Az önkormányzatok pénzeléséről szóló törvény módosításáról szóló törvényről

PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

PÁSZTOR BÁLINT (BALINT PASTOR): Gospodine predsedavajući, gospođo ministarska, dame i gospodo narodni poslanici, Savez vojvođanskih Mađara i Partija za demokratsko delovanje će podržati predložene izmene zakona.

Tu se radi o parcijalnim izmenama. Te izmene se tiču samo jednog problema od mnoštva postojećih. Ali, bez obzira na tu činjenicu, mi smatramo da je, s obzirom na to da je Vlada na samom početku svog mandata, ovaj potez opravdan i svakako ćemo podržati ove izmene i dopune, ali ću ja u daljem toku mog obraćanja govoriti o tome šta mi mislimo da bi još trebalo uraditi da bi ova tema bila uređena na što bolji način.

Ono što je trenutno najvažnije, ove izmene se rade zarad fiskalne konsolidacije i izgradnje zdravog sistema. Mi smatramo da je to ključno, da je to najbitnije i zbog toga podržavamo ove izmene zakona. Radi se o usklađivanju preraspodele prihoda ostvarenih po osnovu poreza na zarade između jedinica lokalne samouprave i Republike Srbije i očuvanje makroekonomske stabilnosti je najvažniji cilj ovih izmena, kao i svođenje ukupnog fiskalnog deficita Republike Srbije na održiv nivo. Ovo je jedna od mera te finansijske konsolidacije.

Izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave su 2011. godine dovele do nesrazmere između obaveza i pripadajućih prihoda centralnog i lokalnog nivoa vlasti. Savez vojvođanskih Mađara je i 2011. godine bila parlamentarna stranka i tada smo bili deo vladajuće većine. Stožer te vladajuće većine je bila jedna druga stranka, ali bez obzira na to što smo bili u to vreme, tj. i u to vreme deo vladajuće većine, mi smo glasali protiv tih izmena zakona 2011. godine.

Moram da kažem nakon pet godina da se obistinilo, da se dokazalo da smo mi bili u pravu 2011. godine, kada smo glasali protiv tadašnjih izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Tada sam u svom obraćanju 2011. godine, a načelna rasprava je vođena 15. juna 2011. godine, rekao da je to jedan predizborni predlog zakona i da je suština tih izmena bila u tome da se aktuelna vlast dodvori jedinicama lokalne samouprave i da će vreme pokazati da će se zahvaljujući tim izmenama zakona stvoriti jedna ogromna i duboka rupa u budžetu Republike Srbije na centralnom nivou, što nije dobro ni za autonomne pokrajine, a nije dobro ni za jedinice lokalne samouprave.

Rekli smo tada da to rešenje dovodi u pitanje i realizaciju obaveze Republike Srbije prema AP Vojvodini, jer želim da vas podsetim da prema važećem budžetu, a tako je bilo i prethodnih godina, 18% od poreza na dohodak građana, a deo poreza na dohodak građana je naravno i porez na zarade, treba da bude prihod AP Vojvodine.

Rekli smo i to 2011. godine da će najveći dobitnik tih izmena zakona biti grad Beograd i mislim da se i to obistinilo u ovih prethodnih pet godina jer, da vas podsetim, udeo jedinica lokalne samouprave, svih jedinica od najmanje opštine zaključno sa glavnim gradom, gradom Beogradom, podignut je sa 40% na 80%. Time je stvorena ta velika rupa i taj veliki deficit u budžetu Republike Srbije i to je tako bilo svih ovih godina, od 2011. ili 2012. godine pa na ovamo.

Rekli smo i to 2011. godine da nije na jasan način regulisano da li će jedinice lokalne samouprave dobiti neke nove obaveze i da li su te obaveze u skladu, u srazmeri sa povećanjem prihoda na osnovu raspodele poreza na zarade, kao dela poreza na dohodak građana.

Rekli smo i to da, bez obzira što se mi zalažemo za decentralizaciju, nije možda najbolje da se na takav ad hok način poveća udeo jedinica lokalne samouprave od poreza na zarade. Mi smo rekli da je bolje da se nađe sveobuhvatno rešenje i da se vidi šta je ono što jedinice lokalne samouprave treba da finansiraju od sopstvenih izvornih prihoda, šta je ono što treba da finansiraju od ustupljenih prihoda, a šta je ono o čemu Republika Srbija ili centralni nivo može da pomogne u realizaciji lokalnih projekata.

Mi smo i tada govorili da Republika Srbija mora ili bi bilo dobro da pomogne u realizaciji određenih lokalnih pre svega i infrastrukturnih projekata jer ako smo svi mi građani Republike Srbije i ako svi mi plaćamo porez, onda bi bilo najprirodnije da se taj porez na neki način i vraća u opštine iz kojih mi dolazimo, odnosno čiji smo mi žitelji. To nije tako bilo regulisano ovim zakonom iz 2011. godine, nego sam ja i tada govorio tadašnjem ministru da je to uređeno na način da su lokalne samouprave dobile malo povećani džeparac i da im je bilo rečeno – evo, sad vi imate džeparac, pa iz tog džeparca finansirajte i plate i investicije i infrastrukturne projekte i sve ostalo.

Zbog tih naših stavova iz 2011. godine u toj skupštinskoj raspravi mi smo bili nazivani i centralistima, što je svakako smešno, ali smo mi glasali protiv tih izmena i, na žalost, obistinilo se da smo bili u pravu i zbog toga smatramo da su ove predložene izmene dobre jer se ipak u nekoj meri vraća stari sistem. Ali, što se tiče udela lokalnih samouprava, taj udeo u porezu na zarade je smanjen u minimalnoj meri pošto, da podsetim uvažene narodne poslanike, jedinice lokalne samouprave su od 2006. do 2011. godine dobijale svega 40%, onda je to povećano na 80%, čime je stvorena ta velika i duboka rupa na centralnom nivou u budžetu Republike Srbije i taj deficit je stvoren. Sada se tih 80% se smanjuje na 74, u slučaju opština, 77% u slučaju gradova i 66% u slučaju glavnog grada, grada Beograda.

Mi smatramo da će ovim izmenama lokalne samouprave biti više motivisane da rade na privlačenju investicija, s jedne strane, a sa druge strane, nadam se da će Republika Srbija moći da iz svog budžeta finansira u određenim opravdanim slučajevima lokalne infrastrukturne projekte, dobre projekte jedinica lokalne samouprave. Ne zbog toga da bi Republika radila nešto što je posao opština i gradova, nego zbog toga što postoje projekti koji su međuopštinskog karaktera, koji su od većeg značaja i, na kraju krajeva, zbog toga što sam i malo pre rekao – svi građani plaćaju porez i ti poreski dinari treba da se vraćaju u svoje sredine u nekoj meri i na neki način. Ali, rekao sam na početku da smatramo da se radi samo o parcijalnim izmenama i da bi ceo sistem trebalo posmatrati u širem kontekstu.

Mi se u SVM uvek zalažemo za sistemsko posmatranje problema i iznalaženje rešenja. Svakako je potreban novi zakon o finansiranju lokalne samouprave. Znam da se na tome radi. Znam da su uključeni i predstavnici jedinica lokalnih samouprava. Znam da je uključena i Stalna konferencija gradova i opština. Nadam se da ćemo verovatno u toku sledeće godine dobiti jedan kvalitetan zakon o finansiranju lokalne samouprave i da će na sistemski način biti uređena ova oblast.

Sa druge strane, znam da to prvenstveno nije u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali očekujemo konačno donošenje zakona o finansiranju AP Vojvodine jer ukoliko mi na sistemski način posmatramo finansiranje jedinica lokalne samouprave, onda treba raščistiti šta je prihod Republike i koje su nadležnosti Republike, koje su obaveze Republike, šta su prihodi, izvorni prihodi i ustupljeni prihodi AP Vojvodine i koje su nadležnosti AP Vojvodine i, naravno, treba da postoji srazmera između prihoda, sa jedne, i obaveza ili nadležnosti, sa druge strane. Pored toga treba da postoji i održiv način finansiranja jedinica lokalne samouprave i treba da bude jasno šta se očekuje od jedinica lokalne samouprave, a svoje nadležnosti iz kojih izvora mogu finansirati.

Pored ta dva zakona očekujemo zakon o naknadama. O tome je bilo reči još u prošlom mandatu. Nadam se da će u dogledno vreme i taj zakon biti predložen Narodnoj skupštini jer je i to deo sistema. Zaista pokušavamo da na sistemski način sagledavamo čitavu ovu oblast.

Malo pre sam govorio o procentima i o tome koliko će pripadati opštinama, gradovima, glavnom gradu, koliko je pripadalo do 2006, koliko je pripadalo od 2006. do 2011. godine, ali znamo da nije sve u procentima. Treba i ovaj problem sagledavati na malo širi način. Mislimo da je ključno pitanje odnos broja zaposlenih, nezaposlenih i penzionera. Ukoliko želimo da mere fiskalne konsolidacije budu što uspešnije, onda ovaj faktor svakako moramo uzimati u obzir, a odnos broja zaposlenih, nezaposlenih i penzionera je više nego negativan po budžet Republike Srbije i na razvoj naše ekonomije.

Od 45 opština u AP Vojvodini, pogledao sam te podatke, nisam gledao vezano za čitavu Republiku, ali su podaci, verujem, slični i za čitavu Republiku Srbiju. Znači, na području AP Vojvodine, od 45 opština, samo je u Novom Sadu i Subotici veći broj zaposlenih od broja penzionera. Mislim da je to ključan problem i ključno pitanje, ne samo zbog donošenja ovog zakona ili ovih izmena danas, nego generalno zbog ekonomskog razvoja i prosperiteta naše države, odnosno građana Republike Srbije.

Imam tu neke podatke po opštinama i naravno, ne želim o tome da govorim, ne bi da kvarim raspoloženje narodnih poslanika, ali svi mi zajedno znamo i u Vladi i u parlamentu koji je naš zadatak, šta je cilj. Vlada i sprovodi mere i fiskalne konsolidacije i ekonomske u monetarne, i fiskalne politike da se ti podaci poboljšaju, da se poveća zaposlenost, da se povećaju investicije i domaće i inostrane, da se jača svaki vid preduzetništva, a posebno poljoprivrede. Ukoliko će to tako biti, a mi zbog toga podržavamo ovu Vladu, zbog tih mera, zbog tih zajedničkih stremljenja i ciljeva, onda sam siguran da će i ovi pokazatelji u nekoj doglednoj budućnosti biti pozitivniji.

Svakako je dobro što je jedan od prioriteta u radu Vlade i poboljšanje zdravstva, obrazovanja, turizma, poljoprivrede i najkraći mogući formulisano modernizacija i stvaranje pristojne zemlje treba da bude naš zajednički cilj, a pošto je to cilj Vlade Republike Srbije mi podržavamo rad Vlade. Spomenuo sam nekoliko zakona koje bi trebalo izmeniti da bismo imali održiv sistem i da bi se ovi ekonomski pokazatelji poboljšali.

Želeo bih na kraju svog obraćanja da spomenem još jedan pravni akt u ovom slučaju se ne radi o zakonu nego o uredbi. To je Uredba o utvrđivanju jedinstvene liste razvoja razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave. Ta Uredba važeća je doneta 2014. godine i mislimo da bi tu uredbu svakako trebalo izmeniti i da bi trebalo utvrditi jasne kriterijume za transfer sredstava nerazvijenim opštinama. Da bi trebalo podsticati ekonomsku aktivnost kako bi se izbegla situacija da se smanjenje prihoda od poreza na zarade koje će se desiti nakon usvajanja ovih izmena, da se to nadomesti povećanjem poreza na imovinu, sa jedne strane, ili nadmetanjem opština da steknu status grada, što moram reći otvoreno što se dešava u poslednje vreme.

Naravno nemam ništa protiv da određene opštine postanu gradovi, ali bi to trebalo raditi isto tako na sistematski način i samo ukoliko postoje objektivni uslovi za to. Znači, svakako bi zbog određivanja procenata sufinansiranja sredstava projekata bila važno napraviti viziju ove uredbe, odnosno izmeniti ovu uredbu.

Ali, da se vratim na početak i na ovu predloženu izmene zbog svega rečenog mi ćemo u danu za glasanju podržati ove izmene zakona, a nadamo se i dobroj saradnji sa ministarkom i generalno sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vezi svih ovih nabrojanih aktivnosti i mnogo toga što nas čeka, što ne spada u ovu grupu nadležnosti, ali spada u nadležnost ministarstva, kao što je na primer izmena Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.