А rehabilitálásról szóló törvény - a Kormány visszavonta a törvényjavaslatot a parlamenti eljárásból

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA
NARODNI POSLANICI SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA
12. septembar 2011. godine
B e o g r a d

PREDSEDNIKU NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

Na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podnosimo amandmane na PREDLOG ZAKONA O REHABILITACIJI.

AMANDMAN I

U članu 1. stav 1. Predloga zakona o rehabilitaciji posle reči: „političkih“ dodaje se zapeta i reči: „nacionalnih, etničkih“.

Stav 2. istog člana menja se i glasi:
„Pravo na rehabilitaciju ima lice iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog  člana ako je sudska ili administrativna odluka doneta protivno načelima vladavine prava, te protivno ljudskim pravima i slobodama, utvrđenim Ustavom, zakonima i pravnim poretkom Republike Srbije, odnosno protivno standardima ljudskih prava i sloboda, kako je to utvrđeno ili opšte prihvaćeno u domaćem, odnosno međunarodnom pravu.“
 
OBRAZLOŽENjE

Amandmanom se predlaže preciziranje odredbe Predloga zakona koja utvrđuje pravni osnov za pokretanje postupka rehabilitacije sa dva dodatna razloga zbog kojih su mnoga lica lišena života, slobode ili drugih prava  od dana oslobođenja do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Sa druge strane, činjenica je da je tekst originalne verzije stava 2. člana 1. Predloga zakona, na prvi pogled, koncizan, međutim, razlozi ujednačavanja sudske prakse i stvaranja nedvosmislenih situacija u primeni ovog zakona zahtevaju da se (barem na predloženi način i u predloženom  obimu) nevosmisleno odrede oni, danas važeći domaći i međunarodni propisi, čije kršenje, odnosno neprimenjivanje može poslužiti kao osnov za rehabilitaciju. Treba napomenuti da termin „pravna država” nije ustavna kategorija, dok termin „vladavina prava”  jeste (član 3. Ustava Republike Srbije).

AMANDMAN II

U članu 1. stav 3. briše se.

OBRAZLOŽENjE

Amandmanom se predlaže usklađivanje Predloga zakona sa članom 20. stav 2. Ustava Republike Srbije prema kojem se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati. Važeći zakon o rehabilitaciji pravo pokretanja postupka obezbeđuje svim licima koja su bez sudske ili administrativne odluke ili sudskom ili administrativnom odlukom lišena, iz političkih ili ideoloških razloga, života, slobode ili nekih drugih prava od 6. aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona, a imala su prebivalište na teritoriji Republike Srbije.
Rešenje koje predviđa Predlog zakona, predstavlja ograničenje kojim bi se smanjio važećim Zakonom o rehabilitaciji uspostavljeni standard u oblasti ljudskih prava.
Predložena odredba znači ujedno i potvrđivanje prava na opštu (kolektivnu) retorziju prema određenim licima bez utvrđivanja njihove individualne krivice, što je iz aspekta osnovnih načela savremenog krivičnog zakonodavstva takođe neprihvatljivo.
Sa druge strane, lica koja spadaju u kategoriju kojima je Predlogom zakona uskraćeno pravo na podnošenje zahteva za rehabilitaciju bi bila dovedena u neravnopravan položaj u odnosu na lica koja spadaju u istu kategoriju, a koja su već na osnovu važećeg zakona rehabilitovana, što je takođe protivno ustavnom načelu zabrane diskriminacije.

AMANDMAN III

U članu 2. stav 1. Predloga zakona posle reči: „političkih“ dodaje se zapeta i reči: „nacionalnih, etničkih“.

OBRAZLOŽENjE

Amandmanom se predlaže preciziranje odredbe Predloga zakona koja utvrđuje pravni osnov za pokretanje postupka rehabilitacije sa dva dodatna razloga zbog kojih su mnoga lica lišena života, slobode ili drugih prava  od dana oslobođenja do dana stupanja na snagu ovog zakona.

AMANDMAN IV

U članu 4. Predloga zakona dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Po sili zakona rehabilituju se lica iz člana 1. stav 1. ovog zakona čija su prava i slobode povređeni, od dana oslobođenja do dana stupanja na snagu ovog zakona, primenom principa skupne (kolektivne) krivice.“

OBRAZLOŽENjE

Predlogom zakona je predviđeno da se po sili zakona rehabilituju lica kažnjena za delo koje u vreme izvršenja radnje nije bilo određeno zakonom kao kažnjivo delo (Nullum crimen sine lege) ili kažnjeno kaznom koja u vreme izvršenja dela nije bila propisana (Nulla poena sine lege).
Ovim rešenjem zakonodavac, punim pravom, staje na stanovište da se lica čija su prava i slobode povređeni kršenjem osnovnih principa krivičnog prava, treba da budu rehabilitovana po sili zakona.
Ukoliko bi Predlog zakona ostao nepromenjen, to bi značilo da se zakonodavac ne bi na identičan način odredio prema trećem osnovnom načelu savremenog krivičnog prava tj. prema principu individualne odgovornosti. Na osnovu Predloga zakona naime, lica čija su prava i slobode povređeni primenom principa kolektivne krivice, ne bi spadala u kategoriju lica koja se rehabilituju po sili zakona.
Amandmanom se predlaže korekcija teksta u tom smislu.

AMANDMAN V

U članu 6. stav 1. tačka 5) Predloga zakona posle reči: „staranja“ dodaju se reči: „jednog, drugog ili oba roditelja“.

OBRAZLOŽENjE

Amandmanom se predlaže izjednačavanje položaja dece onih lica koja su određeno vreme provela u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija.
Cilj amandmana je da se omogući da njihova deca na osnovu člana 25. stav 3. imaju pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog lišenja slobode, bez obzira da li su im samo jedan ili oba roditelja bili lišeni slobode.

AMANDMAN VI

U članu 8. stav 1. Predloga zakona reči: „prestaje protekom pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona“ zamenjuju se rečima: „ne zastareva“.

OBRAZLOŽENjE

Amandmanom se predlaže usklađivanje Predloga zakona sa članom 20. stav 2. Ustava Republike Srbije prema kojem se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati. Važećim zakonom o rehabilitaciji je utvrđeno da pravo na podnošenje zahteva za rehabilitaciju ne zastareva, stoga bi predloženo rešenje značilo smanjenje ovog standarda i ne bi bilo u skladu sa Ustavom.

AMANDMAN VII

U podnaslovu ispred člana 9. Predloga zakona brišu se reči „i sastav”, a u članu 9. Predloga zakona stav 3. briše se.

OBRAZLOŽENjE

Stav 3. člana 9. Predloga zakona, po svojoj sadržini ne odstupa od odredbe člana 17. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku (Službeni glasnik SRS br. 25/82 i 48/88) – ZVP, kojim je propisano da u vanparničnom postupku u prvom stepenu postupa sudija pojedinac, ako tim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. Stoga je stav 3. člana 9. Predloga po svojoj sadržini nepotreban. Sledstveno tome je potrebno izmeniti i naziv podnaslova ispred člana 9. Predloga zakona.

AMANDMAN VIII

U članu 12. stav 3. posle reči: „ako“ daje se reč: „ovim“.

OBRAZLOŽENjE

Amandmanom se predlaže preciziranje člana 12. stav 3. Predloga zakona sa ciljem da se otklone mogućnosti za različita tumačenja odredbe prema kojem je pribavljanje dokaza u postupku rehabilitacije oslobođeno plaćanja svih taksih i troškova.

AMANDMAN IX

U članu 13. u stavu 2. i u stavu 3. Predloga zakona reč: „obavezno” briše se.

OBRAZLOŽENjE

Ukoliko je predmetnom odredbom propisano učešće Republike Srbije u dvostranačkom postupku, odnosno prethodno pribavljanje mišljenja nadležnog višeg javnog tužioca, istima je nepotrebno dodati atribut „obavezno”, jer iz datog zakonskog konteksta već proizilazi obaveznost njenog učešća, odnosno obaveznost prethodnog pribavljanja mišljenja nadležnog višeg javnog tužioca. Ovi atributi su nepravnički, a stoga i potpuno nepotrebni.

AMANDMAN X

U članu 17. stav 1. Predloga zakona broj: „30” zamenjuje se brojem: „15”.
U stavu 2. istog člana reči: „člana 4. st. 1. i 2.“ zamenjuju se rečima: „člana 4. st. 1. do 3.“.
Stav 3. istog člana briše se, a dosadašnji stav 4. postaje stav 3.

OBRAZLOŽENjE

Ne postoji evidentna potreba za tim da se u postupcima rehabilitacije primeni duži žalbeni rok nego 15-to dnevni, koji je propisan članom 19. ZVP. Ukoliko je predlagač čak i pošao od potrebe da se potencijalnom podnosiocu žalbe ostavi više vremena za prikupljanje dokumentacije – koja, zbog prirode stvari, zaista može biti teže dostupna – predlaganje ovako dugačkog žalbenog roka je još uvek potpuno izlišno, ukoliko se uzme u obzir pogodnost iz čl. 21. stav 3. ZVP, kojim  je propisano da drugostepeni sud, u vanparnično postupku (čija se pravila primenjuju u rehabilitacionim postupcima) može iz važnih razloga odlučiti i o neblagovremeno podnesenoj žalbi, ako se time ne vređaju prava drugih lica koja se zasnivaju na tom rešenju. Predugačak žalbeni rok ugrožava interese one većine od ukupnog broja podnosilaca zahteva za rehabilitaciju, koja će na utvrđivanje pravnosnažnosti rešenja u njihovim predmetima, koji će se verovatno i u prvom stepenu rešavati u dužem roku, a u kojima neće doći do podnošenja žalbe, morati čekati čak dva puta više vremena od uobičajenog.
Amandmanom se predlaže i usklađivanje Predloga zakona sa Amandmanom V.
Pored gore navedenog, stav 3. člana 17. Predloga, po svojoj sadržini ne odstupa od odredbe člana 38. stav 1. Zakona o parničnom postupku (Službeni glasnik Republike Srbije br. 125/2004 i 111/2009), kojim je propisano da sud, kada sudi u drugom stepenu u sednici veća ili na raspravi, odlučuje u veću sastavljenom od troje sudija – a koja odredba se u vanparničnim postupcima shodno primenjuje na osnovu odredbe člana 30. stav 2. ZVP. Citirane odredbe se ne mogu tumačiti na drugi način, pa je stoga stav 3. člana 17. Predloga po svojoj sadržini nepotreban.

NARODNI POSLANICI

LÁSZLÓ VARGA (LASLO VARGA)
________________________
   
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR)
_________________________

ELVIRA KOVÁCS (ELVIRA KOVAČ)
_________________________

ÁRPÁD FREMOND (ARPAD FREMOND)
_________________________