A választási törvények módosításáról

Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

BALINT PASTOR: Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o predlozima zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima, koje su podneli narodni poslanici iz poslaničke grupe Srpske napredne stranke. 

Ja o predlogu gospođe Čomić neću govoriti zbog toga što u ovom trenutku nije jasno šta će biti stav povodom tog Predloga zakona i pošto nije nedvosmisleno utvrđeno da li se tim predloženim rešenjem postiže rezultat da bude više žena nakon sledećih izbora, odnosno usvajanja tog Predloga zakona. 

Samo bih jednu rečenicu hteo da kažem najdobronamernije. Sada imamo rešenje da među svaka tri kandidata treba da bude jedna predstavnica ili predstavnik manje zastupljenog pola. Ukoliko se ovakav Predlog zakona usvoji da u svakih 10 treba da bude najmanje četiri, 40%, onda to može da proizvede situaciju da žene budu od šestog do desetog mesta, što onda znači da možda ne postižemo onaj efekat koji želimo postići. 

Biće rasprave u pojedinostima, podneti su amandmani i ne znamo da li će se taj predlog modifikovati. Iz tog razloga ja ne želim u detalje ulaziti, niti da se izjašnjavam kako ćemo glasati povodom tog Predloga zakona, odnosno tih predloga zakona. 

Što se tiče ova druga dva predloga zakona, oni se tiču dve velike teme. Prva tema je – smanjenje cenzusa sa pet na tri posto. Druga velika tema su kriterijumi utvrđivanja položaja izborne liste političke stranke nacionalnih manjina. 

Što se tiče prve teme, odnosno, smanjenja cenzusa mi to iz Saveza vojvođanskih Mađara podržavamo, iako se ta odredba na nas direktno ne odnosi zbog toga što smo mi stranka nacionalne manjine i na stranke nacionalnih manjina se odnosi takozvani prirodni prag. Uprkos tome, mi podržavamo to predloženo rešenje i za republičke i za lokalne izbore, zbog toga što će to dovesti do bolje zastupljenosti građana Republike Srbije u predstavničkim telima i na lokalu i u republičkoj Skupštini. 

Proporcionalni sistem je inače u heterogenim društvima prikladniji, bolji od većinskog sistema, a ukoliko se smanjuje, snižava cenzus na 3%, to za posledicu ima ulazak većeg broja stranaka u predstavnička tela. To za posledicu ima manji broj tzv. odbačenih glasova i zbog toga su građani u većoj meri na bolji način predstavljeni, reprezentovani i zbog toga smatramo da je to dobro rešenje.

Kada smo kod toga, želim da kažem da ima jedan aspekt u vezi smanjenja cenzusa o kojem je mali broj političara razmišljao, a tiče se aspekta političkih stranaka nacionalnih manjina. Kao što rekoh malo pre, za političke stranke nacionalnih manjina se odnosi sistem tzv. prirodnog praga, čija je suština da u raspodeli mandata učestvuju stranke nacionalnih manjina i, ukoliko su dobile manje od 5% glasova i bez obzira što to u zakonu nije tako nazvano, kolokvijalno to nazivamo sistemom prirodnog praga.

Ali šta je tu suština? Ukoliko je cenzus 5%, onda ima većeg broja tzv. odbačenih glasova, glasova onih stranaka koje nisu uspele da preskoče taj prag od trenutno 5%. Ti glasovi ne ulaze u onaj zbir glasova koji se deli sa brojem mesta u predstavničkom telu i zbog toga kada snižavate cenzus onda je neophodno korigovati i tzv. prirodni prag, jer bi se u suprotnom moglo desiti da je cenzus svima ostalima smanjen, snižen, a da strankama nacionalnih manjina treba čak i više glasova za osvajanje jednog mandata nego što je to bio slučaj kada je cenzus generalno bio 5%.

U vezi ovoga želim da kažem da je taj sistem prirodnog praga uveden u naše izborno zakonodavstvo 2004. godine. 

Godine 2008. se pojavila jedna inicijativa pred Ustavnim sudom, kojom je odredba Zakona o izboru narodnih poslanika, to je član 81. bio osporen sa stanovišta ustavnosti. 

Inicijator pred Ustavnim sudom je tvrdio da sistem prirodnog praga, taj vid pozitivne diskriminacije služi za stvaranje veštačke većine u parlamentu i da se tim sistemom menja izborna volja građana. 

Ustavni sud je svoju odluku povodom ove inicijative doneo 2011. godine 14. aprila i Ustavni sud je zauzeo stav da je zakonodavac članom 100. stav 2. Ustava dobio izričiti nalog, ali i ovlašćenje da izabere način na koji će obezbediti ravnopravnost i zastupljenost predstavnika nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini. 

Znači, Ustavni sud je nedvosmisleno stao na stanovište da je sistem prirodnog praga u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ali je Ustavni sud učinio još jedan korak dalje rekavši da je sloboda, privilegija, a ujedno i dužnost zakonodavca Narodne skupštine Republike Srbije da utvrdi, da iznađe metod na koji način će pripadnici nacionalnih manjina biti predstavljeni u Narodnoj skupštini, čime će se obezbediti ravnopravnost i zastupljenost predstavnika nacionalnih manjina, a ta potreba je propisana članom 100. stav 2. Ustava Republike Srbije. 

Ustavni sud je rekao da je zakonodavac slobodan da donese odluku o tome da li će pripadnici nacionalnih manjina biti u Narodnoj skupštini zahvaljujući sistemu prirodnog praga ili će to biti garantovana mesta ili će to biti neko treće rešenje. 

Zakonodavac je slobodan i zakonodavac može slobodno da odabere bilo koji od ovih načina i smatraće se da je time poštovana ustavna odredba o potrebi obezbeđivanja ravnopravnosti i zastupljenosti predstavnika nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini. 

To kažem unapred, pošto pretpostavljam da će se u narednim danima, nedeljama, mesecima, možda godinama pojavljivati nove inicijative i sumnje u ustavnost, ja se nadam novog rešenja iz Zakona o izboru narodnih poslanika, koji će biti usvojen u subotu u danu za glasanje, jer je Savez vojvođanskih Mađara predložio jedan amandman kojim bi se korigovao sistem tzv. prirodnog praga i ta korekcija se ogleda u tome da se prilikom raspodele mandata, primenom sistema najvećeg količnika, količnici svih izbornih lista političkih stranaka nacionalnih manjina uvećavaju za 35%. 

Znači, mi apsolutno ne dovodimo u pitanje ustavno načelo jednakosti glasa, znači, jedan čovek, jedan glas, ali da bi se postigao onaj efekat za stranke nacionalnih manjina koji se postiže za sve ostale stranke smanjenjem cenzusa sa 5% na 3%, mi smatramo da je usvajanje ovog rešenja neophodno. 

Mi smo o ovom našem predlogu vodili razgovore i sa predstavnikom predlagača i sa visokim funkcionerima SNS. Dogovorili smo se i ja se nadam da će ovaj amandman biti usvojen, u interesu ravnopravnosti svih stranaka u izbornoj trci i ovo rešenje se odnosi i na republički nivo i na Zakon o izboru narodnih poslanika i na lokalni nivo, znači na Zakon o lokalnim izborima. 

Ovim rešenjem se postiže adekvatnija zastupljenost političkih predstavnika nacionalnih manjina i dodatno se afirmiše ustavno načelo o ravnopravnosti i zastupljenosti predstavnika nacionalnih manjina. 

Ono što mi predlažemo nije nešto što ne postoji u uporednom pravu. Kraljevina Belgija ima slično rešenje. Inače je Belgija specifična po tome što je država u kojoj je prvi put uveden proporcionalni izborni sistem 1899. godine još, a od 1920. godine je u Belgiji ovaj izborni sistem ustavna kategorija. 

Što se tiče drugog elementa Predloga zakona, a to su kriterijumi utvrđivanja položaja izborne liste političke stranke nacionalne manjine, želim da kažem da se mi zalažemo za to da nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju određenu nadležnost u ovom procesu zbog toga što po Ustavu i zakonu nacionalni savet nacionalne manjine predstavlja nacionalnu manjinu u određenim oblastima, a prethodnih godina smo bili svedoci veoma teških zloupotreba onih rešenja iz našeg izbornog zakonodavstva koje su predviđene zbog delotvornog učešća, garantovanja delotvornog učešća pripadnika nacionalnih manjina u javnim poslovima i zbog ravnopravnosti u predstavničkom telu, pa i u Narodnoj skupštini. 

Da bi se tome stalo na put, mi smatramo da Nacionalni savet treba da ima određenu nadležnost, jer Nacionalni savet po prirodi stvari poznaje zajednicu koju zastupa, predstavlja u određenim temama. 

Sada možemo da razmišljamo o tome da li to treba da bude odluka Nacionalnog saveta, da li treba da bude predlog, da li treba da bude mišljenje, ali se slažemo sa predlogom SNS da se u ovaj proces uključe Nacionalni saveti nacionalnih manjina, da se ne bi pojavljivale stranke u izbornoj utakmici koje se predstavljaju kao zastupnici određenih nacionalnih manjina, a da nikada ništa u interesu tih nacionalnih manjina nisu učinile i nemaju predstavnike te nacionalne manjine uopšte u svojim redovima.

Razumem sumnje u okviru određenih nacionalnih zajednica u vezi toga da bi ovo rešenje moglo da dovede do veoma delikatnih situacija unutar tih zajednica, ali želim da kažem da se tako nešto u Mađarskoj nacionalnoj zajednici nikada ne bi moglo desiti.

Suština ovog predloga SNS nije da se bilo ko isključi iz izborne utakmice ko jeste zaista politička stranka nacionalne manjine, npr. mađarske, nego je suština ovog predloga da se stane na put zloupotrebama koje smo gledali i 2012. i 2014. i 2016. godine na republičkom nivou, zahvaljujući kojim zloupotrebama i u ovom Sazivu Narodne skupštine ima narodnih poslanika koji „zastupaju interese“ neke nacionalne manjine, a da zapravo to ne čine, nego jednostavno kako se to kolokvijalno kaže koriste neke prečice i neke pravne praznine i neke nedorečenosti iz našeg izbornog zakonodavstva.

Da zaključim, narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će podržati predloge zakona SNS o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima. 

Nadam se da će se našim dogovorom postići željeni zajednički cilj da novi izborni sistem bude u potpunosti pravičan prema svima i da će se to učiniti prihvatanjem amandmana Saveza vojvođanskih Mađara.

Što se tiče Predloga zakona, gospođe Gordane Čomić, želim da ponovim još jedanput da se Savez vojvođanskih Mađara od osnivanja zalaže za što veće prisustvo žena u politici. 

Apsolutno podržavamo ciljeve, bez obzira što se predstavnik predlagača smeška, ja to veoma iskreno govorim i pošto se znamo dugo, vi znate da je ovo što sam rekao istina i da je to tačno. Zahvaljujem se na potvrdi ovog mog stava konkludentnom radnjom, tj. klimanjem glave. Želimo da sačekamo koji će biti konačan predlog, da li će se neki amandman prihvatiti, ali ćemo svakako podržati ono konačno rešenje i proizvod onog dogovora koji će omogućiti postizanje predstavljenog cilja. Zahvaljujem se.

PREDSEDAVAJUĆI (Veroljub Arsić): Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.

2020. június 22.

17,00 - Hajdújárás - a VMSZ Tanácsának ülése

2020. június 24.

13,30 - Szabadka - a VMSZ sajtótájékoztatója

18,00 - Hajdújárás - a VMSZ Szabadkai Városi Szervezete Tanácsának ülése

2020. június 26.

10,00 - Szabadka - A VMSZ elnökének, alelnökeinek és Intéző Bizottságának egyeztetése

2020. június 28.

09,00 - Bajmok - Péter-Pál Napi Ünnepség

2020. július 3.

13,00 - Szabadka - a Vajdasági Televízió Napjaink c. műsorának felvétele (adásban hétfőn 20 órakor)

 

 

2020. július 4.

10,00 - Szabadka - a VMSZ Szabadkai Városi Szervezete Tanácsának ülése

2020. július 7.

10,00 - Szabadka - Interjú a Szabad Európa Rádiónak

2020. július 15.

10,00 - Belgrád - Találkozó Aleksandar Vučić köztársasági elnökkel

2020. július 17.

13,00 - Kelebia - a Mélykúti úti felüljáró munkálatainak megtekintése

2020. július 21.

10,00 - Szabadka - Interjú a Hetek Országos Közéleti Hetilapnak 

2020. július 28.

17,00 - Hajdújárás - a VMSZ Tanácsának ülése

2020. július 31.

14,30 - Szabadka - a VMSZ köztársasági képviselőcsoportjának ülése

2020. augusztus 3.

10,00 - Belgrád - A Parlament első, alakuló ülése a XII. ciklusban

12,00 - Belgrád - A Pannon TV Híradó Plusz c. műsorának felvétele (adásban ma 18 órakor)

2020. augusztus 20.

18,00 - Hajdújárás - a VMSZ Tanácsának ülése

2020. augusztus 21.

07,30 - Szabadka - a VMSZ szabadkai városi frakciójának ülése

09,00 - Szabadka - Szabadka Város Képviselő-testületének I. alakuló ülése

2020. augusztus 22.

09,00 - Szabadka - a VMSZ Szabadkai Városi Szervezete Tanácsának ülése

2020. augusztus 24.

12,00 - Szabadka - A Pannon TV Híradó Plusz c. műsorának felvétele (adásban ma 18 órakor)

2020. augusztus 25.

14,00 - Szabadka - a Szerbiai Atlétikai Szövetség tehetségeinek fogadása

2020. augusztus 26.

11,00 - Palics - A Palicsi Olimpiai Játékok megrendezése 140. évfordulója alkalmából szervezett ünnepség

2020. augusztus 28.

09,00 - Szabadka - A Városi Tanács ülése

10,00 - Szabadka - A Városi Képviselő-testület Egyeztető Tanácsának ülése

18,00 - Szabadka - Vasutas HK -  Iskolakezdő csomag-osztás

2020. augusztus 29.

09,00 - Szabadka - a VMSZ Szabadkai Városi Szervezete Tanácsának ülése

2020. szeptember 1.

10,00 - Szabadka - a Városi Képviselő-testület 1. rendkívüli ülése

12,00 - Szabadka - a Városi Képviselő-testület városnapi ünnepi ülése

2020. szeptember 4.

12,00 - Szabadka - a Szabadkai Zsinagóga Alapítvány igazgató bizottsága elnöki tisztségének átvétele

13,00 - Szabadka - a Vajdasági Televízió Napjaink c. műsorának felvétele (adásban hétfőn 20 órakor)

2020. szeptember 5.

10,00 - Hajdújárás - a VMSZ Szabadkai Városi Szervezete Tanácsának ülése

11,30 - Palics - a 14. IAU 6, 12, 24 órás, 50,100 km nemzetközi ultramaraton országos bajnokság ünnepélyes megnyitója

2020. szeptember 7.

09,00 - Szabadka - Interjú a Subotičke novine hetilapnak

 

2020. szeptember 8.

15,00 - Szabadka - A Szabadkai Magyar Rádió Mérleg c. műsorának felvétele

2020. szeptember 10.

18,00 - Királyhalom - a VMSZ helyi szervezetének taggyűlése

20,00 - Ludas - a VMSZ helyi szervezetének taggyűlése

 

2020. szeptember 11.

18,00 - Hajdújárás - a VMSZ helyi szervezetének taggyűlése

2020. szeptember 12.

10,00 - Szabadka - a VMSZ Szabadkai Városi Szervezete Tanácsának ülése

2020. szeptember 14.

20,00 - Palics - a VMSZ helyi szervezetének taggyűlése

2020. szeptember 15.

13,00 - Szabadka - Találkozó Vermes Mihállyal

2020. szeptember 17.

11,00 - Szabadka - A határszakasz forgalmának optimalizálása – kerékpárutak tervezése és építése c. konferencia megnyitója

11,30 - Szabadka -  Találkozó a Szerbiai Sportszövetség elnökével, Davor Štefanekkal

18,00 - Radanovác - a VMSZ helyi szervezetének taggyűlése

2020. szeptember 18.

09,00 - Szabadka - a Városi Könyvtár épülő új olvasótermének megtekintése

2020. szeptember 19.

09,30 - Szabadka - a VMSZ Szabadkai Városi Szervezete Tanácsának ülése

2020. szeptember 20.

09,00 - Hajdújárás - 52. Szüreti Nap

2020. szeptember 21.

18,00 - Szabadka - Vendégszereplés a Pannon TV Közügyek c. műsorában (élő)

19,00 - Csantavér - a VMSZ helyi szervezetének taggyűlése