O smanjenju broja ministarstava
Prema sporazumu sa Međunarodnim monetarnim fondom Srbija treba da smanji svoje izdatke sa oko 100 milijardi dinara. Od tog iznosa 67 milijardi treba da uštedi država, a 34 milijardi će se dobiti prekomponovanjem poreskog sistema, tj. povećanjem prihoda, tj. uvođenjem novih poreza.
Kako se može uštediti 67 milijardi? Na primer zamrzivanjem plata u državnom sektoru i zabranom novih zapošljavanja. Premijer Cvetković kaže da će država biti uzor štednje. Ali u interesu toga vlada mora da povuče radikalnije poteze. Takav može biti sakaćenje samog sebe.
Pre nekoliko dana pojavila se vest da su Demokratska stranka i G17 počele pregovore o smanjenju broju ministarstava. O tome sam saznao od skupštinskih izveštača, kada su mi tureći mikrofone pod nos u holu Parlamenta pokušali saznati šta je naš stav o tome. Gore spomenute 2 stranke ne samo da SVM nisu informisale o takvim planovima, nego ni SPS, koji daje zamenika premijera. Toliko o koordinaciji unutar „vladajuće većine”.
Šta sam mogao da kažem? Da u Evropi Srbija ima jednu od najglomaznijih vlada i da podržavamo svaku zamisao koja može dovesti do smanjenja broja ministarstava (koja može dovesti do sakaćenja samog sebe). Mali uporedni prikaz: vlada Finske ima 12 članova, Švedske 13, Nemačke 15, Mađarske 16, Hrvatske i Španske 18, Rumunije 20, Bugarske 22, Rusije 26 (izvor: dnevni list Politika).
Vlada Srbije ima 27 članova. 1 premijera, 1 potpredsednika Vlade, koji nema resor (+3 koji su ujedno i ministri) i 25 ministarstava. Tačno je da nam je Rusija primer u svemu, ali oni imaju malo veću teritoriju kao i populaciju. A čak je i njihova vlada manja za 1 osobu.
Znači, podržavamo sakaćenje samog sebe. Ali ujedno smatramo da je prirodno što očekujemo da nas pitaju za mišljenje kad već podržavamo ovu vladu i bez nas nema 126 „za”.
Navodno će se broj ministarstava smanjiti na 20, a možda i na 15. Slažem se i sa 15, ali ne bi to trebalo raditi napamet. Trebalo bi pogledati kakve su rezultate pokazala ministarstva u proteklih 9 meseci. A i to kakve zadaci stoje pred njima u narednom periodu.
Čitam svugde da je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava među onima koje imaju najveće šanse za gašenje. To nećemo dopustiti. Ne zbog toga što je Srbija dobila puno pohvala iz EU zbog formiranja i dosadašnjeg rada tog ministarstva. A ni zbog toga što je osnivanje tog ministarstva isključiva zasluga SVM-a (DS je u julu u formi amandmana na Predlog zakona o ministarstvima predložila da se ipak ne oformi to ministarstvo, a mi smo tada rekli da u tom slučaju nećemo biti u mogućnosti da podržimo novu vladu). A glavni razlog zbog kojeg insistiramo da se ovo ministarstvo zadrži nije ni taj što više od 15% stanovništva Srbije (bez Kosova) čine pripadnici nacionalnih manjina.
Ministarstvo treba da opstane zbog toga što stoje ozbiljni zadaci pred njim. Godinama čekamo usvajanje Zakona o nacionalnim savetima. U slučaju većine od 16 formiranih nacionalnih saveta nacionalnih manjina, trebalo je izvršiti reizbor. Pored načina izbora treba definisati i nadležnosti i način finansiranja.
Ministarstvo za manjinska prava je, uzimajući u obzir predloge čelnika nacionalnih saveta, izradilo nacrt Zakona o nacionalnim savetima. Ukoliko se ukine to ministarstvo i pripoje se njegove nadležnosti u vezi zaštite pripadnika nacionalnih manjina Ministarstvu za državnu samoupravu ili Ministarstvu pravde, iz usvajanja tog zakona neće biti ništa. Kako nije bilo ništa iz tog zakona ni u vreme prethodne (Koštuničine) vlade, kada nije postojalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Kada su se (u teoriji) svi bavili definisanjem pravnih okvira zaštite prava nacionalnih manjina, a zapravo se tim (u praksi) niko nije bavio.
To ne možemo dopustiti. A i nećemo.
