A köztulajdonról szóló törvényről
PREDSEDAVAJUĆA: Dvanaest minuta i 20 sekundi iskorišćeno od vremena predstavnika poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Bálint Pásztor.
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče Vlade, dozvolite mi da iznesem stavove SVM u vezi poznate verzije Predloga zakona o javnoj svojini. Rekao sam da ću govoriti o poznatoj verziji Predloga zakona o javnoj svojini zbog toga što je Vlada u toku današnjeg dana usvojila ukupno 18 amandmana na sopstveni Predlog zakona o javnoj svojini i u velikoj meri je prvobitan tekst izmenjen. Još uvek nismo imali mogućnosti i vremena da detaljno prostudiramo šta je tu tačno promenjeno. Pogledali smo one delove koji su od velikog značaja za AP Vojvodinu.
Ako se menja 18 članova Predloga zakona, a ima ukupno 90, onda mislim da možemo reći da ovaj Predlog zakona nije ni približno isti i ne može se upoređivati sa jučerašnjom verzijom Predloga zakona.
Moram da vam kažem, gospodine Đeliću, da je ovaj predlog zakona iz dana u dan sve bolji i bolji. Meni je izuzetno žao što mi o ovom predlogu zakona nećemo glasati za mesec dana, jer bi možda bio i prihvatljiv. Ovo kažem zbog toga što svi mi vrlo dobro znamo da je zakon o javnoj svojini trebalo doneti na osnovu našeg Ustava do kraja 2008. godine. Vlada nosi isključivu odgovornost za to što nije predložila predlog zakona o javnoj svojini u roku koji je Ustavom predviđen. Šta više, ova docnja iznosi skoro tri godine.
Kada kažem da je ovaj predlog zakona iz dana u dan sve bolji, onda mislim, pre svega, na rešenja koja su postojala u Nacrtu zakona, koji je objavljen 19. avgusta. To je taj nacrt zakona na kojem je radio gospodin Bojan Kostreš, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine. Želeo bih da citiram jednu odredbu tog nacrta zakona.
Znači, član 77. je glasio na ovakav način: "Posebnim zakonima koji uređuju dobra od opšteg interesa, mogu se odrediti uslovi sticanja javne svojine na dobrima od opšteg interesa, od strane AP i jedinica lokalne samouprave, izuzev na infrastrukturnim objektima i drugim dobrima od značaja za međunarodni i nacionalni saobraćaj."
To znači da je po Nacrtu zakona o javnoj svojini bilo u potpunosti isključeno da AP Vojvodina dobije u svojinu bilo šta što znači infrastrukturni objekat. To znači: putevi, železnička infrastruktura, kanalska mreža itd. Zarad javnosti treba reći da je Nacrtom zakona bilo predviđeno da Vojvodina i lokalne samouprave nema teorije da imaju bilo šta u svojini, što je infrastrukturni objekat.
Sa druge strane, nešto je sad predviđeno ovim najnovijim amandmanima Vlade Republike Srbije i zbog toga sam rekao da je ova verzija mnogo bolja. Predviđeno je da Vojvodina može da ima u svojini puteve drugog reda, da i lokalne samouprave mogu da imaju određene vrste puteva u svojini. Tu se govori i o kanalskoj mreži itd.
Mogao bih da kažem da je ovaj predlog zakona, zajedno sa amandmanima Vlade Republike Srbije, već u skladu, u dosta velikoj meri, ne u potpunosti, sa drugim važećim zakonima Republike Srbije.
Mislim da je skandalozno što je izrađen nacrt zakona i što je u proceduru Narodne skupštine upućen Predlog zakona o javnoj svojini, koji nije bio u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije. Ne sporim da se kasnije donetim zakonom mogu menjati zakonska rešenja i rešenja predviđena drugim, ranije donetim zakonima. To je pravno moguće, ali nikako nije celishodno u ovom slučaju.
Želim da vas podsetim, gospodine Đeliću, da je npr. Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine propisano da AP preko svojih organa uređuje i obezbeđuje uslove i način upravljanja, zaštite, održavanja i finansiranja državnih puteva drugog reda na teritoriji Pokrajine. To je neko epohalno rešenje koje je jutros predloženo amandmanom Vlade Republike Srbije. Ovo rešenje figurira u našem pravnom sistemu već godinama. Sada mi treba da budemo srećni što je poslednjom verzijom Predloga zakona predviđeno ono što već figurira zahvaljujući Zakonu o nadležnostima, tzv. omnibus zakonu, godinama.
Da vam citiram jedan drugi zakon, Zakon o lokalnoj samoupravi. Ovim zakonom je utvrđeno da jedinica lokalne samouprave uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rehabilitaciju i rekonstrukciju, održavanje, zaštitu, korišćenje, razvoj i upravljanje lokalnim i nekategorisanim putevima. To je opet predviđeno ovom najnovijim predlogom zakona i sada treba da budemo srećni zbog toga što je predviđeno ono što postoji u Zakonu o lokalnoj samoupravi od decembra 2007. godine.
Zakon o planiranju i izgradnji, opet jedan važeći zakon, pozitivan zakon. Znači, ovaj zakon predviđa režim automatskog prelaska prava korišćenja u pravo javne svojine u korist AP i jedinice lokalne samouprave kod građevinskog zemljišta. To je tzv. uspostavljanje prava svojine u slučaju AP Vojvodine, ako se građevinsko zemljište nalazi na njenoj teritoriji. Ovaj predlog zakona govori o sticanju prava javne svojine i govori o nekim rokovima koji nisu prekluzivni u meri u kojoj su bili Nacrtom zakona, ali je Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno uspostavljanje prava svojine AP Vojvodine, znači rešenje koje predviđa prelazak građevinskog zemljišta u svojinu AP Vojvodine po sili zakona, tj. "ex lege". To rešenje nije predviđeno ovim predlogom zakona u slučaju ostalih objekata javne svojine, pošto građevinsko zemljište nije predmet Zakona o javnoj svojini, što, naravno konstatujem sa čuđenjem zbog toga što mi mislimo da je trebalo doneti sveobuhvatan zakon i da bi građevinsko zemljište i još neke objekte javne svojine trebalo regulisati Zakonom o javnoj svojini, a ne da čekamo donošenje nekih drugih posebnih zakona, ko zna kada će oni biti doneti.
Stigli smo do kanalske mreže. Pošto smo ovih dana slušali da su svi amandmani Vlade APV usvojeni, osim onog u vezi železničke infrastrukture, to nažalost nije tačno. APV je tražila, a to smo i mi predložili našim amandmanom, da kanalska mreža na teritoriji APV bude u svojini APV. Ovim najnovijim današnjim amandmanima, to je amandman broj 16 Vlade Republike Srbije je predviđeno da su kanalske mreže na teritoriji APV u svojini Pokrajine, osim ako su deo plovnih puteva. Složićete se da se ne radi o istom rešenju. Znači, Vojvodina može da dobije trsku i šaš, ne može dobiti one kanale koji bi nešto i značili. Naravno, i to je nešto i verovatno treba biti zahvalan za to, ali pokrajinska Vlada nije mislila na ovo, nismo ni mi iz SVM.
Polako stižemo do železničke infrastrukture. Probaću da objasnim zbog čega mi smatramo da železnička infrastruktura na teritoriji APV, osim Koridora 10, treba da bude u svojini APV. Samo jednu malu digresiju da napravim, meni je veoma žao što se stvara utisak da je tu samo železnica sporna i da je Vlada izašla u susret i Vladi Vojvodine i SVM, ali mi teramo mak na konac i tražimo neka rešenja koja jednostavno ne mogu da opstanu, jer nisu u skladu sa Ustavom Srbije, itd. To jednostavno nije tačno. Nije tačno zbog toga što, kao što sam malopre rekao, tu treba da se govori nažalost još uvek i o kanalskoj mreži i o Novosadskom sajmu i o dilemi da li se javna svojina u slučaju APV uspostavlja "ex lege" ili Pokrajina stiče pravo javne svojine. Tu treba da govorimo i o položaju mesnih zajednica i gradskih opština, imamo amandman i u vezi toga. Ne sme se sve svesti na železničku infrastrukturu.
Kada smo već kod železničke infrastrukture, želim da vam kažem gospodine Đeliću da je naš cilj u vezi ovog zakona o javnoj svojini i cilj naših amandmana, imamo ukupno devet amandmana, mi ćemo u toku današnjeg dana podneti ispravke amandmana da bi to bilo u skladu sa ovim najnovijim amandmanima Vlade Republike Srbije. Znači, mi ovim amandmanima želimo da stvorimo svojinskopravne pretpostavke za brži infrastrukturalni i privredni razvoj APV. O tome se radi, ne radi se ni o čemu drugom.
Kada već govorimo o svojinskopravnim pretpostavkama za brži infrastrukturalni i ekonomski razvoj AP, onda treba govoriti o železničkoj infrastrukturi. Kao što znate, na teritoriji današnje Vojvodine prva pruga je izgrađena još 1869. godine, krajem 19. veka je na teritoriji današnje APV železnička infrastruktura, železnička mreža bila gušća od železničke mreže Engleske na primer. Sa druge strane, pre nekoliko dana sam u raspravi u vezi rasprave Zakona o železnici izneo podatak da je 1923. godine 382 kilometra bilo u vlasništvu države od pruga na teritoriji APV, a 1247 kilometara je bilo u vlasništvu različitih akcionarskih društava. Onda se železnička infrastruktura jedno vreme razvijala na teritoriji današnje AP, pa je došao period propadanja. Od kraja 80-ih godina do dana današnjeg sa teritorije APV je odneto 16.000 vagona, saobraćaju šinobusi, tzv. "srebrne strele" iz 1960. godine. Danas se stiže sporije od Subotice do Beograda vozom nego što je to bio slučaju pre stotinak godina.
Mislim da ovaj podatak dosta govori. Prekjuče sam pročitao jedan podatak da već danima na relaciji Subotica-Beograd saobraća voz sa jednim vagonom. To znači da desetine ljudi ne mogu da stanu u voz, samo oko 80 ljudi ima tu privilegiju da se preveze železnicom od Subotice do Beograda. U polasku taj voz zbog toga kasni 20 minuta, i treba da se stigne pola sata ranije zbog zauzimanja startnih pozicija, da bi čovek došao, da bi čovek mogao da uđe u taj jedan jedini vagon koji saobraća na relaciji Subotica-Beograd. I to je železnički Koridor 10. Ako je to tako, onda možete zamisliti šta se dešava na tzv. lokalnim ili magistralnim, regionalnim prugama.
Iz Železnica Srbije nažalost nemamo objašnjenje za ovu situaciju. Od 50 milijardi dinara duga javnih preduzeća 32 duguju železnice, subvencije za železnicu iznose 16 milijardi dinara prema važećem budžetu Republike Srbije.
Kada neko govori o tome, da su pruge simbol državnosti, da su simbol ne znam suvereniteta, onda treba podsetiti na podatak koji se može proveriti da su i Srbiji pre Drugog svetskog rata, postojale požarevačke i šabačke okružne železnice, Požarevac i Šabac su verovatno imali nameru, da se otcepe od Republike Srbije pre Dugog svetskog rata.
Znači, radi se prema svemu sudeći, o nekim separatističkim okruženjima, ali kao što vidimo hvala Bogu ti gradovi su još uvek u sastavu Republike Srbije. Još jedan podatak, da vam iznesem, na primer, u Austriji svi oblici svojine su mogući na železničkoj infrastrukturi, ta zemlja je čini mi se od 1995. godine članica EU, a što je još važnije to je moguće i po Ustavu Republike Srbije. Član 183. Ustava kaže da Vojvodina uređuje pitanje od pokrajinskog značaja u oblasti drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja itd. Reći ću i vama, što sam ministru Mrkonjiću rekao pre nedelju dana, postoji strategija, a vi ste za razliku od njega, gospodine Đeliću, bili član i prethodne Vlade. Postoji strategija razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine. Ovom strategijom Vlade, to jest tačkom 4. ove strategije je predviđeno da će se upravljanje transportnom infrastrukturom koja je u vlasništvu države postepeno preneti na organe AP i jedinica lokalne samouprave.
Naravno, razumem šta znači postepeno ali složićete se gospodine Đeliću, da je ova strategija doneta 2008. godine, i prošlo je dosta vremena, a to prenošenje infrastrukture na niže nivoe vlasti nije još započeto. Mislim, da je donošenje Zakona o javnoj svojini krajnje vreme da se to i desi.
Nisam našao ni amandman Vlade u vezi zajedničkih ulaganja Republike i pokrajine, znači i to je jedno rešenje koje smo i mi predložili, a i pokrajinska Vlada koje nije predviđeno ovim najnovijim Predlogom zakona o javnoj svojini. Mi ćemo, naravno, o amandmanima govoriti u raspravi u pojedinostima ali bih na kraju želeo da vas pitam, gospodine Đeliću, u vezi ovih zakona koje ste najavili. Vi ste rekli da će se vrlo brzo doneti zakon o koncesijama i javnom i privatnom partnerstvu, zakon o svojini i Zakon o javnim nabavkama to jest izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama.
Želeo bih, da vas pitam gospodine Đeliću, šta je sa zakonom o finansiranju AP Vojvodine. Mislim, da je i taj zakon trebalo doneti pošto ima tu raznih modaliteta, Vojvodina je mogla dobiti izvorne prihode i izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Vojvodina bi mogla da dobije izvorne prihode i budžetom za ovu godinu i budžetom za prošlu godinu i te šanse su propuštene. Znači, mislim da pošto je i ova šansa propuštena i o tome nema reči ni u Predlogu zakona o javnoj svojini, da bi trebalo doneti poseban zakon o finansiranju AP Vojvodine.
Nadam se, da će ovi naši amandmani biti prihvaćeni, kao što sam rekao ima ih devet komada i mi se slažemo sa vama gospodine Đeliću da ono što treba da bude svojina države, Republike Srbije treba to da bude ali da ovaj zakon treba da omogućuje jednu decentralizaciju u većoj meri. Nadam se, da ćemo u narednim danima imati podršku i onih stranaka koje se zalažu za autonomiju i regionalizaciju, pre svega mislim na Ligu socijaldemokrata Vojvodine i na Ujedinjene regione Srbije. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.
ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Gospođo Čomić, gospodine Đeliću, dame i gospodo narodni poslanici, prvo važno pitanje za našu stranku jeste pitanje većine, da li ona postoji gospodine potpredsedniče za ovaj zakon ili ne i da li vladajuća koalicija koja je formirana i na ambiciji da ovu zemlju što je moguće više približi EU, pa između ostalog i kroz dostavljanja statusa kandidata za člana EU, ima snagu da uradi taj posao ili nema.
Reći ću vam zašto je to važno za našu stranku. Zbog toga što smo mi vrlo često pružali više podrške Vladi u nastojanju da ispunite evropsku agendu od članica vladajuće koalicije koje su napravljene na ambiciji da Srbiju uvedu u EU. Ne bih se spuštao na tu istoriju srpskih železnica, brzinu kojom se danas kreću kompozicije po našim prugama, sudbinu kanala sa trskom i bez trske, osnovno je pitanje da li danas ova zemlja ima snagu da ispuni svoje preostale dve obaveze iz evropske agende ili će biti talac nesposobnosti članica vladajuće koalicije koje će uraditi ono u čemu smo, tako kao društvo, jedino kao društvo i uspešni, u samo saplitanju i uništavanju. Za nas je to presudno važno. Zakon o javnoj svojini, gospodine Đeliću, ne onemogućava široku decentralizaciju. (...)
Nemamo ništa protiv ideje da bude centralizovana u ovoj fazi oblast plovnih puteva, jer je previše i očigledno je koliki je haos na tom nivou. Ali, interesuje nas šta se dešava sa onim situacijama u kojima država zbog svojih prioriteta i nemoći vrši selekciju poslova kojima će se baviti, pa onda na kraju dođemo do toga da je čitav sistem kanala Dunav-Tisa-Dunav onakav kakvim ga je opisao poslanik Pastor. Imate drvo u kanalu kod Novog Bečeja, izraslo je 10 metara visoko. A lokalna samouprava nema prava da održava taj kanal i da sa njim raspolaže. Previše je paradoksa.
Dakle, treba reći da donosimo zakon koji je u ovom trenutku najznačajniji zbog toga što pravimo jedan korak ka EU. Imamo većinu ili nemamo većinu? Ako ne postoji većina u vladajućoj koaliciji, dobićete podršku LDP ali ne za ovaj zakon, nego pre svega za tu priliku koju ne sme Srbija da ispusti a koja proizilazi iz činjenice da smo na jedan zakon od dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU. Pri tome, mi ne mislimo da će status kandidata sam po sebi rešiti naše probleme, ali će činjenica da smo u tom procesu pozitivno uticati na one poslove koji se u Srbiji ne mogu obaviti mimo Evrope, bez obzira da li govorimo o borbi protiv korupcije, o dvostrukim standardima u fiskalnoj politici i nametima koji prate, recimo, zapadne kompanije i ruske kompanije ili čitav niz anomalija kojih je prepun naš javni život. (...)
Recite, gospodine Đeliću, da li ima većine u vladajućoj koaliciji za evropsku politiku ili nema? To je ono što nam je svima veoma važno. Nije svejedno da li mi svoja leđa poturamo zbog toga što se tako dobija status kandidata ili postoji svest u vladajućoj koaliciji da neki problemi ne mogu da budu rešeni u ovom mandatu, ali da će pod novom klimom, u novim okolnostima, oni biti rešeni sutra. Nas to interesuje. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆA: Sedamnaest minuta i 30 sekundi iskorišćeno od vremena predsednika Poslaničke grupe. Narodni poslanik Pásztor Bálint. Dva minuta, replika.
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Odgovoriću umesto Božidara Đelića. Ima većine za evropski put Republike Srbije. Savez vojvođanskih Mađara nikad nije bila stranka koja je uradila bilo šta protiv evropskog puta Republike Srbije. Nećemo mi biti stranka koja će srušiti evropsku agendu Republike Srbije. Pošto smo mi životno zainteresovani za što skorije članstvo Republike Srbije u EU.
Sa druge strane, ja sam rekao da je ovaj zakon trebalo mnogo ranije da se nađe u skupštinskoj proceduri, da bi on bio dobar, da bi postojala šansa da ovaj zakon bude dobar i da omogućava istinsku decentralizaciju. Zbog toga ne smatram legitimnim to da se očekuje od svih stranaka parlamentarne većine da glasaju za bilo šta.
Zbog toga smo podneli amandmane i zbog toga se nadamo da će ti amandmani biti prihvaćeni.
Svi znaju u ovoj državi, koji makar jednom nedeljno čitaju novine, svi građani, da evropska agenda Republike Srbije neće zavisiti od toga da li će biti usvojen zakon o javnoj svojini. To je, nažalost, činjenica.
Svi u ovoj državi znaju, koji barem jednom nedeljno čitaju novine da evropska agenda i brzina evropskog približavanja Republike Srbije zavisi od toga šta će se desiti narednih nedelja na Kosovu i Metohiji.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović.
