Izveštaj o radu Izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine u 2005. godini

Predsedniče, poštovani članovi Saveta!

«Ništa nije sasvim tako...»-napisao je Milán Füst. Mnogi su u proteklom periodu - koristeći poluistine - formirali mišljenje u vezi sa radom Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, a još više njih je to učinilo «samo onako» o Savetu. Značajan broj ovih mišljenja je lišeno i mrvice namere za objektivno procenjivanje. Primedbe o našem radu - o delovanju mađarske manjinske samouprave – su većinom bile subjektivne, bile one podržavajuće, ili napadajuće.

U interesu onih koji su ipak voljni da o radu Saveta formiraju objektivno mišljenje, potrebne su činjenice. Suprotno izveštajima iz proteklih godina, ovoga puta ću se - bez kvalifikacije i analize značaja pojedinih pitanja - držati isključivo činjenica.

Mislim da su u interesu ocenjivanja našega rada, to jest u interesu ljudske pravde i zbog približavanja ideji Celovitosti potrebne Činjenice. Činjenice, bez mastila i kreda u boji.

Prilikom izrade plana rada Izvršnog odbora za obrazovanje u 2005. godini smo gajili velike nade u vezi sa donošenjem Zakona o izboru i nadležnosti nacionalnih saveta.  Ovaj propis, koji za sada postoji samo u formi nacrta, predviđa prenošenje nekih nadležnosti na nacionalne savete, koje zapravo predstavljaju preduslove formiranja autonomne školske mreže na mađarskom nastavnom jeziku.

U toj nadi, 12. februara 2005. godine smo organizovali konferenciju sa naslovom «Razvoj mreže mađarskih škola u Vojvodini», na kojoj su prisustvovali stručnjaci, rukovodioci ustanova, predstavnici civilnih organizacija, i referenti lokalnih samouprava iz oblasti obrazovanja iz svih obrazovnih podregija Vojvodine.

Cilj ove konferencije je bio da se, nakon prethodne procene situacije i upoznavanja sa lokalnim specifičnostima, zadrži dosadašnji nivo obrazovanja na maternjem jeziku, kao i da se mogućnosti istog prošire. Raspravljalo se o samostalnim školama na mađarskom jeziku, o nastavi na maternjem jeziku u školama sa dva nastavna jezika, te o potrebama i problemima školskih centara, isturenih odeljenja, učeničkih domova, i đačkih autobusa.

Sumiranje izveštaja sekcija nakon konferencije je potvrdilo da izgradnja mreže mađarskih škola u Vojvodini zahteva rešenje, koje je izrađeno na osnovu jedinstvenih principa, ali koje istovremeno uzima u obzir i specifičnosti regija. U cilju održivosti mreže škola u svakoj opštini i svakom naselju, je potrebno reorganizovati plan mreže škola za obrazovne subregione, formirane na bazi učešća mađarske populacije u ukupnom broju stanovništva, uz uključivanje kompetentnih stručnjaka i radnih tela iz lokalnih zajednica, a uz istovremeno uvažavanje osnovnih principa. Ovaj rad treba da bude permanentan, jer se pravna pozadina i politički odnosi menjaju skoro svaki dan. Naša školska mreža na taj način, oslanjajući se na spomenute temelje, može postati autonomni podsistem unutar državnog obrazovnog sistema.

Postigli smo značajan rezultat kada smo se, nakon višegodišnje borbe, izborili za sufinansiranje domova učenika, koji nisu u državnom vlasništvu («Kollegium Emmaus», i Dom za devojke u brizi Reda sirotih školskih sestara Naše Gospe u Zrenjaninu) iz republičkog budžeta.

Takođe se čini realnim da se organizaciono osamostali osnovna škola u Tordi. Rukovodioci NSMNM su na sastancima Republičkog saveta za nacionalne manjine, i Međuvladine mešovite komisije insistirali na pozitivnom rešenju molbi za osamostaljenje škola u Tordi i Novom Itebeju. Što se tiče skore budućnosti, potrebni uslovi su se stekli u pogledu škole u Tordi, naime čelnici lokalne samouprave u Žitištu su pružili podršku nastojanjima NSMNM.

Na Konferenciji za razvoj školske mreže je bilo vidljivo da se delatnici obrazovanja na mađarskom jeziku suočavaju sa ogromnim problemima i u drugim sredinama, ne samo u spomenuta dva naselja. Stoga smatram da je veoma značajna preporuka iz zapisnika sa II. sednice Međuvladine mešovite komisije održane 10. oktobra 2005. godine, po kojoj republičko ministarstvo za obrazovanje treba da reši molbe u kojima se traži odobrenje za osamostaljenje isturenih odeljenja obrazovnih ustanova, uzimajući u obzir predloge stručnih tela NSMNM.

Ministarstvo za obrazovanje i sport Republike Srbije je odobrilo molbu Odbora za obrazovanje NSMNM radi uvoza i korišćenja udžbenika, radnih sveski i nastavničkih priručnika za školsku 2005/06 godinu. Ovo odobrenje se odnosi na 41 naslov knjiga za 1., 2., i 3. razred osnovnih škola. Ovim rešenjem je spisak odobrenih udžbenika iz matične države proširen na 145 naslova. Pre neko vreme smo, takođe na osnovu predloga kompetentnih stručnih aktiva i odluke naše Komisije za obrazovanje, podneli molbu za odobrenje uvoza 23 naslova za četvrti razred osnovne škole.

Obzirom da ekonomska cena odobrenih udžbenika iz Mađarske iz 2004. godine otežava da ih svi učenici kupe, Komisija za obrazovanje je konkurisala kod Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, kako bi ovi udžbenici postali pristupačni učenicima barem putem školskih biblioteka. Iz sredstava dobijenih za tu namenu će se sa stručnom literaturom na mađarskom jeziku bogatiti biblioteke triju srednjih škola u Vojvodini. Saradnja NSMNM sa Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje i kulturu je iskazana i u davanju mišljenja u vezi sa nacrtom Zakona o udžbenicima i nastavnim sredstvima.
 
I dalje nam predstavljaju prioritet udžbenici domaćih, vojvođanskih autora, te smo u protekloj godini dali svoje mišljenje o sveskama i zabavnim listovima za predškolski uzrast (3 naslova), udžbenike za osnovnu školu (3 naslova), među njima prvu knjigu za muzičko obrazovanje, nadalje dupunu za mađarsku istoriju (1 naslov), kao i spisak obavezne lektire za osnovne i srednje škole, te predložili njihovo izdavanje. Ove će godine biti štampano daljih 9 rukopisa od strane domaćih autora. Među njima su nova čitanka za 7 razred osnovne škole, Dopuna za nastavu mađarske likovne umetnosti, i za gradivo iz istorije za osme razrede, pod naslovom «Istorija mađarskog naroda i Mađarske od austrijsko-mađarske nagodbe 1867. g.  do tranzicije».

Inicirali smo reviziju nastavnog plana i metodike za predmet srpski jezik i književnost, a takođe smo insistirali kod nadležnih u republičkom ministarstvu u cilju modernizacije nastave naše nacionalne istorije. 

Saradnja sa Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje i Pedagoškim zavodom Vojvodine je ostvarena i na polju izrade i usvajanja nastavnih planova tokom 2005. godine. Odboru za obrazovanje NSMNM je bilo povereno da angažuje autore za izradu nastavnih planova za mađarski jezik i negovanje jezika za potrebe četvrtog razreda osnovne škole koja nastavu počinje po izmenjenoj obrazovnoj reformi. Ujedno su izrađeni i odobreni nastavni planovi za mađarski jezik i književnost za 3. i 4. razrede Filološke gimnazije «Kosztolányi Dezső».

Neprekidno smo pružali podršku funkcionisanju i razvoju gimnazija za talentovane učenike sa mađarskim nastavnim jezikom. Zahvaljujući finansijskoj podršci iz Fonda za Mađare u Vojvodini, lociranog kod Ureda za Mađare van granica, Fondacija «Szekeres László» je u protekloj godini za ove naše dve prioritetne ustanove odobrila 24 miliona dinara. Funkcionisanje istih je sa po 5 miliona forinti podržalo i Ministarstvo za obrazovanje Republike Mađarske.

Na zahtev Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu smo izradili spisak tema i pitanja za polaganje stručnog ispita za učitelje razredne nastave i profesore za mađarski jezik i književnost (iz gradiva za I-IV., V-VIII. razrede osnovnih škola i za I-IV. razrede srednjih škola).

I u protekloj godini smo održavali stalne kontakte sa rukovodiocima obrazovnih ustanova, opštinskim funkcionerima nadležnim za oblast obrazovanja, i sa nevladinim organizacijama iz ove sfere.

Kontinuirano funkcioniše naša internet stranica koja sadrži informacije o obrazovanju na mađarskom jeziku u Vojvodini. Završen je prvi nivo izrade «Regionalnog Sulinet programa vojvođanskih Mađara», koja je planirana za 2005. godinu. Izrađeni su nastavni programi, udžbenici i digitalna pomoćna nastavna sredstva, za predmet istorija, koja uživa prioritet. Na polju projekta «Itthon 2000» (u slobodnom prevodu «Kod kuće 2000») je u prošloj godini učinjen napredak u stvaranju mogućnosti za uspostavljanje direktne komunikacije preko Interneta između onih koji traže posao i firmi koje nude posao. Baza podataka se stalno obnavlja, a izrađen je i sistem direktnog  prijavljivanja. Proširen je vodič za informisanje u vezi sa nostrifikacijom diploma i za uspostavljanje kontakata.

2. decembra 2005. godine je u Subotici potpisan memorandum koji sadrži i koncepciju reforme stipendiranja izrađen od strane Ministarstva za obrazovanje Republike Mađarske. U duhu dokumenta - koji su potpisali József Kasza, predsednik SVM i Vilmos Szabó, u rangu zamenika ministra u Uredu premijera Mađarske - mladi Mađari iz Vojvodine će ubuduće u Mađarskoj dobiti fakultetsko obrazovanje bez plaćanja školarine, prema tome, neophodno je da se privede kraju izrada sistema stipendiranja studenata, koje preferira studiranje u domovini.

Govoreći o visokoškolskom obrazovanju, ove godine konačno možemo reći, kako smo se zajedničkim snagama SVM, lokalne samouprave u Subotici, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu i NSMNM izborili za Učiteljski fakultet u Subotici. Mada je odluka o osnivanju fakulteta bila doneta od strane pokrajinske skupštine još maja 2004. godine, u prošlogodišnjem izveštaju sam mogao još samo govoriti o tome, da se ni uprkos naših napora ne može govoriti o proboju u vezi sa ovim pitanjem.

Vladine strukture su tokom dugih meseci bile bezuspešne da otklone prepreke pred stavljanjem u funkciju subotičkog Učiteljskog fakulteta. Pored toga sprečeno je i otvaranje učiteljskih fakulteta u Vršcu, i Sremskoj Mitrovici, koje su isto tako osnovane od strane pokrajinske Skupštine. Po prethodnim usaglašavanjima sa drugim zainteresovanim nacionalnim savetima i pokrajinskim sekretarijatom, u protekle dve godine smo vodili brojne pregovore sa rukovodiocima nadležnog ministarstva. Ovo smo pitanje u više navrata stavili na dnevni red sednica Republičkog saveta za mnajine.

U svom prošlogodišnjem izveštaju sam rekao da, uprkos tome što je jedan od najvećih naših neuspeha 2004. godine to što učiteljski fakultet nije profunkcionisao, ipak smatram, da ćemo imati snage za postizanje zajedničkog cilja naše zajednice. Zahvaljujući tome što se i Međuvladina mešovita komisija, na predlog NSMNM, bavila ovim pitanjem, uspeli smo isti izdići na međudržavni nivo. Naime, još u smislu zapisnika sa prve sednice MMK, nadležni u Srbiji su preuzeli obavezu da će obezbediti kompletnu nastavu na maternjem jeziku za obrazovanje vaspitača i učitelja. Saglasno tome je MMK predložila da se podrži početak rada Učiteljskog fakulteta u Subotici, te da Vlada Srbije razmotri mogućnost formiranja modela za obrazovanje višepredmetnog nastavničkog kadra. U leto 2005. godine, a na predlog Republičkog saveta za nacionalne manjine, eksperti NSMNM su sastavili akreditacionu dokumentaciju fakulteta, te je Univerzitet u Novom Sadu u rano proleće ove godine prihvatio subotički Učiteljski fakultet, premda ne  kao samostalno pravno lice. Sada već možemo biti sigurni, da će Učiteljski fakultet prvog oktobra otvoriti svoje kapije. Važno je istaći, da je iz finansijske podrške od Fonda za Mađare u Vojvodini, lociranog kod Ureda za Mađare van granica, Fondacija «Szekeres László» obezbedila 10 miliona dinara za obnovu objekta Žute kuće, u kojoj će biti smešten fakultet.

U sledećem periodu treba da radimo na formiranju modela za obrazovanje nastavnika koji će biti osposobljeni za predavanje više predmeta.       

U prošloj godini je učinjen napredak po pitanju finansiranja nastave za fakultetske grupe studenata - pripadnika nacionalnih manjina. Pored toga, studenti Univerziteta u Novom Sadu, nakon petnaest godina, ponovo mogu da slušaju neke osnovne predmete na mađarskom jeziku.

Sa generalnim konzulatom Republike Mađarske smo prošle godine prvi put organizovali centralnu svečanost povodom Dana nauke Mađara u Vojvodini.

Izvršni odbor Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine je i u 2005. godini posvetila posebnu pažnju pitanju medija na mađarskom jeziku u Vojvodini. U centru pažnje su bili zadaci u vezi sa reorganizacijom D.o.o. «Magyar Szó». Ovo je pitanje izazvalo veliku pažnju u javnom mnjenju Mađara u Vojvodini. Nakon smirenja, delom veštački izazvanih tenzija, postalo je jasno da NSMNM, koji je - shodno svojim dugoročnim ciljevima prethodne godine preuzela osnivačka prava nad dnevnim listom «Magyar Szó» i nedeljnikom «Hét Nap» - samo preduzela korake u vezi sa reorganizacijom dnevnog lista sa sedištem u Novom Sadu, koji su, u interesu revitalizacije Javnog preduzeća «Magyar Szó» t.j. njenog pravnog naslednika D.o.o. «Magyar Szó», trebali biti učinjeni već pre mnogo godina. Na zadovoljstvo svih nas nabavljena je štamparska mašin, kupljena iz donacije od 70 miliona forinti dobijenih od Fonda «Domovina» (Szülőföld Alap), koja će u značajnoj meri doprineti tržišnoj konkurentnosti te novinsko-izdavačke kuće.

U okviru reorganizacije smo se bavili i položajem i budućnošću jedinog omladinskog nedeljnika na mađarskom jeziku «Képes Ifjúság». Izvršni odbor je podržao ideju da omladinski list - čiji se tiraž u zadnjim godinama toliko smanjio, da je pored evidentne nerentabilnosti štampanja, dovedeno u pitanje i smisao njegovog postojanja -  ubuduće izlazi kao prilog dnevnog lista «Magyar Szó» u sredu. Ova mera se pokazala ispravnom iz dva razloga. S jedne strane je dokazano da omladinski list, u obliku ovako koncipiranog priloga može doći do skoro deset hiljada čitalaca, s druge strane i tiraž dnevnog lista sredom pokazuje rast.

NSMNM je, u skladu sa obavezama osnivača, u više navrata pokušao poboljšati ekonomsku situaciju «Magyar Szo» i «Het Nap». Zahvaljujući pregovorima vođenim sa predsednikom pokrajinske vlade i strukovnim sekretarom, uspeli smo postići da se veliki deo nasleđenog duga dnevnog lista pokrije iz rezervi pokrajinskog budžeta, te da Srbija i Vojvodina garantuju materijalnu podlogu socijalnog programa u vezi sa reorganizacijom, a dok ona ne bude obezbeđena, ne može doći do otpuštanja viška zaposlenih.

Tokom pregovora u Pokrajinskom izvršnom veću su članovi Izvršnog odbora NSMNM ponovo inicirali da se listovi za decu na mađarskom jeziku u Vojvodini «Mézeskalács» (za predškolski uzrast i do 2. razreda osnovne škole) i «Jó Pajtás» (za uzrast od 3. do 8. razreda) budu vraćeni na budžetsko finansiranje. Mada po ovim pitanjima nismo uspeli postići konkretne rezultate, vidim šansu da nakon preuzimanja i njihovih osnivačkih prava, od sledeće budžetske godine i naši listovi za decu koji su u teškoj finansijskoj situaciji budu stavljeni na spisak glasila sufinansiranih iz budžeta.  Na sličan način treba da rešimo položaj pedagoškog časopisa na mađarskom jeziku «Új Kép».

Bavili smo se i položajem i budućnošću štampanih medija čiji su osnivači lokalne samouprave. Prenošenjem osnivačkih prava ovih medija na lokalne mađarske nevladine organizacije pronađeno je zadovoljavajuće rešenje u vezi sa obaveznom privatizacijom.

Pored pitanja koja se tiču štampanih glasila, Izvršni odbor NSMNM je posvetio pažnju delatnosti elektronskih medija koja emituju i na mađarskom jeziku. Shodno našoj ranijoj praksi digli smo glas protiv događaja u Radio-televiziji Novi Sad, koja su ozbiljno ugrozili kvalitet mađarskih emisija. Međutim, najveći neuspeh ove godine predstavlja činjenica da se, uprkos združenom nastupu nacionalnih saveta, nismo uspeli izboriti za to da naši kandidati budu izabrani u Upravni odboru Radio-Televizije Vojvodine i njenog Programskog saveta. Ne možemo biti zadovoljni rešenjem iz statuta vojvođanske RTV, prema kojem će Programski savet, u vezi sa pitanjima programa na manjinskim jezicima, tražiti mišljenje nacionalnih saveta.

Značajan rezultat našeg delovanja u protekloj godini jeste da je NSMNM, zahvaljujući sporazumu zaključenim sa mađarskim Ministarstvom informatike i telekomunikacija, mogao započeti modernizaciju opreme medija u manjim naseljima. Tokom 2005. godine je devet mađarskih javnih glasila u Vojvodini dobilo modernu informatičku opremu, računare, audio i video uređaje. Ovo je svakako značajan korak i u pravcu izgradnje mreže javnog informisanja koje će pokriti celokupno mađarsko stanovništvo u Vojvodini.

Pitanje kulture je jedan od najznačajnijih segmenata naše kulturne autonomije.

Prvo bih govorio o pitanju, čiji značaj daleko prevazilazi  polje kulture. Prošle godine sam rekao da jedan od zadataka za 2005. godinu, koji zahteva veliku mudrost i obazrivost, jeste određivanje nacionalnih simbola i nacionalnih praznika Mađara u Vojvodini. NSMNM je na svojoj sednici održanoj u septembru usvojila i predložila Republičkom savetu za nacionalne manjine odobrenje zastave Mađara u Vojvodini i spisak naših nacionalnih praznika i značajnih dana. Nakon donošenja decembarske odluke o odobrenju, na području lokalnih samouprava u kojima je mađarski jezik u službenoj upotrebi, simboli Mađara u Vojvodini se, u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, povodom državnih praznika i nacionalnih praznika naše zajednice, mogu isticati na zgradama i u prostorijama državnih i drugih organa i organizacija. Određivanje nacionalnih simbola i praznika ima veći značaj od simboličnog.

Naš drugi istaknuti rezultat iz prošle godine je osnivanje Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara. U skladu sa obećanjem iz izveštaja za pretprošlu godinu, Izvršni odbor je na sednici NSMNM održanoj u septembru predložio usvajanje osnivačkog akta i statuta ZKVM. Ova ustanova nije samo jedna u nizu ustanova osnovanih od strane NSMNM, već predstavlja ujedno zadovoljavanje dugogodišnjih osnovanih potreba kulturnog života Mađara u Vojvodini. Potrebu za postojanjem ustanove ove vrste, svojevremeno zacrtane u modelima usvojenim u zemljama regiona gde žive mađarske manjinske zajednice, je prvi put definisao Privremeni nacionalni savet vojvođanskih Mađara na svojoj petoj sednici, održanoj dana 28. aprila 2001. godine u Senti.

Ovu inicijativu je podržao i Kulturni savez vojvođanskih Mađara na svojoj izbornoj skupštini održanoj u Senti, jula 2001. godine, kao i na svom debatnom forumu održanom u Novom Sadu novembra 2001. godine. Cilj je bio i ostao da se nova ustanova prihvati koordinacije već postojećih naučnih, stručnih društava, amaterskih kulturnih društava, podrazumevajući i njihove saveze, u celokupnoj oblasti kulture i nauke, svugde, gde u skoroj budućnosti ne postoji šansa za osnivanje posebnih institucija (biblioteka, muzeji, arhivi, zaštita spomenika kulture), koje bi izričito služile zadovoljavanju interesa mađarske manjine. Zavod, u cilju pružanja podrške kulturnom delovanju u lokalnim zajednicama, vrši i savetodavnu delatnost na području cele Vojvodine u oblasti kulture.

Zgrada Zavoda, koja je građena uz finansijsku podršku Republike Mađarske je predata na upotrebu još maja 2003. godine. Osnivanje Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara, koja je time stekla svoje konačno sedište, ukazuje na pojavu novih potreba, koji već sada ukazuju na potrebu zaokruživanja celovitosti intelektualnog života Mađara u Vojvodini, i znače nove kvalitete i u njegovom formiranju i stremljenju ka autonomnosti.

Odbor za kulturu je dao svoje mišljenje o molbama koje su podnete na konkurse objavljene od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i obrazovanje, kao i Pokrajinskog sekretarijata za upravu, propise i nacionalne manjine u cilju razvoja mađarske kulture i njene podrške. U prošloj godini je pristiglo više od 780 molbi. Na raspolaganju je bilo 9.600.000.- dinara. Značajna novost protekle godine je to, što je NSMNM bio u prilici da da svoje mišljenje i o molbama koje su podnete na konkurs objavljen od strane republičkog ministarstva za kulturu, takođe u cilju razvoja manjinske kulture i informisanja.

Odbor za kulturu NSMNM je tokom razmatranja pristignutih molbi, uz ocenu sadržajnih vrednosti, pokušao primeniti i princip srazmerne teritorijalne pokrivenosti. Ponovo moram konstatovati, kako naša kulturna društva nisu u mogućnosti pokriti ni polovinu troškova potrebnih za svoje funkcionisanje iz raspoloživih novčanih izvora. Ova situacija je prisutna već godinama i ona u osnovama ugrožava održivost funkcionisanja naših kulturnih društava u budućnosti. Ova društva svoje zacrtane godišnje programe, upravo zbog nedostatka finansijskih sredstava, mogu ostvariti samo delimično. U cilju poboljšanja njihovog materijalnog položaja i u budućnosti ćemo morati insistirati na povećanju obima raspoloživih finansijskih sredstava, kao i na racionalnijem i efikasnijem korišćenju postojećih resursa. Ovo se odnosi kako na korisnike, tako i na organe koja vrše koordinaciju našeg kulturnog života.

Izvršni odbor NSMNM i Odbor za kulturu su zauzeli odlučne stavove u vezi sa većim brojem pitanja koji su od ogromnog značaja iz aspekta kulturnog života naše nacionalne zajednice. Našim stavovima smo uvek težili ka tome da prevaziđemo diskutabilna personalna pitanja i da se založimo za poboljšanje statusa naših kulturnih ustanova. Tako smo se ophodili i tokom rasprave o nastaloj situaciji u vezi sa izborom umetničkog direktora Drame na mađarskom jeziku u Narodnom pozorištu u Subotici.

Kod ove tačke želim reći nekoliko reči o tome, da se Nacionalni savet bavio i incidentima koji su se desili na štetu naše nacionalne zajednice. Pored učešća u kampu tolerancije koji je na Paliću organizovan za srednjoškolce uz prisustvo predsednika parlamenta dvaju država i učešća na međunarodnim konferencijama posvećenim ovoj temi, predstavnik NSMNM je učestvovao i u radu komisije koja je formirana za istraživanje incidenata i za njihovo sprečavanje u budućnosti. 

Postigli smo nekoliko značajnih rezultata i na polju službene upotrebe jezika.

NSMNM je u 2005. godini već treći put, a u tekućoj godini već četvrti put, bio suorganizator trodnevne konferencije, pod nazivom «Službena upotreba mađarskog jezika u opštoj upravi i pravosuđu», na kojoj je prisustvovalo oko pedeset stručnjaka, i brojni priznati predavači. Trajanje terminološkog seminara, koji su organizovali Pokrajinski sekretarijat za upravu, propise i nacionalne manjine i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, je sada već prošireno na pet dana, a otvorio ga je ministar pravde Republike Srbije. Seminar je i ovom prilikom bio veoma dobro posećen te se može zaključiti da je isti izrastao u najvažniji (i za sada jedini) forum pravničkog staleža Mađara u Vojvodini.

NSMNM je i u protekloj godini učinio sve u interesu obezbeđivanja dosledne  službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina u državnoj upravi i pravosuđu, shodno propisima koji se odnose na ovu oblast.

Na inicijativu dr Tamaša Korheca (dr. Korhecz Tamás), pokrajinskog sekretara za upravu, propise i nacionalne manjine, obratili smo se predlogom predsedniku Vrhovnog suda Srbije za izmenu sistema nagrađivanja sudija, kojim bi se dao veliki podsticaj rastu broja sudskih postupaka vođenih na jeziku nacionalnih manjina.

Potrebno je konstatovati da je, pored mogućnosti definisanih u Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, kao i u pokrajinskoj odluci o službenoj upotrebi jezika, sve očiglednija potreba za detaljnijim zakonskim određivanjem nadležnosti nacionalnih saveta u ovoj sferi.

Republički savet za nacionalne manjine je tokom prošle godine pokrenuo proces usaglašavanja sa ciljem da se okonča izrada nacrta Zakona o izboru i nadležnosti nacionalnih saveta, o čemu se govori već nekoliko godina. U radne grupe za izradu nacrta su bili uključeni eksperti nacionalnih saveta i predstavnici nadležnih ministarstava. U dva navrata su vršena usaglašavanja stručnjaka u vezi sa službenom upotrebom jezika, a prema obećanjima nadležnih iz ministarstva, Nacrt zakona o nacionalnim savetima je trebao biti na dnevnom redu sednice Narodne Skupšine još u decembru 2005. godine. Obećani rokovi su nažalost istekli, a nacrt zakona još uvek čeka da ga vlada usvoji i da  ga kao svoj predlog dostavi Narodnoj Skupštini. Ovo će se, nadajmo se, dogoditi ove  godine, nakon pojednostavljenja ustavne situacije. Usvajanje ovog zakona, izrađenog uz učešće eksperata NSMNM, bi imao dalekosežniji značaj od pitanja koje se tiču samo  službene upotrebe jezika.

Zapisnik sa druge sednice Međuvladine mešovite komisije, održane u oktobru mesecu sadrži značajne preporuke u vezi sa službenom upotrebom jezika, a u skladu sa time, i u vezi sa daljim unapređenjem srazmernog zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina. Realizacija ovih preporuka je delom započeta. Takav je na primer program mera, koji je pripremila vlada Republike Srbije, i koji treba rezultirati uključivanjem većeg broja pripadnika mađarske nacionalne manjine u pravosuđe, u područjima gde je mađarski jezik u službenoj upotrebi, kao i u redove pripadnika ministarstva unutrašnjih poslova.

I dalje se moramo zalagati da zaživi preporuka, u smislu kojeg Republika Srbija treba doprineti većim finansijskim sredstvima širenju službene upotrebe mađarskog jezika u državnoj upravi i pravosuđu, a pored toga treba da formuliše predloge za harmonizaciju zakona kojima se uređuje službena upotreba jezika.

Poseban značaj treba pridati činjenici da je Pokrajinski sekretarijat za upravu, propise i nacionalne manjine, zajedno sa ekspertima nacionalnih saveta u oktobru 2005. godine započela izradu nacrta novog republičkog zakona o službenoj upotrebi jezika, koji bi upotrebu jezika i pisma nacionalnih manjina u Vojvodini, i državi postavio na sasvim nove osnove.

Nakon pregleda našeg rada u sferi očuvanja identiteta u klasičnom smislu te reči, želim da vas upoznam sa aktivnostima u oblasti privrede, čime smo želeli dati svoj doprinos očuvanju egzistencijalnog položaja pripadnika naše zajednice.

U minuloj godini je ponovo dokazana opravdanost postojanja Fondacije «Laslo Sekereš» (Szekeres László Alapítvány), koja je osnovana da prikuplja finansijska sredstva za funkcionisanje, vršenja nadležnosti ustanova osnovanih od strane NSMNM, kao i realizaciju projekata. U protekloj godini, zahvaljujući mađarskoj Fondaciji «Új Kézfogás», u okviru Programa davanja pozajmica malim preduzetnicima, odlukom Kuratorijuma Fondacije je 20 malih preduzetništva i poljoprivrednika steklo mogućnost korišćenja beskamatne pozajmice u ukupnom iznosu od cca. 110.000,- EUR-a. Činjenica da su mađarski preduzetnici iz Vojvodine pokazali izuzetno interesovanje za dodelu ovih sredstava u obliku veoma povoljnih pozajmica, dokazala je da je NSMNM ispunio svoju obavezu da doprinese ublažavanju ekonomskih problema.

U proleće ove godine smo objavili novi konkurs. Fondacija «Új Kézfogás» je, povodom naše inicijative, povećao fond namenjen za Program davanja pozajmica malim preduzetnicima sa dodatnih 10 miliona forinti.

Smatrali smo za važnim da prije odlučivanja o molbama do tančina definišemo kriterijume koji ne vode računa samo o ekonomskim pokazateljima učesnika konkursa, već ujedno promovišu ostvarenje interesa naše zajednice. Odlukom o kriterijumima Programa davanja pozajmica malim preduzetnicima, prihvaćenom u junu mesecu, odnos korisnika kojima su sredstva odobrena (poljoprivrednih proizvođača, malih preduzetnika, i malih preduzeća) sa teritorije lokalnih samouprava gde većinom žive Mađari, i onih, koji su iz dijaspore, treba da bude 60 - 40 %. Prema drugom kriterijumu, najmanje polovina korisnika kojima su sredstva odobrena treba da budu mlađi od 35 godina. Ovi kriterijumi još više pomažu realizaciju naših ciljeva, koji služe privrednom uzdizanju i napretku pripadnika mađarske zajednice koji žive u dijaspori, kao i mlađih naraštaja. Obzirom da Fondacija «Szekeres László» pored ekonomskog jačanja pripadnika naše zajednice treba da služi i razvoju naših ustanova, važno je konstatovati činjenicu da je ova naša fondacija, usvajanjem odluke o korišćenju donacije dobijene od Fonda za Mađare u Vojvodini, lociranog kod Ureda za Mađare van granica pomogla subotički Učiteljski fakultet sa blizu 10 miliona dinara, a gimnaziju «Deže Kostolanji» (Kosztolányi Dezső) sa sedištem u Subotici, te gimnaziju i dom za talentovane učenike «Bojai» (Bolyai) sa sedištem u Senti sa 24 miliona dinara.

U prošloj godini je potpisivanje još jednog sporazuma o saradnji potvrdilo da vlade Republike Mađarske uvažava NSMNM kao manjinsku samoupravu. Nakon usaglašavanja koje je trajalo nekoliko meseci, 30. avgusta smo potpisali sporazum o saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede. Ovo je značajno iz više aspekta, prvenstveno zato što pomaže NSMNM u ostvarenju svog obećanja da se želi baviti svim pitanjima koja su važna za razvitak mađarske zajednice u Vojvodini. Privreda, a unutar toga poljoprivreda su bez sumnje takva područja.

Nakon potpisivanja sporazuma je usledila izrada programa rada, tokom čije realizacije smo prošlog leta omogućili besplatno učešće za desetak poljoprivrednika mađarske nacionalnosti na štandu NSMNM tokom održavanja Državne izložbe poljoprivrede i ishrane, koja se održava svake druge godine.

Proteklih skoro godinu dana dokazuje da smo, slično kao u slučaju sa sporazumom zaključenim sa Ministarstvom informatike i telekomunikacija, i ovom prilikom naišli na dobre namere, te da sporazum pruža praktičnu pomoć pripadnicima naše zajednice, ovoga puta poljoprivrednicima. To se odvija u prvom redu kroz organizovanje stručnih usavršavanja, izgradnju mreže stručnih savetnika, realizaciju zajedničkih privrednih programa, uspostavljanja stručnih kontakata između učesnika agrara i prehrambene industrije. Bitno je naravno spomenuti i rešenost Ministarstva poljoprivrede da sa svojim raspoloživim sredstvima pomaže Mađare u Vojvodini da zadrže korak sa razvojem agrarne tehnologije, kao i razvoj seoskog turizma.

U cilju što brže i stručnije komunikacije je potrebno formiranje Komisije za poljoprivredu NSMNM od pet članova, koja treba da se imenuje današnjim danom.

Po pitanjima vezanim za lokalne samouprave ove godine smo uspeli nastaviti seriju kurseva organizovanih prvenstveno za rukovodioce lokalnih samouprava i mesnih zajednica, koja je započeta još u 2004. godini.

Ovaj kurs koji je ostvaren pomoću Ministarstva za rad i zapošljavanje Republike Mađarske, i Fondacije «Uj Kezfogaš» (Új Kézfogás Közalapítvány) pružila je obuku, koja u zaista velikoj meri obezbeđuje praktično znanje za više od stotinu lokalnih čelnika. Prilikom organizovanja smo pošli od toga, da se lokalne samouprave, bilo one sa većinskim mađarskim stanovništvom ili samo sa manjim učešćem Mađara u istim, suočavaju sa novim izazovima. Naše lokalne samouprave, bez poznavanja informatičke, privredne i pravne pozadine, nisu sposobne odgovoriti na izazove koje proizilaze iz toga da je lokalna samouprava javna služba. Serija predavanja je dokazala potrebu za permanentno obučavanje naših rukovodioca u lokalnim samoupravama i mesnim zajednicama. Predavanja su održana u četrnaest naselja, a lokacije smo odabrali tako, da bude pokrivena cela teritorija Vojvodine. Tokom ovogodišnjeg kursa smo se bavili tematikom vezanom za Evropsku Uniju: govorilo se o nastanku EU, o sistemu njenih institucija, o njenoj politici i finansijskim fondovima, o iskustvima Mađarske u procesu priprema za priključivanje EU kao i njenim iskustvima u prve dve godine članstva, o osnovnim informacijama potrebnim za menadžment projekata, za sastavljanje konkursnog materijala, te o industrijskim parkovima i autonomijama.

I u protekloj smo godini nastavili sa ustaljenom praksom da Izvršni odbor NSMNM daje predloge za članove mađarske nacionalnosti u sastav odbora lokalnih samouprava za međunacionalne odnose. Spisak lokalnih samouprava, u kojima je to već ostvareno, se proširio sa opštinama Čoka, Bačka Topola, Apatin, i Sečanj. To nije samo još jedna potvrda uloge NSMNM kao manjinske samouprave, već ujedno predstavlja sredstvo efikasnije zaštite prava nacionalnih manjina na lokalnom nivou.

Na polju informatike bih se sada pre svega osvrnuo na naše ciljeve vezane za modernizaciju sistema institucija bitnih za mađarsku zajednicu u Vojvodini, a koji se u sve većoj meri realizuju.

Zahvaljujući sporazumu koji je NSMNM potpisao sa Ministarstvom za informatiku i telekomunikaciju, do 2006. godine smo u 36 vojvođanskih naselja (od toga 22 ove i prošle godine) osnovali «eMagyar» punktove. Kancelarije koje su organizovane uz ove punktove pružaju osnovne informatičke usluge i obezbeđuju pristup internetu za potrebe građana. Predstavnicima «eMagyar» punktova smo obezbedili obuku koja se sastoji iz dva dela. Početkom godine je otvoren zajednički internet portal «eMagyar» punktova koji sadrži korisne informacije o ovim javnosti pristupačnim punktovima, o novostima, i konkursima iz zemalja regiona u kojima žive Mađari. Portal se stalno dopunjava novim i detaljnijim informacijama. U okviru programa donacije legalnih softvera smo u prošloj godini poklonili vredne legalne softver-pakete na mađarskom jeziku za osam, a ove godine za još deset obrazovnih ustanova.

Uz podršku Ministarstva informatike i telekomunikacije smo prošle godine organizovali II. Vojvođanski Neumann informatički kamp., koji je pružio izvrsnu priliku za pripremu najznatiželjnije generacije prema informatici za možda najveći izazov današnjice; pronalaženje odgovora na nove tipove problema društva, koje se organizuje na osnovama informatike.
Ovogodišnji treći kamp, koji je održan u julu mesecu u Malom Iđošu, je jedinstven po tome, što je - za razliku od prethodne godine - bio jedini u čitavoj regiji. 

Tokom praktične realizacije sporazuma smo imali prilike da obezbedimo  značajna sredstva za razvoj sadržaja zajedničkog internet portala, za informatičko obrazovanje, za digitalizaciju mađarske kulturne baštine, za razvoj medija iz malih sredina, za razvoj informatičke opremljenosti gimnazija za talentovane učenike, i drugih škola. Siguran sam, da će se ulaganja u informatiku razvijati i nakon toga što su funkcije Ministarstva za informatiku i telekomunikacije utopljene u Ministarstvo privrede i saobraćaja. 

Na kraju bih želeo podsetiti na jedan, do sada, jedinstven događaj. U organizaciji NSMNM je marta ove godine u Subotici svečano predat link Subotica–Segedin, koji povezuje akademske internet mreže, što predstavlja rezultat saradnje Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije i Ministarstva informatike i telekomunikacije Republike Mađarske. Povezivanjem akademskih mreža dveju država omogućeno je ustanovama, fakultetima i višim školama u Vojvodini, a ovime naravno i studentima, budu dostupni najnoviji naučno-istraživački rezultati.

U okviru ovog događaja je potpisana deklaracija o saradnji između ministarstava dveju država, kao i našeg Nacionalnog saveta i Samouprave Srba u Mađarskoj, kojim su se potpisnici obavezali da produbljuju i proširuju regionalne programe u cilju razvoja informatičkog društva.

Poštovani Predsedniče, poštovani članovi Saveta!

Bile su ovo činjenice iz perioda od marta prošle godine pa do današnjeg dana, u  znaku misli «Nije sve sasvim tako.... ». Činjenice, bez kvalifikacija i analize. Bez mastila i kreda u boji.

A na samom kraju mi ipak dozvolite da ponovim jednu procenu, koju sam rekao i u 2004. godini. Ubeđen sam da su mogućnosti i potencijal delovanja NSMNM trenutno, a i u buduće, u direktnoj srazmeri sa svakdašnjom političkom težinom naše zajednice.

U Subotici, dana 29.VII 2006. godine                               Pásztor Bálint (Balint Pastor)

                                                                                          predsednik Izvršnog odbora
                                                                                                Nacionalnog saveta
                                                                                        mađarske nacionalne manjine