A párttörvényről

PREDSEDAVAJUĆA:  Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 91 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika, molim poslanike prisutne u sali da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Zvučni signal je označio da je u sali prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika..
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Jelena Travar-Miljević i Slavica Đukić-Dejanović.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu.
Obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici, pored predstavnika predlagača, prisustvuje i Jasmina Benmansur, pomoćnica ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Nastavljamo rad načelnim pretresom 18. tačke dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O POLITIČKIM STRANKAMA.
U jučerašnjem radnom danu zastali smo tokom rada u raspravi koja je Poslovnikom uređena za predsednike ili ovlašćene predstavnike ovlašćenih grupa.
Da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč?
Reč ima narodni poslanik Pásztor Bálint. Izvolite.
   
PÁSZTOR BÁLINT: Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, prvo moram da pohvalim Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, jer je među onim ministarstvima koja najbrže izrađuje nove zakonske predloge, odnosno nacrte. Već u ovom sazivu smo imali nekoliko predloga zakona koji su izrađeni u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Znamo i to da je u pripremi još nekoliko zakonskih predloga, npr. Nacrt zakona o državnoj izbornoj komisiji, o lokalnim izborima, o jedinstvenom biračkom spisku i to je za pohvalu. Dobro je i to što će Srbija dobiti, posle skoro 20 godina, novi zakon o političkim strankama i SVM smatra da je ovaj Predlog zakona u osnovi dobar.
   
Kao što znate, gospodine ministre, SVM nije podneo nijedan amandman na ovaj predlog zakona i kao što vidite, možete izraditi predlog zakona na koji nećemo imati amandmane. Do sada ste samo jedan takav predlog uputili u skupštinsku proceduru u prošlom sazivu, to je bio zakon o glavnom gradu, na taj zakon takođe nismo imali amandmane jer nismo preterano zainsteresovani za tu zakonsku materiju. Zakon o političkim strankama je drugi takav predlog zakona na koji SVM nije podneo nijedan amandman, jer smatramo da su predložena rešenja dobra.
   
Dobro je i to što smo već usvojili Zakon o matičnim knjigama u ovom sazivu Narodne skupštine, ali imam jedno pitanje za gospodina ministra, ovako odmah na početku, pre nego što pređem na Predlog zakona o političkim strankama. To pitanje je vezano za Nacrt zakona o udruženjima koji je povučen 17. decembra 2008. godine. Sećate se da sam kritikovao to rešenje, kritikovao sam to što je povučen iz skupštinske procedure taj predlog zakona, jer smatramo da Srbije treba da ima novi zakon, treba da ima moderna rešenja u vezi udruženja građana.
   
Imam pitanje za vas – kada će Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu izraditi noveliran predlog zakona, odnosno Nacrt zakona o udruženjima i kada će Narodna skupština biti u mogućnosti da započne raspravu, ne samo da započne, nego i da završi raspravu o zakonu o udruženjima i da glasa o tom predlogu zakona. Civilni sektor već godinama čeka da se novi zakon o udruženjima usvoji u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
   
Hteo bih da se vratim na osnovni predmet današnjeg dnevnog reda, na Predlog zakona o političkim strankama. Kao što znamo, sada važeća zakonska rešenja su šarolika, nehomogena i anahrona. Nije ni čudo, ako znamo da su sada važeći zakoni, koji regulišu osnivanje i delovanje političkih stranaka, doneti 1990. godine. To je Zakon o političkim organizacijama i Zakon o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije, koje se osnivaju za teritoriju SFRJ. Već se iz naziva ovih, sada važećih zakona može zaključiti da su rešenja iz ovih propisa anahrona i da Srbija treba da ima nov, moderan zakon o političkim strankama.
   
Oba zakona koja su sada važeća i koja regulišu rad političkih stranaka i osnivanje partija, ne samo da su anahrona, nego sadrže i rešenja koja su suprotna važećem uslovu i to je dodatni razlog zbog kojeg treba usvojiti novi zakon o političkim strankama.
   
Kao najpovoljnije, najbolje i najnaprednije rešenje iz ovog predloga zakona, mogu navesti ono rešenje koje reguliše stranke nacionalnih manjina. Kao prvo, za osnivanje stranaka nacionalnih manjina potreban je drastično manji broj potpisa, a s druge strane, imena političkih stranaka nacionalnih manjina mogu se upisati i na jeziku određene nacionalne zajednice koju želi da zastupa određena politička stranka. To rešenje nije postojalo u sada važećim zakonima koji regulišu osnivanje, delovanje i rad političkih stranaka i ovo rešenje je svakako za pohvalu.
   
Predloženo rešenje u vezi stranaka nacionalnih manjina je u skladu sa jednim od osnovnih ustavnih načela kojim država jemči posebnu zaštitu nacionalnim manjinama, radi ostvarivanja potrebne ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta, a takođe omogućava sprovođenje dobre prakse za učešće nacionalnih manjina u političkom životu, a to načelo je predviđeno rezolucijom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz 2007. godine.
   
Kada se govori o potrebnom broju potpisa za osnivanje novih političkih stranaka, a među njima političkih stranaka nacionalnih manjina, treba reći i to da mi u načelnoj raspravi govorimo o brojki od 500 za stranke nacionalnih manjina i o brojki od pet hiljada za ostale stranke. Ujedno znamo da su podneti amandmani. I stranke iz opozicije su podnele amandman, a i neke stranke koje čine vladajuću većinu su podnele amandman, da se potreban broj potpisa poveća na 10 hiljada i na hiljadu u odnosu na stranke nacionalnih manjina.    
   
Bez  obzira što govorimo o drugim brojkama, o brojkama od 500 i 5.000, znamo da će u usvojenom zakonu pisati da će za stranke nacionalnih manjina trebati 1000 potpisa, a za ostale stranke 10.000. U jučerašnjoj raspravi su kolege formulisale dilemu u vezi stranaka nacionalnih manjina, da li treba ostaviti rešenja od 500 ili to treba povećati na 1000. U ime SVM mogu da kažem da je za nas prihvatljivo da ta brojka bude 1000 potpisa, jer smatramo da za brojčano veće nacionalne zajednice, za one nacionalne manjine koje imaju osnovane političke stranke i koje učestvuju u političkom životu, to ne bi trebalo da predstavlja problem.
   
SVM je na prethodnim izborima sakupio uvek više od 10.000 potpisa, pa ne bi trebalo da znači problem sada sakupiti 1000 potpisa za osnivanje političke stranke, odnosno za ponovni upis u Registar. To isto rešenje bi trebalo da odgovara i ostalim strankama vojvođanskih Mađara kojih trenutno ima pet. Jednostavno smatramo da one stranke vojvođanskih Mađara koje ne mogu sakupiti 1000 potpisa za preregistraciju, nemaju šta da traže u političkom životu Republike Srbije. Isto tako znamo da postoje brojčano manje nacionalne zajednice koje trenutno možda nemaju političke organizacije, nemaju političke stranke, možda bi za njih trebalo ostaviti ovu mogućnost da mogu formirati stranku sa 500 potpisa, ali ne znam da li je to sada pravno moguće izvesti, jer nije podnet amandman kojim se na razne načine regulišu one stranke nacionalnih manjina koje su brojčano manje.
   
Mi smo spremni da podržimo one amandmane koje ciljaju povećanje broja potpisa za stranke nacionalnih manjina na 1000. To iz cilja što smatramo da politička scena treba da bude ozbiljnija, da jednostavno nije normalno da država Srbija ima više od 570 stranaka i zbog toga treba ovaj cenzus povećati. Ozbiljnost političke scene Republike Srbije ne zavisi isključivo od broja političkih stranaka, ali će i ovo rešenje, nadamo se, doneti ukrupnjavanje i ozbiljnost političke scene u Republici Srbiji. To cilja i rešenje iz Predloga zakona da će stranke biti dužne da istekom svake osme godine od dana upisa u Registar podnesu prijave za obnovu upisa u Registar. Biće izuzete one stranke koje će u međuvremenu osvojiti mandate u Narodnoj skupštini ili u Skupštini AP Vojvodine i to je jedno rešenje koje smatramo dobrim i logičnim.
   
Kada se govori o transparentnosti, o javnosti rada političkih stranaka, mislimo da je prihvatljivo rešenje da će stranke biti u obavezi da učine javno dostupnim putem interneta, osnivački akt, lična imena osnivača, lično ime zastupnika političke stranke, program, statut i druge opšte akte političke partije, ako ih donose.
   
Ministar Marković sigurno zna da je imao ozbiljne probleme prethodnih godina zbog toga što statuti određenih političkih stranaka nisu bili dostupni, ne samo za javnost, nego nisu bili dostupni  ni za određene čelnike određenih političkih stranaka i to je proizvelo mnogo problema u političkom životu Republike Srbije kao i za Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
   
Isto tako, već su i kolege u toku jučerašnje rasprave formulisale stav da je možda zabrinjavajuće rešenje što će i imena osnivača biti dostupna na internetu, jednostavno, nisu svi osnivači političkih stranaka političari. Za mene, naravno, nije problem ako ću eventualno biti među osnivačima SVM, među tim ljudima koji će potpisati zahtev da se ponovo upiše naša stranka u Registar, ali će među osnivačima određenih stranaka možda biti i ljudi koji nisu političari, za koje će možda predstavljati problem što će figurirati na internetu u svojstvu osnivača određene političke stranke.
   
Gospodine ministre, siguran sam da znate da ima jako puno političkih stranaka koje nemaju svoje internet prezentacije, a ovim predlogom zakona vi jednostavno obavezujete sve političke stranke da imaju internet sajt, da imaju internet prezentacije. To za nas nije problem, ali može predstavljati problem za određene manje političke stranke. Zbog toga bi eventualno trebalo razmišljati i o ovom rešenju.
   
Još ću o jednoj temi govoriti, o jednom rešenju iz Predloga zakona, a to je razlikovanje političkih stranaka. U sada važećem zakonu nema ovakvog rešenja kakav je predviđen Predlogom zakona u vezi razlikovanja političkih stranaka i zbog toga su određene stranke pod određenim imenima osnovane i upisane u Registar, što možda nije trebalo dozvoliti, ali jednostavno, Ministarstvo nije imalo pravnog osnova da odbije upis u Registar određenih stranaka. Tu, naime, mislim na rešenje koje sada predviđa Predlog zakona, da naziv političke stranke ne može biti identičan nazivu druge političke stranke, što se podrazumeva i što je prirodno, to je normalno, ali prema novom zakonu, naziv političke stranke neće moći biti takav da izaziva zabunu u javnosti.
   
Sada u Registru političkih stranaka u Ministarstvu postoje stranke koje su upisane, a čiji naziv može da izazove zabunu u javnosti. Tu ću formulisati jedno pitanje za gospodina ministra na koje očekujem odgovor odmah posle mog izlaganja, posle mog obraćanja. Kako će Ministarstvo postupiti? Znam, naravno, da će Ministarstvo još doneti podzakonske akte koji će precizirati određena rešenja iz zakona, posle usvajanja ovog zakona, a pre početka primene Zakona o političkim strankama, ali sigurno ministar ima stav i o ovom pitanju. Kako će Ministarstvo postupiti ukoliko će posle stupanja na snagu ovog zakona i posle početka primene ovog zakona neko zakucati na vrata Ministarstva i zatražiti upis u Registar političke stranke Za evropsku Srbiju? Jer takve stranke nema u Registru, takvo pravno lice ne postoji, ali postoji jedna koalicija koja je učestvovala i na ovim izborima i na prethodnim izborima, koja je učestvovala i na parlamentarnim izborima i na izborima za predsednika Republike. Šta će biti ako će neko zatražiti formiranje stranke ZES?
   
Naravno, ovo pitanje ne postavljam slučajno. Vi ste upisali jednu političku stranku u Registar čiji naziv je istovetan jednoj izbornoj listi, nazivu jedne izborne liste, jedne izborne liste koja je učestvovala i na parlamentarnim izborima i na pokrajinskim izborima i na lokalnim izborima i na izborima za predsednika Republike. Vi ste tu stranku, naravno, upisali u Registar i ispravno ste postupili, pošto prema sada važećem zakonu niste mogli da odbijete upis u Registar te političke stranke. Ako smatramo ozbiljnim ovu odredbu i ako smatramo da naziv političke stranke ne treba da bude takav da  može izazvati zabunu u javnosti, onda mislim da jednostavno na osnovu ovog zakona ćete imati osnova  da odbijete zahtev za preregistraciju političke stranke koja ima naziv koji je istovetan nazivu jedne izborne koalicije koja je učestvovala na ovim izborima.   
   
SVM će podržati Predlog zakona o političkim strankama, a od gospodina ministra očekujem odgovor na ovo pitanje koje sam malopre postavio i na pitanje zašto još nije vraćen u skupštinsku proceduru Predlog zakona o udruženjima i kada možemo očekivati raspravu u Narodnoj skupštini o Predlogu zakona o udruženjima.

PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima ministar Milan Marković. Izvolite

MILAN MARKOVIĆ: Zahvaljujem, gospodine Pásztor, na vašem izlaganju. Što se tiče Zakona o udruženjima, mislim u roku od sedam dana ili najduže dve nedelje taj zakon će ponovo biti na Vladi. Imamo usaglašavanje sa Ministarstvom finansija oko jedne odredbe koja se tiče imovine, odnosno povraćaja, restitucije imovine za ona udruženja koja su postojala pre nego što je došlo do nacionalizacije i njihove preregistracije u društvene organizacije. Dakle, postoji jedan mali spor i taj spor ćemo vrlo brzo rešiti i zakon će se naći u proceduri. Iskoristićemo priliku i da uradimo par izmena u zakonu. Deo izmena se odnosi na vaše amandmane koje ste podneli kada je prošli put bio u proceduri, a razmišljamo i o tome da samu registraciju prepustimo Agenciji za privredne registre. Još uvek proveravamo da li Agencija ima kapacitet da preuzme registraciju, obzirom da je to dosta složen postupak i odlučuje se o pravima i obavezama ljudi koji osnivaju udruženja.
   
Što se tiče imena i interneta, ako u ovoj državi političke stranke neće koristiti internet, onda, stvarno, ko će ga koristiti? Dakle, mi želimo da motivišemo primenu savremenih informacionih tehnologija i zato smo od političke stranke tražili da koriste veb sajtove i da istaknu svoja opšta akta.
   
Što se tiče imena, i dalje, kao i juče, mislim da je to samo lično ime i prezime, nema tu ličnih podataka o prebivalištu, matičnom broju itd. To su podaci koji su inače dostupni javnosti. Mislim da nije sporno, mi ipak želimo glasove građana, da oni znaju ko smo mi. Osnivač je osnivač, nije to tek bilo ko. Osnivač je onaj koji pokazuje izrazit stepen volje da osnuje jednu stranku sa takvom političkom idejom, tako da se nadam da to ipak neće biti sporno u praksi.
   
Vaše pitanje je odlično, vezano za stranke, odnosno imena koja izazivaju zabunu. Nema nikakve dileme da, kada bi neko osnovao stranku Za evropsku Srbiju, da bi izazvao potpunu zabunu u biračkom telu, jer bi se na biračkim mestima pojavljivao kao stranka Za evropsku Srbiju. Znam za slučaj o kome govorite, da je izvršena registracija Mađarske koalicije. To svakako više neće moći da se desi, a ukoliko mi grešimo kao Ministarstvo, nezadovoljna strana će imati pravo da pokrene upravni spor, pa će se onda to rešiti po današnjim rešenjima na Vrhovnom sudu, a po rešenjima koje će stupiti na snagu 2010. godine, na Upravnom sudu. U krajnjem slučaju, sud je ipak taj koji će dati konačnu odluku.
   
Što se tiče Ministarstva, kao ministar, kao lice ovlašćeno da odluči o tome, neću dozvoljavati upise koji, po mom dubokom uverenju, izazivaju zabunu, a ovo je jedan od tih, svakako. Hvala.
   
PREDSEDAVAJUĆA: Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da.)
Reč ima  narodni poslanik Vlatko Ratković. Izvolite.