sedam regiona. U Italiji posluje više železničkih preduzeća koja vrše prevoz putnika i robe. Restrukturiranje državne železnice izvršeno je 2000. godine, a pojava drugih operatera je počela već 2001. godine. Upravljač železničkom infrastrukturom je kompanija Rete Ferroviaria Italiana koja je organizovana na regionalnom principu, ukupno 20 regiona, saglasno administrativnoj organizaciji. U Češkoj nacionalni deo regionalnih železničkih pruga su u vlasništvu države, a deo regionalnih su privatizovane. U Francuskoj je decentralizacija izvršena po regionalnom principu. Svaki region, a ukupno ih ima 21, ima svog regionalnog direktora. Železničko preduzeće u Francuskoj sarađuje sa lokalnim vlastima.
   
U Mađarskoj regionalna infrastruktura je namenjena za javni prevoz u regionima, a koristi se uglavnom za prevoz putnika i data je na upravljanje lokalnim vlastima. To je samo nekoliko primera iz uporedne prakse. Molim vas, gospodine ministre, da ove stvarno dobronamerne amandmane razmotrite. Ne donosi se Zakon o železnici svake godine. Ovaj zakon će važiti verujem 10, 20 godina. Stvarno vas molim da nađemo neko rešenje da zakon bude što kvalitetniji i u interesu svih građana Srbije. Hvala.
        
//////////////////////////////////////////////////////

PREDSEDAVAJUĆI: Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond. Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.
   
BALINT PASTOR: Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, drugi amandman SVM odnosi se na član 46. Predloga zakona, koji govori o Nacionalnom programu železničke infrastrukture.
   
Predlogom zakona su utvrđeni elementi budućih nacionalnih programa železnice, koji će se donositi na period od pet godina, a Vlada će podneti jedanput godišnje i izveštaj o realizaciji Nacionalnog programa. To je jedna novina i svakako je za pohvalu.
   
Prvi deo našeg amandmana se odnosi na dodavanje jednog novog elementa koji bi, prema nama Nacionalni program železničke infrastrukture morao da sadrži, a to je definisanje modela javno-privatnog partnerstva.
   
Mislim da nije dobro što Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj naš amandman, jer mislimo da bi bilo celishodno da Nacionalni program železničke infrastrukture Republike Srbije sadrži i definisanje modela javno-privatnog partnerstva.
   
U mišljenju Vlade se navodi da je javno-privatno partnerstvo regulisano drugim zakonom, Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. To je, naravno, tačno, ali mislimo da javno-privatno partnerstvo vezano za železnički saobraćaj i železničku infrastrukturu treba detaljnije regulisati posebnim sistemskim zakonom, a to je Zakon o železnici.
   
Mi smatramo da su razlozi koji dovode do uspostavljanja javno-privatnog partnerstva u oblasti železničke infrastrukture neefikasnost javnog preduzeća u pružanju javnih usluga, zastarelost opreme i infrastrukture koju javni sektor nije u stanju da obnovi i nedovoljan obim i kvalitet javnih usluga u oblasti prevoza putnika i robe, što za posledicu ima otežanu mobilnost stanovništva i usporen privredni razvoj.
   
Mi smo o ovome govorili i u načelnoj raspravi i danas u vezi našeg prvog amandmana, u vezi mogućnosti prenošenja prava upravljanja jedinicama lokalne samouprave i AP Vojvodini na delovima železničke infrastrukture Republike Srbije.
   
Zbog čega mi smatramo da Nacionalni program železničke infrastrukture treba da obuhvati i element koji se odnosi na definisanje modela javno-privatnog partnerstva? Zbog toga što, bez obzira što poslednjih godina postoji značajno interesovanje privatnog sektora za ulaganje u železničku infrastrukturu, do realizacije konkretnih projekata ipak ne dolazi iz razloga nepostojanja modela javno-privatnog partnerstva, na osnovu koga bi privatni  partner tačno znao šta dobija za uložena sredstva.
   
Ako se predlagač zakona zalaže za liberalizaciju, za postepenu liberalizaciju tržišta vezano za železnički saobraćaj i u Republici Srbiji, onda smatramo da bi detaljnije trebalo regulisati i model javno-privatnog partnerstva, a to bi se moglo uraditi onako kako smo mi predložili, tj. na način da ovo bude element Nacionalnog programa železničke infrastrukture. Zbog toga pozivam gospodina ministra da još jednom razmotre mogućnost prihvatanja ovog predloga.
   
Drugi deo istog ovog amandmana na član 46. se odnosi na jedan drugi stav, ali isto vezano za Nacionalni program za razvoj železničke infrastrukture. Mi smo predložili da delove Nacionalnog programa koji se odnosi na železničku infrastrukturu na teritoriji AP, Vlada utvrđuje u saradnji sa nadležnim organom AP.
   
Predlažem da obratite pažnju na ovaj termin ili na ove reči "u saradnji sa nadležnim organom AP". Postojala su i druga razmišljanja, da se to radi uz saglasnost AP ili na predlog AP. To bi bilo pravno nemoguće, ali mislim da saradnja treba da postoji, o tome sam danas mnogo govorio, između republičkih i pokrajinskih organa. Razgovori treba da postoje i mislim da nikom ne bi smetalo da se delovi Nacionalnog programa, koji se odnose na infrastrukturu na teritoriji AP Vojvodine, definišu u saradnji sa nadležnim organom AP Vojvodine.
   
Vlada Republike Srbije je u svom mišljenju o našem amandmanu navela da je železnička infrastruktura celovit sistem. To apsolutno niko ne spori. Više puta sam to već podvukao, a Vlada je navela i to da neće biti posebno obrađivani delovi železničke infrastrukture na teritoriji AP. Nismo ni mi mislili da će postojati poglavlje o delu infrastrukture na teritoriji AP Vojvodine, ali će svakako sadržati, nadamo se i sigurni smo, taj nacionalni program i delove vezano za AP Vojvodinu i vezano za taj deo Nacionalnog programa. Bilo bi dobro da se to definiše u saradnji sa nadležnim organom AP Vojvodine.
   
Doduše i vi ste naveli u mišljenju da će prilikom izrade tog programa po prirodi stvari biti konsultovani i organi AP. Ako je to tako, onda ne znam, stvarno mi nije jasno zbog čega niste prihvatili ovaj amandman. Ako ste prihvatili 20 i nešto amandmana poslanika, što je svakako dobro, pa kako da vam kažem, malo je čudno da baš ni jedan od rešenja predloženih od SVM nije bilo prihvatljivo za Vladu Republike Srbije, ali se još uvek nadam, pogotovo posle diskusije ministra o tome da će oni, da ćete vi razmisliti još jedanput do kraja sutrašnjeg dana, pa nam se možda posreći, pa usvojite oba naša amandmana. Na to apelujem. Hvala.
   
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Mrkonjić.
   
MILUTIN MRKONjIĆ: Hvala najlepše predsedniče. Ovaj peti, kako da kažem, član ovog člana je potpuno jasan i on je nesporan. Ovaj šesti o kome ste sada govorili je bio malo sporan. Vlada utvrđuje u saradnji sa nadležnim organom AP. Hajde da prenoći. Nadam se da će i to biti jasnije pa ćemo da ga usvojimo. Hvala.