O Zakonu o železnici

PREDSEDNIK: Narodni poslanik Bojan Đurić ima reč. Izvinjavam se, molim vas. Pre vas je gospodin Bálint Pásztor.

BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste rekli, gospodine ministre, da vam je čast što možete braniti ovaj zakon. Odmah ću na početku reći da ćemo mi određene elemente ovog Zakona morati da napadamo. Moraćemo ih napadati ne zbog toga što su predviđena rešenja loša, nego zbog toga što neki za nas suštinske stvari nisu predviđene ovim predlogom zakona.
   
Ono što za nas nije sporno jeste da će Direkcija za železnice imati veća ovlašćenja. Nije sporno ni uvođenje Nacionalnog programa železničke infrastrukture. Naravno, sporna je činjenica da je ovaj predlog zakona u proceduru Narodne skupštine stigao 1. septembra, znači tek pre nekoliko dana, ali nije prvi, a ni poslednji slučaj, i to se naravno ne odnosi samo na ministarstvo na čijem ste vi čelu, nego je to postala praksa u zadnje vreme zbog cajtnota.
   
Ono što odmah na početku moram da kažem jeste da se mi zalažemo za to da državni putevi drugog reda, lokalna i regionalna železnička infrastruktura i regionalni sistem kanala postane pokrajinska svojina.
   
Naravno, državni putevi i kanali nisu predmet regulisanja ovog zakona, ali železnička infrastruktura itekako jeste. Kao što znate, Narodna skupština će 22. septembra početi raspravu o Predlogu zakona o javnoj svojini. Zbog toga se ovaj zakon o železnici može smatrati uvertirom za raspravu povodom Zakona o javnoj svojini, barem što se tiče ovog dela koji se odnosi na železničku infrastrukturu.
   
Molim vas, gospodine ministre, da razumete da smo mi morali da podnesemo amandmane na ovaj predlog zakona o železnici, sa namerom da obezbedimo mogućnost da deo železničke infrastrukture bude u svojini AP Vojvodine. Ako to ne bude omogućeno ovim zakonom, onda mi nećemo imati šanse u raspravi povodom Zakona o javnoj svojini da to obezbedimo. Zbog toga, pre nego što budem rekao nekoliko rečenica o konkretnijim, još u ponedeljak podnetim, našim amandmanima, moram da kažem da ćemo biti u mogućnosti da podržimo ovaj zakon isključivo ako ti amandmani budu bili prihvaćeni. Kao što sam malopre rekao, ti amandmani, a ima ih ukupno šest, odnose se na stvaranje mogućnosti za to da AP Vojvodina preuzme deo železničke infrastrukture.
   
Odmah na početku moram da kažem da se ne radi o osnivanju privrednog društva Železnice Vojvodine, na primer. Mi se tim demagoškim stvarima ne bavimo. Znači, nije suština da se osnuje preduzeće Železnice Vojvodine. Suština jeste da preuzmemo, da AP Vojvodina preuzme deo železničke infrastrukture, tj. železničku infrastrukturu, osim Koridora 10, sa jedne strane, a da sa druge strane stvori mogućnost da se formira privredno društvo od strane AP Vojvodine, koja će upravljati tom imovinom koju bi trebala AP Vojvodina da preuzme na osnovu Zakona o železnici i Zakona o javnoj svojini.
   
Pre nego što pređem na naše amandmane, na konkretna rešenja, želeo bih da vas podsetim na neke činjenice. Vi znate sigurno, gospodine ministre, da je prva pruga na teritoriji današnje AP Vojvodine izgrađena 1869. godine. Tada je bio otvoren saobraćaj na pruzi Segedin–Subotica–Sombor. To je bila prva pruga u Bačkoj i prva pruga na teritoriji današnje Republike Srbije. Tada je Sombor bio važan železnički čvor, u kojem se ukrštavalo sedam pravaca. Od tih sedam pravaca danas funkcionišu tri, a deo pruge je demontiran. Mislim da ovaj primer na veran način prikazuje šta je postojalo nekad, a šta postoji danas.
   
Železnica je u Vojvodinu stigla samo 29 godina kasnije, odnosno 29 godina posle početka železničkog saobraćaja u Engleskoj. To je podatak koji sam želeo ovde u Narodnoj skupštini da kažem, kao i to da je početkom 20. veka današnja Vojvodina imala najgušću mrežu pruga u Evropi. Pružna mreža bila je čak tri puta gušća nego u Engleskoj gde je nastala železnica. Godine 1924. je u Novom Sadu izdat tzv. Vojvođanski almanak, u kojem je uz pomoć najpoznatijih srpskih stručnjaka tog perioda dat potpun i celokupan statistički pregled Vojvodine po svakom naselju na 461 strani.
   
Na području Vojvodine je 1923. godine železnička mreža bila dužine 1.700 kilometara. Znači, 1.700 kilometara 1923. godine. Od toga 382 kilometara je bilo svega u vlasništvu države, a uskotračna deonica dužine 1.247 kilometara je bila u vlasništvu različitih akcionarskih društava. To sam želeo naglasiti zbog toga što se stvara pogrešan utisak i javnost se dovodi u zabludu da su pruge, da je železnička infrastruktura na neki način simbol države, državnosti, suvereniteta. Kao što ste mogli videti iz ovih podataka, to nije bilo tako ni pre 90 godina, a kamoli danas. Znači, železnica i pruge nisu simbol državnosti, nisu simbol suvereniteta. Zbog toga smatramo da, ako je to tako bilo davne 1923. godine, onda to može tako da bude i 2011. godine.
   
Malopre sam rekao da su pruge odnošene, da su pruge demontirane poslednjih decenija sa teritorije AP Vojvodine. To nisu radili Vojvođani, to je radio neko drugi i to treba ovde da se kaže. Zbog toga ne može da postoji opravdani strah da Vojvođani ne bi na pravi način gazdovali tim prugama i tom železničkom infrastrukturom. Ne postoji namera u Vojvodini da se pruge demontiraju. Ne postoji namera da se pruge sa teritorije AP Vojvodine odnose negde drugde. To se više i ne može uraditi, a, kao što sam rekao, nije ni namera.
   
Kao što znate, gospodine ministre, u železnici u Srbiji je stanje danas katastrofalno. To je tako bez obzira na to što je ovogodišnjim budžetom na subvencije za železnicu išlo, odnosno ide 16 milijardi dinara. Prošle godine su te subvencije iznosile 12,4 milijarde dinara. Bez obzira na to, pre neki dan smo mogli pročitati u štampi, ne znam da li je taj podatak tačan, ali smo mogli pročitati, da od 50–tak milijardi dinara javnog duga javnih preduzeća 32 duguju Železnice. Mislim da za to ne postoji opravdanje i da se to stanje mora popraviti i mora se promeniti. Možda je jedan od načina za promenu tog katastrofalnog stanja decentralizacija.
   
Gospodine ministre, u Vojvodini postoje pruge koje su poslednji put obnovljene za vreme Franje Josifa. Ne znam da li vi znate kada je umro Franjo Josif, ali ja ću da vam kažem. Franjo Josif je umro 1916. godine. Ima pruga koje su rekonstruisane poslednji put i obnovljene pre stotinak godina. Brzina vozova ne dostiže brzinu onih sa kraja 19. veka. Železnica je svugde u Evropi doživela renesansu, i u odnosu na prevoz tereta, ali i u odnosu na putnički saobraćaj, a kod nas u Vojvodini, što se tiče železničke infrastrukture i železnica uopšte, sve propada od kraja 80-tih godina.
   
Reći ću vam još jedan podatak koji je blago rečeno interesantan. Od kraja 80-tih godina, znači za ovih 20 godina, iz Vojvodine je odneto 16 hiljada vagona. Iz Vojvodine je odneto 16 hiljada vagona poslednjih 20 godina. U prevozu tereta dnevno na teritoriji AP Vojvodine nedostaje oko 500 vagona, a moramo uzeti u obzir i činjenicu da su potrebe, nažalost, i mogućnosti mnogo skromnije nego što su bile pre 20 i više godina.
   
Mislim da ovi podaci utiču i da ovi podaci govore o tome da je privreda na gubitku, da je saobraćaj na gubitku, da je prevoz robe prvenstveno na gubitku. Što se tiče prevoza putnika, u Vojvodini saobraćaju Srebrne strele, ne znam da li znate, gospodine ministre, šta su srebrne strele. Srebrne strele su šinobusi proizvedeni 1960-tih godina, znači, u Vojvodini saobraćaju šinobusi proizvedeni pre pedesetak godina. Ako znamo ovaj podatak, a o tačnosti ovog podatka se može svako uveriti ko stoji ispred rampe, čekajući da ta srebrna strela prođe, a to traje dosta vremena, nažalost, svi mogu da se uvere u to da je prevoz putnika, blago rečeno, neadekvatan.
   
Zbog toga nas ne čudi da se sve više građana preorijentiše na drumski prevoz. Nije čudo što vozovi kasne, nije čudo, ali istovremeno nije ni normalno da čovek kada dođe na železničku stanicu ne može da zna kada će da dođe voz i da li će uopšte da saobraća. Što se tiče drumskog prevoza u Vojvodini, a verujem da je slično i na drugim područjima Republike Srbije, drumski saobraćaj je organizovan na još gori način, u smislu da, jednostavno, između opština, između naseljenih mesta autobusi saobraćaju jednom dnevno. Tako se ne mogu obezbeđivati radna mesta, jer jednostavno ljudi ne mogu odlaziti na posao. 
   
U AP Vojvodina železnička infrastruktura je u potpunosti zanemarena poslednjih decenija. Zbog toga smatramo rešenjem preuzimanje železničke infrastrukture, izuzev Koridora 10. Spremni smo da pružimo pomoć i da učinimo sve, pre svega organi AP Vojvodine, zarad obezbeđivanja sredstava iz evropskih i drugih fondova za revitalizaciju pruga, železničke infrastrukture. Mislim da treba raspisati konkurs za privatne železnice. Vi ste malopre rekli, mi se slažemo sa tom konstatacijom i slažemo se sa tom namerom Predloga zakona, da se liberalizuje tržište.
   
Zbog toga sam rekao na početku mog obraćanja da suština nisu Železnice Vojvodine. Železnice Vojvodine mogu da postoje, da se osnuju i po sada važećem zakonu, jer i sada u važećem zakonu, a i u Predlogu ovog zakona piše da železnički saobraćaj mogu obavljati i druga pravna lica, a ne samo pravno lice u svojini Republike Srbije. To znači, ako mogu i druga pravna lica, onda može i ono pravno lice čiji je osnivač AP Vojvodina. Znači, to je obezbeđeno, to je omogućeno, ali to trenutno nije cilj, nije namera i nije suština. Suština je u železničkoj infrastrukturi.
   
Zbog toga smo mi podneli neke amandmane o kojima želim vrlo kratko da govorim, čisto da biste bili upoznati sa sadržinom tih amandmana. U raspravi po pojedinostima ćemo razgovarati detaljnije. Znači, za nas je od izuzetne važnosti da se definiše da je javna železnička struktura u svojini Republike Srbije, odnosno autonomna pokrajina u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina. Upravljač infrastrukture je privredno društvo čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno AP. Licenca za upravljanje železničkom infrastrukturom je isprava koju nadležni organ izdaje privrednom društvu čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina, drugom privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku, o sticanju prava na upravljanje javnom železničkom infrastrukturom. To je ova odredba koja je jedna od onih odredbi koje omogućavaju liberalizaciju tržišta. Ako ste već napisali da to može da bude bilo koje pravno lice ili preduzetnik, ne vidim smetnje da se eksplicitno kaže da to može da bude i pravno lice čiji je osnivač AP Vojvodina.
   
To je suština, logika naših amandmana. Ima tu još nekih koji slede istu ovu logiku. Ne želim da govorim pojedinačno o svim. Nadam se, gospodine ministre, da će Vlada prihvatiti ove naše amandmane. Iskreno se nadam da ćemo u tome imati podršku i naših koalicionih partnera, prvenstveno onih stranaka koje se deklarativno zalažu za nadležnosti AP Vojvodine, koje se deklarativno zalažu za vraćanje imovine AP Vojvodini. Ako ćemo mi imati podršku prvenstveno Lige socijaldemokrata Vojvodine i ukoliko ćemo mi naići na vaše razumevanje, gospodine ministre, siguran sam da ćemo imati zakon koji će sadržavati ove naše predloge, da ćemo mi moći u danu za glasanje da podržimo ovaj zakon.
   
Na kraju bih želeo da iskoristim vaše prisustvo i da u istom ovom kontekstu govorim o jednom zahtevu. Radi se o zahtevu od maja 2011. godine, koji je upućen Železnicama Srbije, a i Ministarstvu infrastrukture, za unapređenje železničkog saobraćaja na području Severno-bačkog i Severno-banatskog okruga. Ovo zajedničko pismo su uputili predsednici opština i gradonačelnici Subotice, Sente, Kanjiže i Čoke. Postoji identičan zahtev železničara, sekcije za vuču vozova - Subotica.
   
Radi se o tome da je pre nekoliko godina, prilikom zadnje nabavke švedskih dizel motornih vozova, bilo obećano da će od tih vozova neki saobraćati i na prugama na teritoriji AP Vojvodine, ali to, na žalost, nije bio slučaj. Ti vozovi su raspoređeni u Kraljevu, Zaječaru i Nišu, ali je tada bilo obećano da će kod sledeće isporuke vojvođanske opštine dobiti vozove. Malopre sam govorio o katastrofalnom stanju i zbog toga želim da podržim ovaj zahtev i mislim da je ispravan i da bi svakako trebalo postupiti po ovom zahtevu.
   
Suština zahteva jeste da od očekivane isporuke od 12 dizel motornih vozova iz Rusije, tri bude raspoređeno u Severno-bačkom i Zapadno-bačkom okrugu. Mislim da, u skladu sa tim obećanjima datim pre pet ili šest godina, uzimajući u obzir činjenicu da je železnički saobraćaj na teritoriji AP Vojvodine u katastrofalnom stanju, nadam se da će ovaj zahtev biti uslišen i da ćete se vi, gospodine ministre, založiti za to da barem tri voza, od ovih 12 vozova, stigne na teritoriju Zapadno -bačkog i Severno-bačkog okruga. Zahvaljujem se.
   
PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Dajem reč narodnom poslaniku Bojanu Đuriću.