Az alkotmánymódosítási javaslatról

PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe JS.

Reč ima predsednik poslaničke grupe SVM, narodni poslanik dr Balint Pastor.

BALINT PASTOR: Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije i poštovane članice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, došlo je vreme da raspravljamo o Predlogu za promenu Ustava.

Promena Ustava nije proces koji je svakodnevni. Ima zemalja u svetu koje su donele svoje ustave pre 150, 170 godina, a da ti ustavi nisu uopšte menjani ili su menjani samo u nekoliko navrata. Svi znaju za slučaj Ustava SAD iz 1787. godine koji je menjan 30-ak puta, odnosno oko 30-ak amandmana ima na taj Ustav, nije menjan 30-ak puta. Mnogi znaju i za slučajeve sa severa i zapada Evrope. Ustav Norveške početak 19. veka ili Ustav Belgije početak 19. veka itd.

Što se tiče i ustavne istorije Srbije, kolege su pre mene spominjale iz ustave istorije Republike Srbije, odnosno ustavne istorije Srbije Kneževine, Kraljevine, Republike Srbije. Ja ću pokušati da navedem sve ustave koje je ova država i sve njene prethodnice imale od 1835. godine, kada je donet ovaj Ustav koji je tu ispred vas, odnosno između ministara i narodnih poslanika. To je Sretenjski ustav iz 1835. godine. To je prvi Ustav Srbije. Samo nekoliko godina kasnije 1838. godine je donet tzv. Turski ustav koji je drugi Ustav za vreme postojanja Kneževine Srbije. Nakon toga 1869. godine je donet tzv. Namesnički ustav. To je treći Ustav Srbije. Četvrti ustav je donet 1888. godine. To je Radikalski ustav. Takav naziv ima. To je Ustav koji je donet za vreme kada je Radikalna stranka bila jaka, a ne ova današnja Radikalna stranka, nego ona u istoriji naše države za vreme kralja Milana, za koji se govori i piše da je najnapredniji Ustav u istoriji Srbije. Naravno, sve treba posmatrati u istorijskom kontekstu i ne može se nešto upoređivati sa današnjim zahtevima i standardima, ali je svakako bio izuzetno napredan Ustav, taj Ustav iz 1888. godine.

Nakon toga je 1901. godine donet Oktroisani ustav, 1903. godine je uz određene modifikacije vraćen Ustav iz 1888. godine i tako ulazimo u period raznih Jugoslavija, odnosno jugoslovenskih država i tako je 1921. godine donet Vidovdanski ustav, 1931. godine opet Oktroisani ustav, 1946. godine je donet prvi Savezni ustav u sklopu socijalističkih Jugoslavija i u toj epohi je bilo različitih naziva naše države, počev od DFJ, pa FNRJ, pa SFRJ, a 1947. godine je donet Ustav Srbije u sklopu te Federalne Jugoslavije, 1953. novi Ustav, 1963. godine ponovo novi Ustav, pa 1974. godine Ustav SFRJ i nakon toga naravno sve države članice su donele svoje ustave, 1990. godine je donet Ustav Republike Srbije, odnosno tada u prvo vreme još u sklopu SFRJ Ustav Srbije, 1992. godine Ustav Savezne Republike Jugoslavije, pa 2003. godine Ustavna povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora i 2006. godine ovaj i dan danas važeći Ustav.

Kao što vidite i kao što se lako može izbrojati, a nisam izostavio nijedan jedini ustav, ni akt Republike Srbije i svih njenih prethodnica ovaj danas važeći Ustav je šesnaesti Ustav Srbije. Od danas, odnosno od praktično od 4. decembra prošle godine kada je Vlada uputila u skupštinsku proceduru Predlog za promenu Ustava smo u procesu izmene ovog našeg šesnaestog Ustava.

O dosta toga bismo mogli da govorimo danas, ali bih ja podsetio sve nas kakva je procedura i mi trenutno nemamo tekst akta o promeni Ustava, niti trebamo, niti možemo da imamo tekst akta o promeni Ustava jer ukoliko se danas Narodna skupština bude izjasnila dvotrećinskom većinom o Predlogu za promenu Ustava koji je Vlada uputila u skupštinsku proceduru 4. decembra prošle godine, onda tek nadležni odbor Narodne skupštine, tj. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo može i treba da izradi sam tekst ustavnih promena ili kako se to naziva kolokvijalno u javnosti ustavnih amandmana i o tom aktu o promeni Ustava će se Narodna skupština ponovo izjašnjavati, ukoliko se postigne dvotrećinska većina tada će se još građani izjasniti na referendumu i ukoliko taj referendum bude uspešan, a svakako će biti uspešan pošto za razliku od prethodnog Ustava sada ne treba 50% građana da se izjasni o predloženim promenama, tada ćemo u tom slučaju izmeniti ovaj po rednom broju šesnaesti Ustav u istoriji Srbije.

Što se tiče Predloga za promenu Ustava rekao sam da je on potekao od ovlašćenog predlagača, od Vlade Republike Srbije. Predlog za promenu Ustava može da podnese Vlada ili predsednik Republike ili najmanje jedna trećina narodnih poslanika ili najmanje 150 hiljada birača, građana sa biračkim pravom.

Znači, Predlog za promenu Ustava je potekao od ovlašćenog predlagača, a Narodna skupština nije samo zakonodavni organ i predstavnički organ građana Republike Srbije, nego je po zakonu i ustavotvorac. Zbog toga želim da kažem da se procedura u potpunosti poštuje.

Ja bih želeo da odbacim sve one stavove i sva ona razmišljanja da se to čini na nelegitiman način, da se to čini izbegavanjem javne rasprave, da se to čini na netransparentan način.

Do sada je bilo sedam javnih slušanja u Beogradu, u Novom Sadu, u Kragujevcu i Nišu o predlogu za promenu Ustava, ali posao tek sada sledi i taj posao se manifestuje, odnosno manifestovaće se u izradi predloga o promeni Ustava u režiji nadležnog odbora Narodne skupštine, Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Nakon toga će, siguran sam, ponovo biti nekoliko javnih slušanja, ponovo će biti javne rasprave koje će trajati, ubeđen sam mesecima i nakon toga će uslediti tek sledeća faza izjašnjavanje Narodne skupštine o aktu, o promeni Ustava i tek nakon toga će se građani izjašnjavati o Ustavu.

Zašto je bitno što će se građani izjašnjavati o predloženim izmenama Ustava? To je značajno zbog toga što se ovde radi o ustavnom kontinuitetu i jedino se može raditi o ustavnom kontinuitetu u demokratskim državama. Prema sada važećem Ustavu, građani su nosioci suvereniteta koji oni vrše pomoću narodne inicijative i referenduma i uz pomoć slobodno izabranih predstavnika. Zbog toga je Narodna skupština predstavnički organ, ustavotvorac i zakonodavac, ali o ovakvim značajnim temama treba po slovu sada važećeg Ustava da se izjašnjavaju i građani koji su jedini nosioci suvereniteta u Republici Srbiji.

Kada se radi o predlogu za promenu Ustava ja sam rekao da u ovom trenutku ne možemo, niti treba da se upuštamo o tome šta će tačno biti u aktu o promeni Ustava zbog toga što izrada tog akta tek može da usledi nakon današnjeg dana ukoliko se postigne dvotrećinska većina, ali se na osnovu predloga za promenu Ustava, koji je potekao od Vlade Republike Srbije znamo ko je odredbe bi se izmenile.

To je član 4. koji se odnosi na princip podele vlasti, to je član koji govori o nadležnostima Narodne skupštine. Svojstveno tome, član koji govori o načinu odlučivanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije, članovi Ustava koji se bave pravosuđem, prvenstveno načinom izbora nosioca pravosudnih funkcija sudija, tužilaca i zamenika javnih tužilaca, kao i odredbe koje se tiču načina izbora sudija Ustavnog suda.

Znači, parlamentu su, figurativno govoreći vezane ruke, u smislu da je ustavna revizija, da je tema ustavne revizije, da je predmet ustavne revizije omeđen predlogom Vlade Republike Srbije.

Mi se u SVM svakako slažemo sa tim da se ove odredbe moraju izmeniti, ali nam je žao zbog toga što je propuštena prilika da se izmene još neke odredbe Ustava Republike Srbije. Možda sad neki od mene očekuju da govorimo o nekim političkim temama, o položaju pripadnika nacionalnih manjina u Ustavu, o teritorijalnom uređenju i rešenjima vezanim za teritorijalno uređenje Republike Srbije iz Ustava i o još nekim političkim temama, mi u SVM smatramo da se i ovi delovi Ustava moraju unaprediti.

Gordana Čomić je govorila o tome da je Vojvodina samo procentima predviđena Ustavom i to je nešto što se svakako mora promeniti. Mi smo u proteklih, skoro 15 godina, bezbroj puta u ovoj Narodnoj skupštini o tome govorili, kao što smo govorili i o tome da se položaj pripadnika nacionalnih manjina po nama mora regulisati okvirnim zakonom ili ustavnim zakonom, koju kategoriju i sada važeći Ustav poznaje, iz jednostavnog razloga da ne bismo svakog meseca, ili bar svake godine imali situaciju da nisu usaglašeni određeni zakoni koji se bave položajem pripadnika nacionalnih manjina Zakon o nacionalnim savetima sa jedne strane i Zakon o kulturi, ali i Zakona iz sfere obrazovanja ili Zakona iz sfere informisanja sa druge strane.

Mi smo o tome govorili 2015. godine kada je u ovoj Narodnoj skupštini bila formirana Radna grupa za politički sistem. Na čelu te Radne grupe je bio Zoran Babić, tadašnji predsednik poslaničke grupe SNS i mi smo tada izneli naše stavove. Ali, razumemo da sada to nije, niti može da bude tema i zbog toga sam malopre rekao da neki od mene možda očekuju da o tome govorim.

Ne bih o tome želeo da govorim sada, nego kada sam rekao da je propuštena šansa, da je propuštena prilika da se još neke odredbe Ustava promene u okviru sadašnjeg procesa, onda sam mislio na neke jezičke i sistemske nelogičnosti, koje jednostavno nisu održive u sada važećem Ustavu i izuzetno nam je žao što Vlada tom prilikom upućivanja predloga za promenu Ustava nije imala u vidu.

To govorim zbog toga što je u više navrata danas rečeno, kao i prethodnih meseci, da se Ustav ne menja zbog toga što to od nas očekuje EU. To je svakako dobro što mi Ustav u prvom redu ne menjamo iz tog razloga, nego menjamo zbog toga da bi građani Srbije imali što bolji Ustav, da bi pravosuđe što bolje funkcionisalo.

Sa druge strane, eminentni stručnjaci ustavnog prava, profesori ustavnog prava su ukazivali u prethodnih 15 godina na to kakve nelogičnosti i kakve greške, reći ću tako, sada važeći Ustav sadrži.

Profesor Ratko Marković, koji je doajen našeg ustavnog prava, koji je nažalost nedavno preminuo, je čak u jednom svom naučnom tekstu govorio i pisao o tome da je ovaj važeći Ustav Republike Srbije, citiram prof. Markovića – najnepismeniji Ustav u ustavnoj istoriji Republike Srbije. Malopre smo videli da je dosta žestoka konkurencija, jer je ovo 16 Ustav u istoriji Srbije.

Zašto je to pisao prof. Marković? Zato što ovaj danas važeći Ustav meša pojmove imovine i svojine. To je nešto što ume da razlikuje svaki student prava na prvoj godini. Ovo je Ustav koji na dva načina reguliše u određenim delovima isto pitanje. U jednom članu Ustava se govori o tome da ratifikovani međunarodni ugovori moraju da budu u saglasnosti sa Ustavom, a u drugoj odredbi istog Ustava se govori o tome da potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Pravnici znaju razliku između mora biti u saglasnosti i ne sme da bude u suprotnosti sa Ustavom, u ovom slučaju ratifikovani međunarodni ugovori.

Recimo, imamo Pravni institut za kontrolu Vlade, interpelaciju, koji je sredstvo koje je neupotrebljivo, jer je Ustavom predviđeno da interpelaciju može da uputi 50 narodnih poslanika. Mi u ovom trenutku nemamo 50 poslanika opozicije i ne žalim zato što nemamo, nemojte me pogrešno shvatiti, ali ovo je jedno nedelotvorno sredstvo. Ima država na primer u Mađarskoj svaki poslanik može da uputi interpelaciju. Onda nadležnosti u vezi Ustavnog suda i da ne govorim, a o tome je bilo isto reči u kontekstu evropskih integracije u prethodnih 15 godina blanko ostavke. Blanko ostavke nisu u primeni desetak godina ali i dalje čine tekst sada važećeg Ustava.

Žao nam je što se neće brisati iz Ustava, što ova šansa nije iskorišćena. Sve ovo nemojte shvatiti kao kritiku. Mi ćemo glasati danas za predlog za promenu Ustava i raduje nas što će se Ustav promeniti i jasno nam je da se osetljive političke teme sada ne diraju, ali određene tehničke, terminološke i logičke nedoslednosti je, po nama, trebalo izmeniti, a propuštena je ta šansa.

Još jednom da zaključim, SVM se raduje tome što će se promeniti Ustav, da će se izmeniti Ustav, odnosno nadamo se da ćemo u neko dogledno vreme raspravljati i o nekim drugim elementima Ustava i da ćemo poboljšati taj 16. po redu Ustav Srbije i danas ćemo glasati za predlog za promenu Ustava. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem se predstavniku poslaničke grupe SVM.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe PUPS Tri P, narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.