A toloncegyezményről

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Jovan Damjanović, a neka se pripremi Vladimir Petković.
   
JOVAN DAMJANOVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, sve što se dešava pozitivno u najlepšoj državi to se reflektuje na narod ove Srbije. Liberalizacija i olakšica viznog režima to je dobro, ali ona ne sme da se prenosi na štetu manjinskog naroda. Da li je za liberalizaciju i olakšice za vizni režim uslov da se potvrdi Sporazum o readmisiji, što znači povraćaj velikog broja i Roma i neroma i drugih nacionalnih manjina. Ako jeste, to je strašno za narod koji se vraća. Zašto to govorim?
   
Znam da i srpski narod i drugi narodi jako teško žive, jer smo imali pomeranje stanovništva; imali smo ratno stanje na Kosovu i znamo da je teško svima, ne samo Romima, ali Romi su na najnižoj lestvici, na margini života. U Beogradu i Srbiji imamo dosta raseljenih lica, koja su prepuštena sami sebi.
   
Mi znamo da već od 1999. godine žive Romi u nehigijenskim naseljima, samo u Beogradu ima oko 167 naselja; nema struje, nema vode, nema najadekvatnijih namirnica za život tog naroda. Mi nismo obezbedili ni ova raseljena lica, izbegla lica sa trusnih područja, a primamo druga lica, primamo veliki korpus, velike divizije raseljenih lica iz readmisije. Stvarno ne znam, ako bi hteli da se vrate naši građani, oni imaju pravo, a država ima obavezu da taj narod smesti. Kako će, nije nijedna platforma urađena, nijedan program nije urađen za povratak tih ljudi. Gde će ti ljudi da se smeste, to ćemo videti.
   
Slušao sam ovde i pre nekoliko dana sam govorio da je u Senti donesena odluka da ne mogu Romi da se naseljavaju u Senti gde je većinsko mađarsko stanovništvo.
   
Sigurno, SRS ima veliko poštovanje prema svim nacionalnim manjinama, i prema Mađarima. Mi ovde imamo i narodnog poslanika, koji je Mađar, i sve druge nacionalne manjine imamo u stranci. Pitam prijatelje Mađare, da li oni znaju šta se desilo u našoj državi – da su bila borbena dejstva, ratna dejstva, da je bila humanitarna kataklizma, da je bilo genocida, da je bilo istrebljivanja naroda, da su se ljudi povukli, da se stanovništvo povuklo posle tehničkog vojnog sporazuma 1999. godine. Molim vas, morate da mislite o tom narodu. Pre svega, Senta i drugi delovi, gde je većinski deo mađarske nacionalne manjine, to je Srbija.
   
Zar mi nemamo pravo kao građani da se krećemo u našoj državi? U našoj državi nema aparthejda, u našoj državi  nema kastinskog sistema, ovo je slobodna i demokratska država.
   
Molim vas lepo, ako je narod doživeo takvu katastrofu ko može da mu zabrani da se negde udomi? Mi smo miroljubiv narod, mi poštujemo našu državu, imamo naše obaveze u našoj državi, ali molim vas, mi tražimo i naša prava. Država mora da udostoji prava svim narodima i narodnostima u ovoj državi, jer to zaslužuju i zato su građani ove države.
   
Mi imamo Ustav i zakon ove države. Član 39. omogućava svim građanima da se kreću i da se nastane gde žele. Danas, molim vas lepo, u Evropi se ljudi doseljavaju i kupuju, stanuju i žive, a kamoli u Srbiji. Srbija je multinacionalna, multikonfesionalna država, koja poštuje sve nacionalne manjine i ne vidim razlog da se to ne uvažava.
   
Što se tiče romske zajednice, pošto pripadam romskoj zajednici, napomenuo bih da država čini neke poteze koji nisu u interesu širenja demokratije u našoj državi, a ni poštovanja ljudskih prava nacionalnih manjina. Samo znam da romski narod nije retardirana nacija, da smo mi najveća nacija posle srpskog naroda. Ako ništa drugo, molim braću Srbe i rukovodstvo ove države, dajte da malo pogledamo istorijski deo, gde su bili Romi, a gde su bili Srbi. Gde god su bili Srbi tu je bio i romski narod. Braneći našu državu, zajedno sa srpskim narodom i drugim narodima, mi smo mnogo žrtava dali za ovu državu i za ovu zemlju, i ne daj bože nikada više da se desi. Mi smo građani ove Srbije i ove države.
   
Prema tome, u našoj državi kao što sam rekao imamo obaveze, ali moramo da imamo i prava. Ta prava nam se sistematski uskraćuju. Pa se pitam, kada je vrlo teška situacija u našoj državi, imamo nevladine organizacije 8484 kojima je dodeljeno pravo da rade strategiju za Rome, ko su oni da znaju bolje situaciju u romskom narodu, nego mi, sami Romi ove države? Zašto država to daje uvek drugome, a ne daje romskom narodu da radi platformu, da radi strategiju za poboljšanje života i budućnosti nas Roma u našoj državi. To je strašno.
   
Sinoć sam dobio vizitkartu, pa ću vam sada pročitati i to je strašno. Imamo građansku inicijativu, Udruženje građana za demokratiju i civilno obrazovanje. Ne znam koliko je demokratija u građanskoj inicijativi, jer imamo Radojku Pavlović koja nije Romkinja, a menadžer je Romskog razvojnog fonda. Sada vidite kako imamo tutore, drže monopol nad romskim narodom. Ne znam zašto. Uvek smo dali svoj doprinos našoj srpskoj braći, našoj državi, ali nemamo pravo da osnivamo ovakve fondove i radimo strategiju za svoj sopstveni narod.
   
Prema tome, ne sme se postaviti monopol nad jednim narodom, Ne mogu druge organizacije koje nisu romske, jer imamo danas veliki broj naših intelektualaca, inženjera, pravnika i drugih.
   
Ne znam zašto se to ovako čini. Verovatno u državi ima mreža koja treba da radi i readmisiju, i strategiju, da uzima taj novac za sebe, da ga pere i radi onako kao što se i radi. Molim vas, to nije dozvoljeno.
   
Samo znam da u Nacionalnom savetu Roma grada Beograda, nemam ništa protiv Radmile Hrustanović, moje poštovanje prema njoj, ali ona ima veće zasluge da bude predsednik Saveta Roma grada Beograda nego mi Romi. Bio sam narodni odbornik Skupštine grada Beograda i nisam čak mogao da uđem ni u Savet grada Beograda za Rome. Eto, tako se to dešava.
   
Država nije pripremljena za dolazak velikog naroda, u ovolikom broju putem readmisije. Molim vas i molim vrh ove države, želimo da sarađujemo sa našom državom, drugu državu nemamo, niti želimo da imamo. Ali, ova država permanentno krši prava romskog naroda da radi ono što treba za njenu budućnost, za njen progres. Ne znam dokle će i koliko će to trajati.
   
Moji prethodnici su rekli da se grubo krše ljudska prava manjinskog naroda Roma, i drugih nacionalnih manjina povratkom putem  readmisije. To neću da kažem, to ostavljam državi da o tome razmišlja, ali smatram da se ipak ne poštuju ljudska prava koja treba. Ono što su rekli naši narodni poslanici Mađari, to je rasna diskriminacija da vi zabranite nekome da uđe u svoju državu. Pa, neće tamo ući 100 ili 200 hiljada. Gde da idemo sa njima?
   
Vi ste, gospodine Pásztor, rekli da se oni vrate u svoje mesto boravka gde su ranije bili. Zamolio bih vas da budete predstavnik romske zajednice i da idete na Kosovo, na trusna područja, i da procenite da li mogu ljudi, Romi i neromi, da se vrate i ako vi ocenite, onda se vratite sa njima zajedno. Morate da znate da se na Kosovu i dan-danas ne poštuju ljudska i manjinska prava. Morate da znate da ljudi idu transporterima da pazare za svoju kuću najneophodnije namirnice. To je strašno. Ne sme se tako.
   
Na kraju bih rekao, dame i gospodo narodni poslanici, ono pravo koje imamo to pravo nam se ne omogućava u našoj državi. Ne znam zašto. Da li zbog toga šta sam po mojoj nacionalnoj vokaciji ili možda što sam član SRS. Ako je po mojoj nacionalnosti – to je diskriminacija. Ako je po političkoj stranci – to je politička osveta. To ne sme da se dešava u našem Parlamentu i u našoj državi.
   
Gospodine, ako imate nešto da kažete dođite ovde, nemojte da se smejete. Ovo nije za smejanje. Ovo su ozbiljne stvari koje vam prezentiram ovde, a vi koji se smejete, vi ste ti diskriminatori, oni koji vršite diskriminaciju. Dođite ovde pa pričajte šta hoćete.
   
Ova država i pojedinci u državi, oduzeli su nam medije. Šta smetaju ovoj državi mediji, kada tražimo da se naša država integriše u Evropu, u Evropsku zajednicu. Hoćemo da budemo demokratska država, a ne poštujemo manjinski narod. Ukoliko se ne poštuju manjinski narodi to nije demokratija i ne može ova država da priča o demokratiji ako ne poštuje svoj sopstveni manjinski narod. Već sam rekao da je Srbija multinacionalna, multikonfesionalna i demokratska država. Mi smo imali medije, a sada nemamo medije. Pročitaću vam šta kaže zakon. Ne govorim o tome da ja nešto tražim.
   
Imamo Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, pa kaže: "Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da osnivaju i održavaju medije na svom jeziku.'' Takođe, ''Država će u programima radija i televizije javnog servisa obezbediti informativne, kulturne i obrazovne sadržaje na jeziku nacionalne manjine". Na nacionalnoj televiziji nemamo program, a naše televizije ste ugasili. Ako smatrate da je to demokratija, neka vam je na čast.
   
Hoću da kažem, bila je jedna grupa ljudi koji su hteli da idu za Strazbur da se žale, ja nisam hteo. Rekao sam – ne možete ni vi da idete, nema razloga, država je rekla šta je rekla, mi moramo sa državom da imamo dogovore, da imamo kontakte, da vidimo šta nam sleduje, a šta nam ne sleduje.
   
Ako imamo pravo država nam mora odobriti i nadam se da će biti tu pomaka, vidim da je i predsednica Odbora za međunacionalne odnose poslala neko pismo, i da će se tu nešto desiti. Ali, bilo je bespotrebno da se ovako nešto dešava kako se dešavalo. Vidite kako su dupli standardi prema Romima, ne znam zašto.
   
U Vojvodini, mađarskoj nacionalnoj manjini nisu isključeni mediji, oni još uvek traju, treba da se privatizuju. A naše, romske, u Beogradu su po kratkom postupku isključili. Imam ovu državu, drugu državu nemam.
   
Apelujem da država sprovodi demokratiju i prema romskom narodu, jer mi imamo naše obaveze koje treba da ispunjavamo – da glasamo, da idemo u školu, da radimo, da idemo u vojsku, da služimo vojsku Srbije, ako treba da idemo u rat da branimo državu,    a kada treba da ostvarimo naša prava nema nas nigde. U privatizaciji nigde Roma nema.
   
Samo ću vam pročitati, iz ugovora readmisije, pošto ima 70 stranica, kaže, da pravilno sačinjen implementiran ugovor o readmisiji po oceni UNHCR čini proces povratka bolje uređenim, a trebalo bi da pruži neku sigurnost ljudima koji se vraćaju, da je negativan rezultat lansiranje azilanata u orbitu. To je ono što sam rekao, nemamo ni temelje pa ne možemo ni da gradimo kuću. Gde će azilanti, ne znam.

Organizacija ''Amnesti internešenel'' procenjuje značenje ugovora o readmisiji kao trgovinu ljudskim bićima i zamenu za finansijsku pomoć. Sumnjam da je Sporazumom o olakšanoj proceduri za izdavanje viza napravljena neka transakcija da bi se potpisao Sporazum o readmisiji.
   
Nadam se da će se ubuduće ispraviti greška koja je učinjena prema romskom narodu i da će Romi da dobiju svoja mesta tamo gde se o njima odlučuje.
   
Mogu vam reći, razmišljao sam čak da odem iz zemlje. Rušili su mi kuću, pet godina mi ne daju da budem aktivan u kulturnom pogledu, međutim, zahvaljujući SRS, čiji sam član, i njihovom projektu koji nam omogućava da se integrišemo u politici i da nam bude bolje u svim porama društva, to me je zadržalo. Želim da se zahvalim vrhu SRS, jer su oni sa mnom razgovarali i rekli da ovo nije dugotrajno, da je ovo prolazno.
   
I nadam se da će ovo biti prolazno. Mi, Romi u Srbiji, jedino imamo poverenja u SRS, zato što nam je SRS, ne samo što nas integriše u politici, omogućila u većini gradova Srbije izgradnju infrastrukture, školovanje, asfaltiranje, gradnju kuća, mi smo dobili 50 placeva u Zemunu od Šešelja za raseljene Rome sa Kosova, da vam ne pričam po Vojvodini, po celoj Srbiji, i to nas zadržava u SRS, i zbog toga će 90% Roma glasati za SRS. Hvala vam lepo.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Bálint Pásztor, odnosno replika. Izvolite.
 
PÁSZTOR BÁLINT: Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Damjanović je malo pre rekao da je ono što sam ja juče izgovorio tu za skupštinskom govornicom, da je to rasna diskriminacija. Ne znam gde je našao gospodin Damjanović, ne znam zašto misli da je to rasna diskriminacija, ja uopšte nisam tu spominjao juče Rome, ni jednu reč nisam rekao protiv Roma. Rekao sam da će Savez vojvođanskih Mađara glasati protiv Sporazuma o readmisiji kako će glasati i SRS kako sam to juče čuo od mnogih narodnih poslanika iz SRS. Razlog zbog čega mi glasamo protiv sporazuma readmisiji je taj što će po nama nerecionalno širok krug lica morati da primi Republika Srbija i to ne samo državljane Republike Srbije.
 
Drugi razlog je taj što Vlada Republike Srbije još uvek nema strategiju i akcioni plan u vezi readmisije. 
 
Treći razlog je taj što u obrzaloženju ovog predloga piše da nisu potrebna dodatna sredstva za sprovođenje ovog sporazuma o readmisiji. 
 
Četvrti razlog je taj što mislimo da nema garancija za to da će se poštovati član 78. Ustava Republike Srbije prema kojem je zabranjeno preduzimanje mera koje bi prouzrokovale veštačko menjanje nacionalnog sastava stanovništva na područjima gde nacionalne zajednice žive tradicionalno i u većem broju.
 
Poslednjih meseci smo svedoci toga da su neki probali da posvađaju mađarski i romski narod, da su neki probali da posvađaju stranke Roma i vojvođanskih Mađara, ali moram da ponovim još jedanput, da Savez vojvođanskih Mađara i vojvođanski Mađari nisu protiv Roma, mi smo protiv toga samo da se menja nacionalna struktura u opštinama Vojvodine.
 
Što se tiče odluke Skupštine opštine Senta koju odluku je spominjao gospodin Damjanović, da je to jedna rasistička i protivromska odluka, ja ću da citiram tu odluku Skupštine opštine Senta, i molim gospodina Damjanovića da mi kaže koja rečenica je diskriminatorska, rasistička i protivromska. Prva tačka kaže - Skupština opština Senta je stava da lica koja borave nelegalno u zemljama Evropske unije a koja će biti vraćena u zemlju porekla u skladu sa Sporazumom o readmisiji treba da budu vraćena na teritorije opština porekla. Druga tačka je sledeća - shodno stavu prvom skupština opština izjavljuje spremnost za prihvatanje lica koja su poreklom sa teritorije opštine Senta bez obzira na nacionalnu pripadnost.
 
Molim gospodina Damjanovića da mi odgovori koja odredba ove odluke Skupštine opštine Senta je diskriminatorska, rasistička i protivromska. Hvala lepo.
 
PREDSEDNIK: Zahvaljujem gospodine Pásztor. Izvolite, gospodin narodni poslanik Jovan Damjanović.
   
JOVAN DAMJANOVIĆ: Gospodine Pásztor, vi verovatno niste razumeli. Rekao sam da se u našoj državi desila humanitarna kataklizma i ne možete vi kada je ratno stanje, kada su ljudi u zbegovima, da donosite bilo kakve odluke, ne samo za Rome, nego za bilo koji narod. To je razlog. Ne možete, sada kada se dešava nešto u zemlji, nije niko želeo to, ni mi ni vi, niko, ali desilo se ratno stanje.
   
Vi znate da je tamo bio egzodus, čistka, najteža ubistva i da je dovedena humanitarna katastrofa.
   
Šta, mi sad treba da pitamo nekog gde ćemo da idemo? Ne samo Romi, nego uopšte, narod u zbegovima koji je sa Kosova, koji je u takvoj situaciji. Ne samo Senta, nego nijedna opština u državi ne sme da donese takve odluke. Hvala vam.
   
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.