A migránsokról és a honvédelmi stratégiáról

(PREDSEDAVAJUĆI (Vladimir Marinković): Hvala, ministre Vulin.

Poštovani narodni poslanici, obaveštavam vas da je Vlada, pisanim putem, 24. decembra 2019. godine, na osnovu člana 159. Poslovnika Narodne skupštine, povukla iz procedure Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju migracijama, broj 011-2898/19 od 25. novembra 2019. godine, koji je predložen da se razmatra kao 6. tačka utvrđenog dnevnog reda Desete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.

Takođe, obaveštavam vas, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, da ćemo danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice. 

Nastavljamo sa radom.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)

Prelazimo na predsednike, odnosno ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa. )

Reč ima gospodin Balint Pastor. 

Izvolite, gospodine Pastor.

BALINT PASTOR: Gospodine predsedavajući, gospodine ministre Vulin, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, ja ispred poslaničke grupe SVM sam imao nameru, pre svega, da govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju migracijama. Taj zakon je, kao što smo od predsedavajućeg malopre čuli, povučen od strane Vlade iz skupštinske procedure. Želim da kažem da smo mi srećni zbog toga što je Vlada povukla ovaj predlog zakona. Mi smo imali razgovore prethodnih dana u vezi tog predloga zakona. Dobro je što Narodna skupština o ovome neće raspravljati, dobro je što taj zakon neće biti donet u Narodnoj skupštini Republike Srbije. 

Istovremeno, pošto Narodna skupština Republike Srbije nije samo zakonodavni organ, nije samo organ koji bira i kontroliše rad Vlade, nije samo organ koji ima izborne nadležnosti, nego je pre svega predstavnički organ građana Republike Srbije, zbog toga što jeste predstavnički organ naš je posao, narodnih poslanika, da ovde predstavljamo građane i da govorimo o onim temama i o onim problemima koji tište građane Republike Srbije. 

Upravo zbog toga, ja bih želeo, apropo ovog predloga zakona koji je upravo povučen, da vrlo kratko, samo u nekoliko rečenica, govorim o temi migranata i migracija u Republici Srbiji. Želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Komesarijatu za izbeglice, što poslednjih dana pruža podršku lokalnim samoupravama, pre svega opštini Kanjiža, koja je u najvećoj meri zahvaćena problemom ilegalnih migracija. Čelnici opštine Kanjiža su tražili pomoć od Ministarstva unutrašnjih poslova i od drugih organa Republike Srbije zbog toga što na dnevnom nivou između 250 do 400 migranata stiže u Kanjižu. U najvećoj meri su zahvaćena naseljena mesta Kanjiža, Martonoš i Horgoš. Smatraju građani da je to pretnja po njihovu bezbednost. Ljudi ponovo ne smeju decu da puštaju na ulice. 

Apelujem na sve organe Republike Srbije da zajedničkim snagama učinimo sve da ne dođe do situacije kakva je postojala na određenim područjima Republike Srbije 2015. godine, pre nego što je izgrađena ograda na granici između Srbije i Mađarske, ona ograda koja čuva i građane Republike Srbije, jer upravo zbog te ograde nekoliko godina je bio izuzetno smanjen priliv migranata na teritoriji Republike Srbije. 

Šta se govori o migrantima u delu javnosti? Govori se o tome da su ti ljudi pobegli od rata, da su u našoj zemlji samo u prolazu i da Srbija treba da bude dobar domaćin. Slažem se da Srbija treba da bude dobar domaćin, ali domaćin ima suverenu odluku i donosi odluku o tome koga će da pusti u svoju kuću. Mi apelujemo na sve organe Republike Srbije koji imaju nadležnosti po tom pitanju da čuvaju granicu, pre svega južnu granicu Republike Srbije, da migranti ne bi nekontrolisano ulazili na teritoriju Republike Srbije i na taj način stvarali bezbednosni rizik za građane Republike Srbije. 

Od pre 10 godina građani Republike Srbije putuju u zemlje EU bez viza. Do pre 10 godina svi građani Republike Srbije i pre toga građani Savezne Republike Jugoslavije trebalo je danima i noćima da stoje u redovima pred ambasadama određenih država EU. Građani se još tog vremena i te kako sećaju. Nikome od nas nije padalo na pamet da krenemo u Austriju, Nemačku, Švajcarsku ili bilo koju drugu državu Evrope bez pasoša i vize. Ako je to tako bilo, onda to tako treba da bude i danas. Nema razloga da to ne bude tako. Mi pre svega treba da štitimo interese građana Republike Srbije. 

Isto tako, čuju se mišljenja o tome da su građani Republike Srbije i kaže se pre svega, citiraću to – Srbi su narod koji je gostoljubiv. Jeste, slažem se, i to je veoma pohvalno, istinito i lepo, ali ne radi se o izbeglicama u velikom broju slučajeva, nego se radi o ekonomskim migrantima. 

Kada govorimo o izbeglicama, i srpski narod je imao svoje izbeglice devedesetih godina, nažalost, u velikom broju. Nakon određenih vojnih akcija „Bljeska“, „Oluje“ u Hrvatskoj ili u BiH. Ko je od tih izbeglica pokušavao da bez pasoša, bez vize ode u neku zemlju EU? Niko. Ako je to tako bilo, a tako je bilo, onda to treba da zahtevamo i od ljudi koji dolaze sa nekih drugih područja sveta. 

Zbog toga želim da se zahvalim policiji, Komesarijatu za izbeglice i drugim organima Republike Srbije što u poslednje vreme pružaju podršku, i finansijsku i podršku druge vrste, onim lokalnim samoupravama koje su u najvećoj meri zahvaćene ovim problemom. Nadam se da će veoma brzo prestati situacija da autobusima „Laste“ od 250 do 400 ljudi dnevno stiže u Kanjižu i nadam se da ćemo zajedničkim snagama uspeti da saniramo ovaj problem. 

Dobro je, da ponovim, da je ovaj Predlog zakona o upravljanju migracijama povučen sa dnevnog reda i nadam se da se neće ponavljati scene koje smo gledali i koje smo sanirali 2015. godine i u Kanjiži, i u Subotici, i u Šidu, i u Preševu, i u Beogradu i u drugim područjima Republike Srbije. 

Što se tiče ostalih predloga akata koji se danas nalaze na dnevnom redu sednice zasedanja Narodne skupštine, želim da kažem da će narodni poslanici SVM glasati za predložene strategije, i za Strategiju odbrane i za Strategiju bezbednosti. Najpozitivnije je, po nama, što se u Republici Srbiji neće ponovo uvesti vojna obaveza. Dobro je što to nije predviđeno Strategijom odbrane i Strategijom nacionalne bezbednosti. 

Kao što smo rekli u prethodnih nekoliko meseci kada je to bilo aktuelno i kada je stvarana atmosfera u vezi toga u javnosti, mi razumemo koncept totalne odbrane i mislim da smo prethodnih decenija mi vojvođanski Mađari i te kako uzeli udela u odbrani Republike Srbije i njenih prethodnika SFRJ, na primer, ali se protivimo vojnim vežbama, mislimo da to ne doprinosi povećanju kapaciteta odbrambenih Republike Srbije i da taj novac treba potrošiti na druge namene. Mislimo da građane na taj način ne treba dovoditi u tu poziciju da odlaze na 15 dana na vojne vežbe, jer to državi ništa novo ne donosi. Ako treba odbraniti zemlju od nekih prirodnih katastrofa, onda će se građani sigurno i te kako u velikom broju odazvati tim pozivima ili ne daj bože iz nekih drugih razloga, ali neke druge razloge ne očekujem. 

Znači, da ponovim na kraju, apelujem na sve organe Republike Srbije da štitimo južnu granicu, da se borimo protiv ilegalnih migranata, da od drugih očekujemo onakvo ponašanje kako se ponašaju građani Republike Srbije i u zemlji i u inostranstvu. 

Što se tiče ostalih predloga zakona i strategija, narodni poslanici SVM će ih podržati u danu za glasanje. Hvala. 

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, gospodine Pastor.