Képviselői kérdés a Vergődő Madár ellopásával és az 1945-ös határozatok hatályon kívül helyezésével kapcsolatban (és a miniszterelnök válasza)
VIDEÓ
PREDSEDAVAJUĆI: Ima reč narodni poslanik Balint Pastor.
PÁSZTOR BÁLINT (BALINT PASTOR): Dame i gospodo, uvaženi predsedniče Vlade, imam pitanje za vas. „Ptica slomljenih krila“ je spomenik podignut 1994. godine u Subotici, u znak sećanja na 852 civila pogubljenih 1944. i 1945. godine. Ovaj spomenik je ukraden pre desetak dana, tačno dve nedelje pred „Dan mrtvih“, dana kada se mađarska nacionalna zajednica seća svojih nevinih žrtava iz 1944. i 1945. godine, a istom prilikom se naravno sećamo i žrtava drugih naroda ili nacija koji su nastradali u tom periodu.
Konkretno pitanje za vas gospodine Dačiću - zašto se Vlada nije oglasila povodom sramnog čina krađe spomenika „Ptica slomljenih krila“ u Subotici? Kada Vlada želi da reaguje na ovaj događaj?
Želim da vam kažem, da mi na ovaj događaj ne gledamo samo kao na krađu, još manje smatramo da se radi o ataku samo na žrtve i njihove porodice, već se po nama radi o poruci upućenoj mađarskoj nacionalnoj zajednici koja može da naruši proces poboljšavanja odnosa između srpskog i mađarskog naroda. Zbog toga smatramo da Vlada treba da reaguje.
Drugo pitanje gospodine Dačiću, tiče se toga zašto Vlada još uvek nije donela odluku o stavljanju van pravne snage dve odluke iz 1945. godine kojima se svi stanovnici mađarske i nemačke nacionalnosti tri vojvođanska sela proglašavaju kolektivno ratnim zločincima?
Želim da vas podsetim da je ova Narodna skupština krajem juna usvojila Deklaraciju o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva 1944. i 1945. godine, da se dan nakon usvajanja te deklaracije predsednik Mađarske, gospodin Ader ponovo izvinio srpskom narodu, ovde u Narodnoj skupštini za zlodela učinjena 1941. i 1942. Godine, da ste vi na zajedničkoj konferenciji za štampu obećali javno da će Vlada u najskorije vreme staviti van pravne snage te tri odluke iz 1945. godine. Proteklo je dosta vremena i zbog toga vas pitam - kada Vlada želi konačno da stavi van pravne snage te dve odluke? Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima premijer Dačić. Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Kao što ste sami rekli, spomenik u Subotici je postavljen 1994. godine i sve indicije koje policija ima nisu usmerene ka tome da ovaj događaj ima neku međunacionalnu ili političku pozadinu. Ukradeno je 400 kg bronze, ali su ostale ploče na kojima su imena streljanih.
Policijska uprava Subotica formirala je posebnu grupu za rasvetljavanje ovog krivičnog dela, i naravno da bi bili veoma zadovoljni ukoliko bi se otkrili počinioci.
Inače, tendencija je u Vojvodini da je najmanje krivičnih dela počinjenih na toj međunacionalnoj osnovi upravo ovih godina, da se iz godine u godinu taj broj smanjuje, i da tome svakako doprinosi atmosfera političke tolerancije i razgovora, dijaloga, ne samo sa susednim državama, već i u Srbiji, između ostalog i sa Savezom vojvođanskih Mađara. Budite uvereni da će Vlada Srbije, odnosno MUP preduzeti sve, da kao i kada su druga krivična dela slične vrste u pitanju, da se počinioci otkriju.
Hoću da kažem, da smo od 1994. godine imali mnogo teških međunacionalnih godina, istina ne u Vojvodini, ali kada je tenzija bila mnogo viša i veća tako da ne mogu da verujem da je danas 2013. godine to urađeno iz međunacionalnih, političkih ili verskih razloga. U svakom slučaju, naravno da najoštrije osuđujemo takve akte.
Kada je reč o drugom pitanju, Vlada odnosno generalni sekretarijat Vlade i lično kao premijer, čekamo da, kao što sam i tada rekao neko treba da pripremi te odluke. Da Ministarstvo pravde dostavi te predloge kako bi to moglo da bude na odlučivanju. Pošto je jedno pitanje političkih odluka i deklaracija koja je ovde doneta, a drugo je sada pitanje kako sva ta pravna dejstva koja su nekada imala, učiniti na neki način poništiti, ali da to sve bude pravedno i da na neki način bude deo onoga što je rađeno kada su drugi narodi u pitanju.
U svakom slučaju, uopšte građani Srbije, mi idemo dalje ka normalizaciji i produbljenju naših odnosa sa Mađarskom. Mislim, da su naši odnosi u usponu i da je to bilo prilikom susreta dvojice predsednika republika. To je bio sastavni deo celog tog događaja i nadam se da će veoma brzo ta akta biti na sednici Vlade.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.
BALINT PASTOR: Gospodine predsedniče Vlade, zahvaljujem se što ste ovde pred javnošću u Narodnoj skupštini rekli da najoštrije osuđujete krađu tog spomenika, ali mislim, da je Vlada trebala pravovremeno, tj. odmah da reaguje, da bi svima bilo jasno kakva je poruka Vlade povodom ovakvog čina.
Ne želim da budem inkorektan, ali odgovorite mi molim vas jasno – šta bi bilo da se takva krađa, jednog takvog spomenika desila na primer na teritorij AP Kosova i Metohije? Da li bi Vlada tada reagovala? Mislim da bi reagovala. Mislim, da bi trebala reagovati, a mislim da je i u ovom slučaju trebala pravovremeno tj. odmah da reaguje.
S druge strane, ova pitanja sam postavio predsedniku Vlade Republike Srbije, a ne ministru unutrašnjih poslova. Hvala vam što ste podelili informacije sa nama vezano za to da policija radi svoj posao, to nismo ni sumnjali. Ali, mislim da je tu poruka najbitnija, a poruka mora da dođe od Vlade, mora da bude jasna i mora da bude osuđujuća u odnosu na ovaj čin.
Vi ste naravno u pravu kada nabrajate i Deklaraciju o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva i zajedničko poklonjenje pred žrtvama u Čurugu predsednika Nikolića i predsednika Adera. Ali, sa druge strane, fali još ta odluka Vlade. Mislim, da je trebala biti doneta do 1. novembra i da bi tada to bila prava poruka jer se radi o tehničkoj odluci Vlade, ali nedonošenje te odluke nažalost nosi u sebi političke, i to negativne političke poruke.
Što se tiče odluke iz 1945. godine, ja želim samo da citiram jednu rečenicu iz te odluke od 29. januara 1945. godine. Znači citiram: „Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača ustanovljava da su svi stanovnici Mađarske narodnosti opštine Čurug, sreza Žabaljskog u Vojvodini, odgovorni kao izvršioci, podstrekači ili pomagači za zločine i proglašava ih ratnim zločincima“.
Šta može da bude sporno, gospodine Dačiću, 2013. godine vezano za to da u pravnom sistemu Republike Srbije ne može da postoji jedna odluka koja govori o kolektivnoj krivici svih pripadnika jednog naroda u tri sela, u Čurugu, Žablju i Mošorinu? Očekujem odgovore. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
