A civil szervezetekről szóló törvényről és a körzethatárokról

PREDSEDAVAJUĆA:  Vreme na raspolaganju poslaničke grupe je 40 minuta.
Za reč se javio narodni poslanik Bálint Pásztor. Izvolite.

BÁLINT PÁSZTOR: Gospođo predsedavajuća, ja bih da koristim vreme poslaničke grupe. Sada ću reći sve što SVM ima da kaže u raspravi u pojedinostima i više se nećemo javljati.
   
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi se nismo javljali ni kada je bila načelna rasprava, jer smo u novembru rekli sve o ovom predlogu zakona. U decembru je, nažalost, ovaj predlog bio povučen, ali nema potrebe da ponavljamo sve ono što smo već rekli. Tada smo rekli da je u osnovi ovaj zakon dobar, da je krajnje vreme da Srbija dobije jedan moderan zakon kojim se reguliše rad udruženja građana. Vlade Srbije od 2000. godine jednostavno imaju tu obavezu da donesu ovaj zakon, ali on, nažalost, sve do sada nije donet. Nadam se da će biti donet za koji dan.
   
Jednostavno, udruženja građana ne mogu raditi u okvirima koji su definisani 1982. godine, kada je u potpunosti drugi i politički i društveni sistem važio u Republici Srbiji, odnosno tada u SFRJ. Zbog svega toga mi podržavamo donošenje ovog zakona, a ovaj predlog zakona je stvarno isti onaj koji je bio i u proceduri u novembru prošle godine. Jedna bitna razlika je napravljena koja se odnosi na nadležan organ koji vodi registar udruženja građana. Naravno, tu ima i pro i kontra argumenata da li bi to trebalo da bude Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ili Agencija za privredne registre. Vidim da ste vi odlučili da to bude Agencija za privredne registre i mi to možemo da prihvatimo, a videćemo kako će to u praksi funkcionisati.
   
Što se tiče naših amandmana, i u novembru sam rekao da je SVM organizovao još pre godinu dana jednu unutrašnju javnu raspravu, unutar mađarske nacionalne zajednice. Mi imamo više stotina udruženja građana, čiji su osnivači vojvođanski Mađari. Jednostavno smo želeli da čujemo njihovo mišljenje i njihove predloge. Te predloge smo mi formulisali u formi amandmana. I tada smo imali i sada imamo sedam amandmana. Vi, nažalost, ako pogledamo ovu knjižicu - mišljenje Vlade, niste formalno prihvatili nijedan naš amandman, ali to nije prava istina. Prava istina jeste da ste vi određena rešenja koja smo mi predlagali u novembru prošle godine ugradili u međuvremenu u ovaj tekst. Niste učinili na način kako smo mi to predlagali, nego na neki drugi način, ali u osnovi određena rešenja koja smo mi predlagali pre nekoliko meseci su sada deo predloga zakona, koji je stigao u proceduru Narodne skupštine.
   
O tim amandmanima koji su odbijeni ne bih želeo da govorim. Bitniji su sada delovi Predloga samog zakona. Samo bih želeo da se zadržim kod jednog amandmana. Taj amandman smo podneli na član 36. Predloga zakona o udruženjima. Ovde ste delimično prihvatili naše primedbe. Radi se o tome da po nama udruženja ne bi trebala da plaćaju porez na nasleđe i poklon. Vi ste izmenili ovaj član u odnosu na verziju Predloga zakona iz novembra prošle godine i napisali ste da fizička i pravna lica, koja daju priloge i poklone udruženjima, mogu biti oslobođena odgovarajućih poreskih obaveza, u skladu sa zakonom kojim se uvodi odgovarajući javni prihod.
   
Ovo je korak napred u odnosu na rešenja iz prethodnih verzija Predloga zakona o udruženjima. Možemo smatrati da ste vi delimično prihvatili naš način razmišljanja i to je svakako za pohvalu, ali mi i dalje smatramo da bi to trebalo regulisati na način da su udruženja obavezno oslobođena od plaćanja poreza na nasleđe i poklon. Ne smatramo dobrim rešenje da je tu ostavljena mogućnost da budu oslobođena plaćanja tih dažbina.
   
Video sam u vašem obrazloženju da ste napisali da je ovo materija drugih zakona i da vi niste mogli jednostavno pravno - tehnički da napišete da su udruženja obavezno oslobođena plaćanja poreza na nasleđe i poklon, jer je to materija poreskih i nekih drugih zakona. To, gospodine ministre, jednostavno nije tačno. Mi i dalje smatramo da bi trebalo da prihvatite ovaj naš amandman.
   
Zašto kažemo da nije tačno? Nije tačno zbog toga, a to smo napisali i u obrazloženju našeg amandmana, što, recimo, važeći Zakon o zadužbinama, fondovima i fondacijama u članu 16. ima isto ovo rešenje koje smo mi predvideli za udruženja građana. Nije poreskim zakonima propisano to oslobođenje od plaćanja poreza za zadužbine, fondove i fondacije, nego je to propisano samim Zakonom o zadužbinama, fondovima i fondacijama. Jednostavno, ne vidimo logičku razliku u  rešenju iz Zakona o udruženjima i iz ovog drugog zakona. Zašto se nešto može propisati Zakonom o zadužbinama, a ne može se isto to propisati za udruženja zakonom o udruženjima?
   
Sada biste možda mogli reći da je Zakon o zadužbinama donet 1989, čini mi se, godine, da je tada to moglo, a da sada ne može, ali ni to ne bi bilo tačno, gospodine ministre, zbog toga što je ovo isto rešenje predviđeno i u Nacrtu zakona o zadužbinama, fondovima i fondacijama, pa i dalje smatramo da je stvarno korak napred što ste vi, prihvativši naš način razmišljanja, ostavili tu mogućnost oslobađanja od poreza za udruženja, ali da bi i to trebalo propisati kao obavezu i da se to tako na nedvosmislen način reguliše.
   
Što se tiče nekih ostalih amandmana, vrlo je bitno što je omogućeno udruženjima građana čiji su osnivači pripadnici nacionalnih manjina da  ime tih udruženja bude upisano u registar i na jeziku te određene nacionalne manjine. Tu ste prihvatili i amandman LDP i to je svakako dobro.
   
Naravno, mi bismo i dalje mogli da imamo taj spor oko nadležnosti Vojvodine. Ne bih tu želeo detaljnije da ulazim u tu problematiku. Vi ste vrlo vešto propustili mogućnost ministarki Malović iz DS da se bavi problemom izrade zakona, o prenosu nadležnosti na AP Vojvodinu i vi niste nadležni kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Nemate nikakve veze sa donošenjem zakona o nadležnostima AP Vojvodine, pa ne bih želeo time da vas opterećujem, ali bih posle toga što sam izneo ovaj definitivan stav Saveza vojvođanskih Mađara da ćemo glasati za zakon o udruženjima, ipak želeo da vam postavim jedno pitanje u vezi upravnih okruga u Republici Srbiji.
   
Naravno, znam da to nije tema, ali se nadam da ćete mi dozvoliti da vam postavim to pitanje. Kada sam vas već poštedeo Vojvodine, onda barem o upravnim okruzima malo da popričamo. Danas je bilo reči o nekim temama koje apsolutno nikakve veze nemaju sa predlogom zakona o udruženjima. Ovo pitanje, verujte, ima veze i sa udruženjima i sa nekim drugim životnim pitanjima u Republici Srbiji.
   
Više puta smo i tu u Narodnoj skupštini imali polemike u vezi granica upravnih okruga. Vi vrlo dobro znate da taj problem postoji, pre svega, na severu AP Vojvodine i u Sandžaku. Taj problem je nastao pre skoro 20 godina zbog toga što je tada važio Zakon o izboru narodnih poslanika koji je predviđao većinski način izbora narodnih poslanika i jednostavno je trebalo taj korpus manjinskih naroda podeliti na više delova da bi pripadnici nacionalnih manjina koji su organizovani u stranke imali što manje šanse da pošalju narodnog poslanika u Narodnu skupštinu.
   
Nažalost, to rešenje je opstalo i nakon 2000. godine i nastaju problemi. Vi vrlo dobro znate da su opštine Ada, Kanjiža i Senta u Bačkoj, geografski, ali su te tri opštine nažalost, pravno u Severno-banatskom okrugu. Sedište Severno-banatskog okruga je Kikinda. Nadam se, gospodine ministre, da se vi slažete sa mnom da jednostavno jedan meštanin, jedan građanin Kanjiže ili Sente ili Ade, da ne govorimo o selima koja su desetak kilometara od Subotice, imaju bilo šta zajedničko sa Kikindom u tom smislu. To nije nacionalno pitanje. Ovo o čemu govorim nije u interesu samo vojvođanskih Mađara koji imaju prebivalište na teritoriji tih potiskih opština, nego je u interesu svih građana koji žive u Kanjiži, Adi i Senti, bez obzira na nacionalnu pripadnost, jer se radi o elementarnoj, zdravoj logici. Jednostavno, kada Tisa nije promenila svoj tok, onda to ne treba učiniti ni pravnim propisima. Kada je jedna opština u Bačkoj, onda treba da pripada nekom bačkom okrugu, a ne nekom banatskom.
   
Jednostavno nismo uspeli proteklih godina da se izborimo za promenu granica tih upravnih okruga, ni kada smo bili u opoziciji, ni sada kada smo deo vladajuće većine. Jednostavno nam nije jasno – zašto se to stanje ne može promeniti, kada za to nije potrebno doneti ni zakon o Narodnoj skupštini. To se rešava jednom uredbom Vlade Republike Srbije o upravnim okruzima.
   
Da problem bude još veći, ovi upravni okruzi i ove granice upravnih okruga koje su apsolutno protiv svake ljudske logike, se sada prenose i na neke druge sfere života. Spomenuću samo Predloga zakona o regionalnom razvoju. Kada smo imali tu u Narodnoj skupštini 9. juna gospodina Mlađana Dinkića, potpredsednika Vlade, onda sam ga pitao – kako on gleda na ovo pitanje i reći ću vam zašto. Evo, citiraću vam jednu rečenicu iz obrazloženja Predloga zakona o regionalnom razvoju. Naravno, znam da obrazloženje zakona nije izvor prava, ali iz ovog obrazloženja zakona možemo videti kako Vlada Republike Srbije razmišlja.
   
Na strani 5. obrazloženja Predloga zakona o regionalnom razvoju stoji sledeće, citiram – «predviđeno je da jedna ili više oblasti čine region. Oblasti će poštovati postojeću podelu na upravne okruge i neće deliti okruge.» To znači da ovi okruzi i ove granice upravnih okruga, koje su donete izvan svake normalne ljudske logike pre skoro 20 godina, sada se prenose i na ove statističke regione i mi ćemo jednostavno i u delatnosti koja se odnosi na neke razvojne projekte morati da polazimo od ovih apsolutno antilogičkih i antinormalnih stvari. Zbog toga bi trebalo Vlada Republike Srbije da se pozabavi ovim pitanjem, da sednemo, da se dogovorimo. Vi pitajte, imamo tu i poslanike iz Ade, i iz Kanjiže, pitajte ih da li oni odobravaju ovo stanje da oni pripadaju Severno-banatskom okrugu, kada su samo 25 ili 30 kilometara od Subotice i kada su vezani u svakom pogledu za Suboticu, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
   
Sada ću vam reći i zašto sam spomenuo ovaj zakon o regionalnom  razvoj i gospodina Dinkića. Gospodin Dinkić je u odgovoru na ovo moje pitanje prošle nedelje rekao da je to u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. On kao potpredsednik Vlade verovatno zna u čijoj je nadležnosti ovo pitanje i zbog toga sam iskoristio ovu mogućnost što ste vi danas u Narodnoj skupštini. Mi smo o ovom pitanju već jako puno puta razgovarali i tu u Skupštini, i izvan Skupštine. Molim vas, gospodine ministre da ovo rešimo. Pre nekoliko nedelja smo imali u skupštinskoj proceduri i na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama. I kod privrednih komora je ovo nelogično ustrojstvo upravnih okruga postojalo od 2000. godine. Naš amandman je prihvaćen, pa su privredna društva sa teritorije opština Ada, Kanjiža i Senta prebačene u Bačku, tamo gde im je i mesto, pa pripadaju regionalnoj  privrednoj komori u Subotici.
   
To je rešeno za privredna društva i molim vas, gospodine ministre, da to rešimo i za ljude, to je još bitnije. Ukoliko to rešimo, onda ćemo sigurno učiniti dobro za stanovnike ovih potijskih opština, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Hvala.
   
PREDSEDAVAJUĆA: Da li još neko želi reč? (Ne.)