A szerb nyelv közéletben történő használatáról és a cirill írásmód megóvásáról szóló törvényről

PREDSEDAVAJUĆA: Nastavljamo sa radom.

Reč ima šef poslaničke grupe SVM dr Balint Pastor.

BALINT PASTOR: Poštovana predsedavajuća, gospođo potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo toga smo čuli u dosadašnjoj raspravi. Ja ne bih da ponavljam one argumente i razne informacije koje se tiču korišćenja jezika, odnosno značaja jezika, bilo kog jezika za funkcionisanje ljudske civilizacije i, naravno, evidentno je bez jezika nema ljudske civilizacije i da jezik ima, osim lingvističkih, i svoje sociološke, antropološke, pravne, politikološke, pa i političke aspekte.

Upravu su oni koji su govorili, a pre svega je i potpredsednica Vlade Maja Gojković o tome govorila, da se ovaj Predlog zakona pisao dosta dugo i to godinama.

Ja se sećam vremena kada je još Maja Gojković bila predsednica Narodne skupštine i mi smo povodom jednog prednacrta ovog zakona bili u Ministarstvu kulture kod tadašnjeg ministra Vladana Vukosavljevića. To je bilo 2019. godine. U međuvremenu su prošle dve godine, bili izbori, nova je Vlada i na današnji dan Narodna skupština vodi načelnu raspravu o ovom Predlogu zakona.

Rečeno je i to da je povod toga da se baš danas bavimo ovim Predlogom zakona prekosutrašnji dan, Dan srpskog jedinstva i da je namera da u skoro istovetnom tekstu bude usvojen ovaj Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Mi kao predstavnici mađarskog naroda apsolutno razumemo značaj ovog praznika, kao što razumemo i značaj i bitnost očuvanja nacionalnog identiteta. Pa, ko bi drugi više razumeo značaj očuvanja nacionalnog identiteta nego pripadnici nacionalnih manjina, bilo da oni žive kao pripadnici mađarske manjine u Srbiji ili da se radi o pripadnicima srpske manjine, recimo, u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj itd.        

Nesporno je i to da je jezik svakako deo ne samo izražavanja, već i nacionalnog identiteta i apsolutno smatramo prirodnim da svaki narod ima pravo, pa čak i obavezu da štiti, da čuva svoj jezik, pa i svoje pismo.

Za srpski narod je Dan nacionalnog jedinstva 15. septembar, za mađarski narod je to, na primer, 4. jun.

Upravo zbog svega iznesenog, mi kao predstavnici mađarskog naroda u Srbiji apsolutno nemamo ništa protiv usvajanja jednog ovakvog zakona i smatramo najprirodnijim što će se jedan ovakav zakon usvojiti.

Mi smo to rekli i pre dve godine, rekli smo i prethodnih dana. Evo, ja danas o tome govorim i u Narodnoj skupštini. Bitno nam je samo jedna jedina stvar, jedan jedini aspekt usvajanje ovog zakona, a to je da ovaj zakon ni na koji način, ni u kakvoj meri ne utiče negativno na službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina, a pošto to ovaj predlog zakona ne čini, zbog toga mi nemamo i ne možemo imati bilo šta protiv jednog ovakvog predloga zakona.

Ovaj predlog zakona se ne tiče upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina upravo zbog toga što to nije i ne može da bude predmet ovog zakona.

Pravo službene upotrebe, istovremene, ravnopravne upotrebe jezika nacionalnih manjina reguliše Ustav kao najviši pravni akt Republike Srbije, reguliše Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, reguliše Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama, ali isto tako moram da kažem i da napomenem da je ovaj Predlog zakona u vezi korišćenja srpskog jezika i ćiriličkog pisma reguliše neke aspekte koji su regulisani već drugim propisima i Ustavom i Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisama.

Uprkos tome, ovaj zakon ipak se donosi i ovaj zakon ipak govori o zaštiti srpskog jezika i ćiriličkog pisma. To mi razumemo kao pokušaj ili kao nameru zaštite, negovanja i očuvanja srpskog jezika i ćiriličkog pisma kao uporišta nacionalnog identiteta srpskog naroda, kao što sam već malopre rekao, i ovaj Predlog zakona razumemo kao dodatnu podršku Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisama.

Mi kao pripadnici mađarskog naroda mislim i smatramo da je pitanje za srpski narod i da je stvar srpskog naroda kojim jezikom govori, kako standardizuje taj jezik i koje pismo koristi. Apsolutno je pravo srpskog naroda da odluči da li će koristiti ćiriličko pismo, da li će koristiti latinično pismo, da li će koristiti oba pisma i to je pitanje za srpski narod.

Isto tako se ni srpski narod ne meša u to kako će koristiti i kojim pismom će pisati mađarski, albanski, hrvatski ili bilo koji drugi narod i to je u Republici Srbiji, pa i bilo gde drugde i to je apsolutno jasno i to ne može da bude drugačije, ali da bismo otklonili određene sumnje, naravno da su se pojavili prethodnih dana i prethodnih nedelja neki dušebrižnici koji jedva čekaju da posvađaju mađarski i srpski narod. Već su se pojavile neke vesti da ćemo asistirati ćirilizaciji svega i svačega, da ćemo asistirati tome da nestane mogućnost prava službene upotrebe mađarskog jezika ili bilo kog drugog manjinskog jezika i to apsolutno nije tačno.

Zbog toga sam govorio i izrekao neke stvari koje bi se trebale podrazumevati, kao što je na primer, to još jednom da podvučem, da je pitanje za srpski narod koji jezik će koristiti, kako će taj jezik standardizovati i koje će pismo koristiti. Isto to se odnosi i na svaki drugi jezik i ovaj zakon ne može da bude od opasnosti za korišćenje manjinskih jezika i zbog toga da upotrebim samo taj jedan jedini pravni argument, što je to regulisano Ustavom, a Ustav kao najviši pravni akt u državi je, naravno, u hijerarhiji opštih pravnih akata iznad ovog budućeg zakona, pa i bilo kog drugog zakona Republike Srbije.

Uprkos tome mi smo smatrali bitnim da otklonimo neke nedoumice i da svedemo na najmanju moguću meru mogućnost nekakvih tumačenja koja nemaju uporište ni u ovom Predlogu zakona ni u bilo kom već usvojenom i važećem pravnom aktu Republike Srbije.

Zbog toga je poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podnela tri amandmana. Neću odati veliku tajnu da smo mi prethodnih dana o tim amandmanima razgovarali, jer od pojavljivanja Predloga zakona mi vodimo te razgovore jer je to apsolutno odgovorno, nešto drugo bi bilo neodgovorno.

Kao što sam malopre rekao mi smo te razgovore sa tadašnjim čelnicima Ministarstva kulture vodili već i pre dve godine, samo tada ovaj tekst nije stigao na dnevni red Narodne skupštine.

Bez obzira što je sada načelna rasprava, a ne rasprava u pojedinostima, zarad javnosti, ja želim da kažem nekoliko rečenica o ovim našim amandmanima da bi svi bili upoznati šta smo mi predlagali i zašto sve ovo smatramo bitnim.

Mi smo smatrali bitnim da odmah u članu 1. Predloga zakona piše da sve šta će ovaj zakon regulisati nema uticaja na službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina. To kao što sam rekao, proističe iz samog Ustava, to proističe iz Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i to proističe iz Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama.

Bez obzira na to, smatrali smo bitnim da, pošto i ovaj Predlog zakona reguliše neka pitanja koja su već regulisana drugim pravnim aktima Republike Srbije i ovo rešenje bude sastavni deo ovog Predloga zakona. Znači, to je naš prvi amandman.

Drugi naš amandman se odnosi na određene eventualne poreske olakšice, a te poreske olakšice svakako treba da predvidi ili ne predvidi poresko zakonodavstvo, znači to je predmet poreskih zakona. Ovaj Predlog zakona samo uvodi mogućnost za obezbeđivanje određenih poreskih olakšica onim privrednim subjektima koji će u svom poslovanju koristiti ćirilično pismo. Ovo je jedna mogućnost koja će biti regulisana poreskim zakonima.

Ali, da se ostalo na tome samo, ta odredba bi nažalost bila diskriminatorskog karaktera, a prema Ustavu Republike Srbije svi su pred zakonom jednaki. Zbog toga smo predložili jedan amandman, po analogiji na stav 1. tog člana koji govori o tome da privredna društva koja koriste ćirilično pismo mogu u skladu sa poreskim zakonima da računaju na neke eventualne poreske olakšice. Po istom tom principu smo to predvideli kao mogućnost za privredna društva koja po prirodi stvari ne mogu u svom poslovanju da koriste srpski jezik i ćirilično pismo.

Daću vam jedan jednostavan primer. Ukoliko govorimo o izdavačkoj delatnosti, o izdavanju knjiga. Jedna izdavačka kuća u Beogradu koja izdaje knjige na srpskom jeziku npr. može da odluči da li će neke romane ili neka druga dela književnosti štampati na srpskom jeziku ćiriličnim pismom ili na latinici. U skladu sa ovim predloženim rešenjima iz Predloga zakona, ukoliko se to bude regulisalo i poreskim zakonima, izdavačka kuća koja će štampati neki roman npr. na ćirilici bi mogla da računa na određene poreske olakšice. To je apsolutno u redu, po nama.

Ali, recimo jedna izdavačka kuća iz Novog Sada, Sente ili iz Subotice koja izdaje knjige na npr. mađarskom jeziku, po prirodi stvari ta izdavačka kuća ne može te publikacije, ta dela da štampa ćiriličnim pismom. Zbog toga smo predvideli kao mogućnost da ne bi došlo do diskriminacije i da bi svi pred zakonom bili jednaki jednu takvu mogućnost na isti način kao što je to predviđeno Predlogom zakona u stavu 1. za srpski jezik i ćirilično pismo.

Da li će se bilo šta od toga ostvariti i vezano za srpski jezik i vezano za manjinske jezike? To je pitanje koje će se rešavati u budućnosti. To zavisi od poreske politike, to zavisi od Ministarstva finansija, a ne od Ministarstva kulture u prvom redu. Videćemo da li će od toga uopšte ikada ičega i biti, ali je bitno da se ta mogućnost predvidi da zakon ne bi bio diskriminatorskog karaktera.

Naš treći amandman je sličan. Odnosi se na log manifestacija. Predviđeno je Predlogom zakona da one manifestacije koje se finansiraju i iz javnih izvora moraju da imaju logo na srpskom jeziku ćiriličnim pismom. Mi smo predvideli da u slučaju manifestacija koje imaju za cilj očuvanje, negovanje identiteta nacionalne manjine, logo tih manifestacija može da bude i na jeziku nacionalne manjine. Znači, to su naša tri amandmana koja poboljšavaju ovaj Predlog zakona i apsolutno ne dovode pitanje osnovnu nameru i cilj predloženog zakona.

Na kraju bi još samo želeo da napomenem da će Savez vojvođanskih Mađara glasati za ovaj Predlog zakona. Smatramo da ovaj zakon ne umanjuje prava pripadnika nacionalnih manjina, pogotovo to mogu da kažem osnovano ukoliko će u skladu sa našim dogovorom  naši amandmani i zvanično biti usvojeni.

Kao što sam rekao, pitanje je srpskog naroda da li koriste ćirilicu, latinicu. To je i samim Ustavom regulisano u članu 10. koji govori o tome da je u službenoj upotrebi srpski jezik ćiriličko pismo u Republici Srbiji.

Želeo bi da naglasim i da, eventualno predložim da se čuva i latiničko pismo kao bogatstvo srpskog jezika i srpskog naroda. To se u nauci zove digrafija i koliko ja znam, u svetu postoji svega 10 jezika koji jezici imaju dva pisma, a jedan jedini jezik na tlu Evrope koji ima dva pisma je srpski jezik, ostala devet jezika se govore van teritorije Evrope i to je jedno bogatstvo koje svakako treba čuvati i negovati.

Da ne zaboravimo ni to da je latinica nastala i dubrovačka književnost kao vrhunsko dostignuće književnosti, humanizma i renesanse, da su Đuro Daničić i Vuk Stefanović Karadžić koji su preveli Stari i Novi zavet koristili i latiničko i ćiriličko pismo, da je latinicom napisan i Bečki književni dogovor o književnom jeziku na koji je Vuk Stefanović Karadžić stavio svoj potpis na latinici i zbog toga predlažem da se čuvaju oba pisma, a da se u potpunosti i u praksi zaživi ovo što ste vi predvideli i da se u praksi čuva i službena upotreba i da se obezbeđuje u praksi službena upotreba jezika nacionalnih manjina.

Na samom kraju, samo jedna digresija, fusnota, nije iz nadležnosti Ministarstva kulture Republike Srbije i ne radi se o nekakvoj pojavi, uvek se radi o individualnim počiniocima, ali sve više postoji na terenu, nažalost, praksa da se oštećuju višejezične table, da se prefarbavaju natpisi na jezicima nacionalnih manjina i apelujem na nadležne državne organe da se malo ozbiljnije tom problematikom koja je prisutna na terenu pozabave.

Kao što sam rekao, Savez vojvođanskih Mađara će podržati ovaj Predlog zakona i nadam se da ćemo prekosutra usvojiti zakon koji će biti obogaćen našim amandmanima. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem.

Reč ima potpredsednica Vlade Maja Gojković.

MAJA GOJKOVIĆ: Zahvaljujem se poslaniku Balintu Pastoru na zaista iscrpnom izlaganju i poslaničkoj grupi Saveza vojvođanskih Mađara, koji imaju razumevanja za Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma, što ste u stvari ovaj Predlog zakona upotpunili svojim amandmanima, jer nikada ne može da šteti kada nešto postoji u Ustavu i drugim zakonima koji nešto definišu, da se predlog zakona koji je pred nama prosto upotpuni i otkloni bilo kakvo nerazumevanje ili strah da će neko drugo pismo i neki drugi jezik biti potisnuti ovim Predlogom zakona.

Svesna sam i svesni smo bili svi i pratimo sve što se objavljuje i na društvenim mrežama i u medijima i, dobro ste rekli, uvek se pojavi neki dušebrižnik kada većinski narod pokušava nešto da uradi u zaštiti svog kulturnog nasleđa da onda neko pokušava unese sumnju i zebnju kod manjinskih naroda da će im time nešto biti oduzeto, uskraćeno i da neće biti ravnopravni u ovoj državi. Zato je svakako bilo lepo čuti da ste vi baš naveli primer da u svetu postoji svega 10 jezika koji mogu da kažu da imaju dva pisma.

Verovali ili ne, pre jedno mesec dana, kada se počelo pričati da će ipak biti ovog predloga zakona u parlamentu i to u vrlo kratkom roku, na kome se radi već duži niz godina i koje neke verzije nisu prošle službe zakonodavstva, sada ova jeste, nadamo se da će zaživeti, oni su napisali da sam ja u odgovoru jednom poslaniku rekla jednu veliku neistinu i time vam pokazujem svetlo da nisu baš svi kritičari uvek baš toliko znalci onoga što govore i što kritikuju, da latinično pismo ne pripada jeziku kojim ja govorim i govori većinski narod. Eto, da vam razjasnim kakvih ima sve kritika, a kritike nisu uvek potkovane nekim posebnim znanjem.

Drago mi je da neko ko pripada manjinskom narodu upravo navodi primer da je srpski jezik jedan redak jezik koji ima dva pisma i većina nas automatski, ni ne razmišljajući, koristi i jedno i drugo pismo, posebno one generacije koje su skoro u isto vreme učile dva pisma. Prosto, i kada čitam, ja ne primećujem kada sam prešla na jedno ili na drugo pismo. Mogu da se pohvalim i da čitam knjige i na drugim jezicima i na drugim pismima, a ne samo ćiriličnim. Mislim da je to potpuno normalna stvar u jednoj državi i jednom jeziku gde su oba pisma naša pisma.

Žao mi je kada čujem da se oštećuju natpisi na jezicima nacionalnih manjina i smatram da to zaslužuje svaku osudu. Naravno, osude dolaze i od čelnika lokalnih samouprava, od Vlade AP Vojvodine, ako su u pitanju takvi vandalizmi u Vojvodini, od ministara iz republičke Vlade, ali, jednostavno, treba reći da je to vandalizam, da je to težak primitivizam, da je to nevaspitanje i da o tome društvo mora šire da se pozabavi.

Jednako imamo i pojave da se na teritoriji Republike Srbije dešava da se jednako tako natpisi na srpskom jeziku, pogotovo ćiriličnom pismu, uništavaju. Nemam šta da kažem nego da je tu zakazalo društvo, ali da su tu zakazale i porodice, jer se uglavnom posle svede na to da su to uradili mlađi ljudi, koji ne znaju šta to znači živeti u jednoj državi u kojoj nismo svi jednaki, ali svi živimo u istoj državi, poštujemo jedni druge i da je u stvari blago imati nacionalne manjine u jednoj državi, a Republika Srbija može da se time pohvali, postajemo pomalo i retkost na evropskom kontinentu. Uostalom, naše nacionalne manjine su nama most ka Evropi, jer one mogu mnogo toga da nam doprinesu, ne samo u kulturnom smislu, u smislu lepšeg zajedničkog življenja, nego u tome da nas Evropa lakše razume, a to se dokazuje i u našim dobrim odnosima upravo sa Mađarskom Republikom, gde do sada imamo nezapamćeni istorijski visoki stepen razumevanja i saradnje na svim poljima. Mislim da je u velikoj meri to tako i zato što imamo odličnu saradnju i sa Savezom vojvođanskih Mađara, koji predstavlja mađarsku nacionalnu manjinu u našoj državi.

Primila sam pred početak sednice ova tri amandmana o kojima ste vi govorila i upoznala sam se sa njima. Dakle, vi ste objasnili, u članu 1. se dodaje novi stav 2. koji glasi da se ne isključuje ovim zakonom i članom 1. upotreba jezika i pisama nacionalnih manjina istovremeno sa srpskim i ćiriličkim pismom. Mislim da bi usvajanjem ovakvog amandmana, a mislim da ćemo sutra imati sednicu Vlade, odagnali sve dileme i ove dušebrižnike koji jako baš brinu o problemima nacionalnih manjina, ovim ćemo razvejati svaku sumnju, pre svega kod običnih ljudi koji podlegnu tim raznoraznim natpisima i neutemeljenim stavovima.

Drugi amandman se odnosi na poreske i druge administrativne olakšice. Ubeđena sam da ćemo sutra imati razumevanja i za ovaj stav na Vladi, da može da bude prihvaćen i da postoji mogućnost, kako ste vi rekli, ovo ne zavisi od Ministarstva kulture i informisanja, tako piše i u zakonu, nego od Ministarstva finansija, da je moguće da postoje određene poreske olakšice i podsticaji kod izdavača izdanja i publikacija na jezicima nacionalnih manjina. Vi ste tu naveli određene primere koji se odnose na izdavače koji izdaju knjige, publikacije, časopise na mađarskom jeziku.

Treći je amandman koji se odnosi na kulturne manifestacije, da svakako logo može da se ispiše prema jeziku i pismu te nacionalne manjine.

Što se tiče Ministarstva kulture i informisanja, nama su prihvatljiva sva tri amandmana. Sačekaćemo sutrašnju sednicu. Takvo ćemo mišljenje i uputiti za Vladu Republike Srbije. Ubeđena sam da ćemo do srede, do glasanja i rasprave o amandmanima imati potpuno jasan stav i da će ovi vaši amandmani i formalno biti prihvaćeni od strane Vlade Republike Srbije.

Hvala još jednom na vašoj diskusiji.

PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem se ministarki kulture i informisanja.