Az oktatási és nevelési rendszer alapjairól szóló törvény módosításáról szóló törvényről
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Bálint Pásztor.
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nadamo se da će se ovim izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja otkloniti određene nedostaci koji su konstatovani u primeni ovog zakona od septembra 2009. godine.
Na početku svog izlaganja ću izneti za koja rešenja smatramo da su nesporno dobra. Smatramo da je veoma dobro što je nedvosmisleno regulisano zakonom da će se sredstva za rad Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih obezbediti u budžetu Republike Srbije.
Takođe je dobro što je nedvosmisleno rečeno na početku ovog krovnog zakona da će se doneti zakon o obrazovanju odraslih. Očekujemo skupštinsku raspravu povodom tog predloga zakona na jesen najkasnije. Nadam se da je to realno. Taj zakon bi bio izuzetno značajan za Republiku Srbiju, pogotovo kada znamo koliko imamo nezaposlenih lica i ako znamo da je svrha tih zakona o obrazovanju odraslih i u zemljama u regionu prekvalifikacija odnosno dokvalifikacija onih lica koja ne mogu da rade u svojoj struci, koji ne mogu da koriste svoje diplome koje su stečene pre nekoliko godina ili decenija.
Isto tako je dobro što se preciziraju ovim zakonom odredbe u vezi težih povreda obaveza učenika, odnosno disciplinske obaveze učenika. Siguran sam da odlično znate, gospodine ministre, kakve sve probleme imamo na terenu i u vezi takozvane inkluzije.
Ne želim da govorim protiv inkluzije, to je demokratski, to je u skladu sa evropskim standardima, ali imamo slučajeve određenih škola ili odeljenja u nekim školama u kojima se jednostavno ne odvija nastava na normalan način, kako je to zakonom regulisano, zbog toga što u određenim sredinama imamo, na primer, izbegla i raseljena lica koja jednostavno ne govore i ne poznaju jezik nastave.
Navešću vam jedan primer samo, ali mislim da je to problem u čitavoj Republici Srbiji - osnovna škola u Horgošu. U osnovnoj školi u Horgošu, opština Kanjiža, imamo poprilično veliki broj dece koji ne poznaju ni srpski ni mađarski jezik. "Pohađaju" nastavu na mađarskom jeziku u odeljenjima na mađarskom jeziku i jednostavno ne mogu da prate nastavu, ometaju nastavu i postoji problem jer roditelji počinju da razmišljaju, a mislim da je stvar otišla i dalje od razmišljanja, da prepisuju, da vade svoju decu iz te osnovne škole i da ih prepisuju u osnovne škole u drugim naseljenim mestima unutar te opštine.
Mislim da bi država trebala ozbiljnije da se bavi ovim pitanjem. Ne radi se o pitanju i o problemu lokalnog značaja, uveren sam da taj problem postoji i u više opština u Republici Srbiji.
Sada koristim priliku da ukažem na ovaj problem koji bi svakako trebalo rešiti, odnosno trebalo bi ući u rešavanje ovog problema pred početak nove školske godine.
Naravno, određeni koraci su učinjeni i u konkretnom slučaju o kojem sam malopre govorio u osnovnoj školi u Horgošu. Tu su i Nacionalni savet Mađara i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i lokalna samouprava uključeni u rešavanje tog problema, ali mislim da bi koordinacija trebala da bude bolja i da bi država trebala da nađe neko rešenje za ovaj problem.
Kada se radi o bazi podataka i o jedinstvenom informacionom sistemu prosvete, isto smatramo da je trebalo ovu oblast regulisati zakonom, da je bilo krajnje vreme da bude jasno šta je čija obaveza, šta je čije pravo, šta je čije ovlašćenje, ali bih povodom ovog rešenja imao i nekoliko pitanja odnosno želeo bih da ukažem na nekoliko potencijalnih problema.
Mislim da treba razjasniti ko je korisnik tih podataka. Mislimo da na nedvosmislen način treba regulisati da i nadležni organ Autonomne pokrajine Vojvodine mora da bude korisnik tih podataka.
Naravno, nemamo ništa protiv da ta baza podataka i informacioni sistem bude jedinstven, nemamo ništa protiv toga da Ministarstvo prosvete i nauke bude nadležno u vezi ovih poslova, u vezi formulisanja baze podataka i jedinstvenog informacionog sistema, ali korisnik tih podataka nesumnjivo treba da bude i nadležni organ Autonomne Pokrajine Vojvodine, to jest Sekretarijat za obrazovanje.
Imamo više razloga zbog kojih mislimo da to tako treba da bude regulisano. Jedan je taj što na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, u skladu sa važećim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i na osnovu Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine, pokrajinski organi vrše osnivačka prava i obavljaju nadzor nad radom obrazovno-vaspitnih ustanova na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine. Kada već imaju te nadležnosti onda je nesumnjivo da treba da znaju osnovne podatke u vezi obrazovno-vaspitanih ustanova na teritoriji Vojvodine.
Sa druge strane, Vojvodina, odnosno Sekretarijat za obrazovanje obavlja i poverene poslove organizovanja polaganja ispita za direktora i sekretara ustanove, kao i za licencu za nastavnike, vaspitače i stručne saradnike. Kada je već to tako, a dobro je što je tako, onda treba nadležan organ pokrajine da ima podatke o direktorima, sekretarima, nastavnicima, vaspitačima i uopšte ustanovama nad kojima vrši osnivačka prava.
U skladu sa ovim što sam malo pre govorio, mi smo podneli jedan amandman za koji smatramo da razjašnjava koja su ovlašćenja i koja su prava i obaveze AP Vojvodine. Taj amandman smo podneli na član 40. osnovnog zakona. To je član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Predložili smo rešenje po kojem AP, preko svojih organa vodi evidencije i registre u okviru obavljanja svojih izvornih i poverenih poslova, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Mislimo da je ovo rešenje neophodno da bi se precizirale nadležnosti i ovlašćenja unutar definisanja baze podataka i jedinstvenog informacionog sistema prosvete za koju smatramo, kao što sam malo pre rekao, da treba postavi i da vodi Ministarstvo. To nije sporno. Taj sistem je jedinstven za teritoriju čitave Republike Srbije.
Pre nego što nastavim da izložim i ostale naše amandmane koje smo podneli na ovaj zakon želeo bih da govorim o dva problema, odnosno da dotaknem dva problema. O ovim problemima sam govorio i pre dve godine, kada smo isto ovako u julu razgovarali o Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Jedan problem, odnosno jedno pitanje, se odnosi na školske uprave. I tada sam postavio pitanje – zašto Subotica kao peti grad po veličini u Republici Srbiji nema svoju školsku upravu, odnosno ni jedna školska uprava nema sedište u gradu Subotici, bez obzira što se u ovom gradu, na teritoriji ovog grada nastava izvodi na srpskom, mađarskom, hrvatskom i romskom jeziku? Mislimo da bi ovo rešenje koje postoji jako dugo unazad, da taj grad nema svoju školsku upravu, trebalo da se promeni.
Naravno, znamo da se to ne reguliše zakonom, nego je to podzakonskim aktom regulisano. Želim i ovom prilikom da pokrenem inicijativu da Ministarstvo, odnosno Vlada razmotre ovu mogućnost i da formiramo u Subotici školsku upravu.
Drugo pitanje ili drugi problem koje želim da kandidujem za raspravu jeste problem nepostojanja višepredmetnih nastavnika u Republici Srbiji. Višepredmetni nastavnici bi bili dragoceni ne samo za manjinske zajednice, nego za sistem obrazovanja Republike Srbije, bez obzira na jezik na kojem se nastava izvodi.
Znamo da u velikom broju opština i gradova u Srbiji imamo manjak nastavnog kadra, da nemamo stručne nastavnike za određene predmete. Još jedanput kažem, to se odnosi na odeljenja i na srpskom jeziku, mađarskom, hrvatskom, slovačkom, rumunskom, albanskom, romskom itd.
Smatramo da bi rešenje moglo da bude, a to rešenje postoji i u zemljama u regionu, da se uvede mogućnost školovanja višepredmetnih nastavnika, pa da jedno lice bude osposobljeno da ima diplomu, na primer, profesora istorije, a isto tako da ima diplomu i profesora geografije.
Smatramo da bi ovo trebalo regulisati izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju i nekim podzakonskim aktima. Opet je slučaj, kao što je bilo i u vezi školskih uprava, da ovaj zakon nije nadležan za ovo pitanje, ali je svakako važno. Osećam potrebu da pokrenem ovo pitanje, pošto sam to činio i pre dve godine i, nažalost, ništa povodom ovog pitanja nije učinjeno.
Sigurno znate da je ova država potpisala sporazum, a taj sporazum je i ratifikovan, o zaštiti srpske manjine u Mađarskoj i mađarske manjine u Srbiji. Na osnovu tog sporazuma je formirana međuvladina mešovita komisija. Ta komisija se sastaje svake godine. Jedan takav sastanak je bio 20. juna ove godine u Budimpešti. Zapisnik sa te sednice sadrži preporuku za obe države, o uvođenju mogućnosti za školovanje višepredmetnih nastavnika.
Kada je reč o ostalim našim amandmanima, vrlo kratko bih želeo da ukažem na jedan problem koji postoji u našem sistemu obrazovanja od usvajanja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja pre skoro dve godine, a to je neusklađenost rešenja iz ovog zakona sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Vi ste odlično upućeni u taj problem i o tome smo razgovarali pre dve godine. Nažalost, između ta dva zakona postoji kolizija. Ta pravna kolizija dovodi do ogromnih problema na terenu.
Problem je u tome što je regulativa vezana za školske odbore i direktore jedna u Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, a sasvim drugačija u osnovnom zakonu koji reguliše pitanje obrazovanja. Ta kolizija je nastala zbog toga što smo podneli amandmane i pre dve godine i predlagali rešenja koja predviđa i Zakon o savetima. Ta rešenja nisu prihvaćena, prihvaćena su samo u modifikovanom, izmenjenom obliku.
Mi smo podnosili ispravke amandmana, pošto smo se tako dogovorili pre dve godine, pošto smo bili vođeni stavom – bolje išta nego ništa. Nismo se mogli pozivati na Zakon o savetima, pošto je taj zakon bio na istoj sednici na kojoj je bio i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Gospodine ministre na istoj sednici su oba zakona izglasana 31. avgusta 2009. godine. Na istoj su sednici bili i nismo se mogli pozivati na rešenja iz Zakona o savetima, jer je u tom trenutku i taj zakon bio u formi Predloga zakona. U međuvremenu su se pokazali nedostaci i kolizije, a pošto je u Ustavu definisano da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati, mislimo da se ne mogu smanjivati ona prava koja su predviđena Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, nego Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i da to treba uskladiti sa Zakonom o nacionalnim savetima.
O čemu je reč? Reč je o tome da po Zakonu o savetima postoje dve vrste škola, odnosno obrazovno-vaspitnih ustanova. U jednima se nastava izvodi i na jeziku neke nacionalne manjine, a u drugoj vrsti ustanova se nastava izvodi u većini odeljenja na jeziku neke nacionalne manjine, odnosno, radi se o ustanovama koje su proglašene ustanovama od posebnog značaja za nacionalnu manjinu.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ne razlikuje ove dve vrste ustanova, ove dve vrste škola. Mislimo da je logično da nacionalni savet ima jednu vrstu nadležnosti kada se radi o školama u kojima se u nekoliko odeljenja nastava izvodi na jeziku nacionalne manjine, i u školama u kojima je, da upotrebim taj izraz, jezik manjine većinski na neki način, pošto se koristi u većini odeljenja. Predložili smo tu dva amandmana u cilju otklanjanja ove kolizije.
Kod školskih odbora smo u jednostavnijoj situaciji, jer ste i vi predložili izmene tog člana, a to je član 54. osnovnog zakona. Tu smo predložili amandmane u vezi nekih drugih stavova tog predloga zakona.
Kod direktora je situacija malo komplikovanija, jer niste kao Ministarstvo, odnosno Vlada, predložili izmenu tog člana, ali mislimo da ako se dogovorimo da se usvoji naš amandman u vezi školskog odbora onda bi bilo logično da završimo čitavu priču i da se ta kolizija otkloni i u odnosu na direktore ustanova.
Ovaj problem imamo inače i u vezi zakona iz oblasti kulture. O tome sam govorio juče ministru Predragu Markoviću. Mislimo da nije dobro rešenje prema kojem Srbija pripadnicima nacionalnih manjina, kojima Ustav garantuje individualna i kolektivna prava, daje neke mogućnosti, neka prava jednim zakonom, Zakonom o nacionalnim savetima, a da se kasnije donetim zakonima iz oblasti obrazovanja, kulture, službene upotrebe jezika i pisma, javnog informisanja, te nadležnosti oduzimaju. To jednostavno nije u skladu sa načelom pravne države i vladavine prava. Zbog toga smatramo da ovu koliziju treba otkloniti.
Moram da kažem i ovom prilikom, kao što sam rekao juče i gospodinu Predragu Markoviću, mi jednostavno ne možemo glasati za zakone koje u određenim svojim rešenjima znače direktan korak unazad u odnosu na rešenja koja su predviđena i koja postoje u nekim važećim pravnim aktima, u nekim važećim propisima ove države. Složićete se da je naš zadatak kao predstavnika nacionalnih manjina da se borimo za to da ona prava koja su obezbeđena važećim pravnim aktima Republike Srbije važe i u budućnosti. Mi jednostavno ne možemo pristati na smanjenje nivoa stečenih prava kada govorimo o pravima nacionalnih manjina. To se ne odnosi samo na obrazovanje. Da istaknem još jedanput to se odnosi i na kulturu i na službenu upotrebu jezika i na javno informisanje. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem. Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Nebojši Ranđeloviću, na osnovu člana 90. i člana 87. obaveštenje o današnjem radu. Danas će pauza biti određena u vremenu od 14,00 do 16,00 časova. Razlog dvosatne pauze je što se danas 6. jula u Beogradu otvara i započinje rad 20. Generalna skupština OEBS-a, odnosno Organizacije za bezbednost i saradnju. Poslednji put je skup takve vrste održan 1975. godine pod naslovom "Keps" i smatrajući to značajnim i jedan broj poslanika ima obaveze.
Naša pauza u radu biće od 14,00 do 16,00 časova. Radićemo posle 18,00 časova na osnovu člana 87. stav 2, ali ne verujem. O tome ćemo popodne razmeniti informacije, ne posle 19,00, 19,15 časova, pošto večeras predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović u Domu priređuje prijem za 56 delegacija Parlamentarne skupštine. Tako da ćemo danas u toku dana raditi samo zajednički načelni pretres koji je trenutno u toku. Kada je reč o radu radne nedelje, radni dan ove nedelje biće i petak. Narodni poslanik Nebojša Ranđelović.
