A bíróságok székhelyéről szóló törvény - a VMSZ módosítási indítványának vitája

PREDSEDAVAJUĆA: Da li se još neko javlja za reč? (Ne)
Na član 4. amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici László Varga, Bálint Pásztor, Elvira Kovács i Árpád Fremond.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Bálint Pásztor.
 
BÁLINT PÁSZTOR: Gospođo predsedavajuća, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, danas već peti dan raspravljamo o amandmanima na Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Vi ste, gospođo Malović, imali priliku da čujete tu jako puno amandmana u vezi nekih sudova koji će biti ukinuti. Tu su se javljali i poslanice i poslanici iz opozicije i poslanici sa ove strane sale. Samo ću vas podsetiti da smo mi iz SVM podneli nekoliko amandmana i da smo govorili o tim amandmanima. Suština tih amandmana jeste da opstane prekršajni sud u Bačkoj Topoli, osnovni sud da se očuva u Bačkoj Topoli, osnovni sud da se očuva u Senti i u Bečeju. 

Mi smo tu izneli više argumenata u prilog opstanka ovih sudova. Naravno, ne želim da ponavljam te argumente. Rekao sam da ima više grupa tih argumenata i da tu ima i istorijskih argumenata, ima i geografskih, ima i argumenata u vezi službene upotrebe jezika nacionalnih manjina u sudskim postupcima, a da ima i određenih socioloških razloga za očuvanje ovih sudova. Rekli smo i to da ne osporavamo ceo koncept reorganizacije mreže sudova i javnih tužilaštava i rekli smo više puta da smatramo da smo podneli samo one amandmane za koje smatramo da ne remete ceo sistem. Kao primere sam naveo, recimo, sud u Kanjiži ili sud u Adi ili sud u Temerinu u vezi kojih nismo podneli amandmane, zbog toga što smo smatrali da podnošenjem amandmana u vezi očuvanja tih sadašnjih opštinskih sudova biste vi mogli da izvedete zaključak da mi ne poštujemo ceo sistem reorganizacije mreže sudova koje je izradilo Ministarstvo pravde. Mi to nismo želeli.

S druge strane, smatramo da opstankom ovih sudova mi ne remetimo ceo sistem i da ima jako puno argumenata koji govore u prilog opstanku ovih sudova. Pre nekoliko dana je moj kolega László Varga vama i poklonio deo jedne mape. Siguran sam da vi imate taj deo te mape. Još uvek se nadam da ćemo na kraju, za nekoliko dana, na kraju ove rasprave moći da spojimo taj deo koji vi čuvate i ovaj malo veći deo koji je kod nas, da ćemo moći da spojimo te delove i da neće opstati ta rupa na mapi AP Vojvodina, koju rupu ste vi, nažalost, u Ministarstvu pravde planirali u pravosudnoj mapi AP Vojvodine. Naravno da takvih rupa ima i na drugim područjima Republike SRbije. Upravo sam iz tih razloga rekao pre nekoliko dana da nije realno očekivati da se usvoje samo amandmani SVM. 

Ne bi bilo realno, štaviše, ne bi bilo ni pošteno da mi kao deo vladajuće koalicije vas uslovimo za podršku ovom zakonu usvajanjem tih naših amandmana i da kažemo, što se tiče ostalih područja Republike Srbije neka se poslanici snađu kako žele. Kažem i sa ovog mesta, mi se zalažemo za to da budu prihvaćeni naši amandmani u vezi Vojvodine, da nestane ta rupa koja je predviđena u pravosudnoj mapi ili u pravosudnoj mreži AP Vojvodine. Isto tako, da budu prihvaćeni neki amandmani opozicije i da te eventualne rupe nestanu i sa drugih područja Republike Srbije. Želim i ovom prilikom da ponovim, ne smatram da bi bila katastrofa da Republika Srbija od 1. januara 2010. godine nema 34 osnovna suda nego da ima recimo 42. Tim rešenjem ne bismo doveli u pitanje reformu celog sistema mreže sudova, jer trenutno u Srbiji ima 138 opštinskih sudova. Vi planirate opstanak 34 takvih sudova. Mislim da ne bi bila katastrofa da ostanu 42 suda ili 43 suda. Mislim da imamo argumente za to i prihvatanjem ovih naših amandmana i još nekih amandmana iz opozicije bi taj zakon bio mnogo, mnogo bolji i taj zakon bi sigurno bio usvojen velikom većinom narodnih poslanika.

Želim da kažem još nekoliko stvari. Vi ste, gospođo Malović, rekli da građani neće morati da putuju. Mi to nismo ni tvrdili da će građani morati da putuju, ali smo tvrdili nešto drugo. Znamo kako stvari funkcionišu u Srbiji i dan-danas. Neke institucije se mogu ukinuti za sekund. Rekao sam i sada želim da ponovim, mnogo, mnogo je lakše ukinuti sudske jedinice nego sudove. Bojimo se sledeće stvari, bojimo se toga da će doći u opasnost opstanak i sudske jedinice umesto osnovnih sudova za pet ili za 10 godina. Možda nećete vi biti ministar u tom trenutku, možda će biti neka druga vladajuća većina tu u Narodnoj skupštini. Verujte mi, postoji osnovana sumnja, tako da kažem ili mogućnost da sledeća vlada ili jedna od sledećih vlada za pet ili 10 godina predloži izmene i dopune ovog zakona i da u tim izmenama i dopunama predloži sledeće - ukidaju se sudske jedinice. 

To je jedan realan problem. I zbog toga mi predlažemo da ne dovedemo u pitanje ceo sistem reforme i racionalizacije mreže sudova, ali da ipak očuvamo još neke sudove, one sudove za koje postoje argumenti za očuvanje. Nije isto da li će u jednom mestu postojati sudska jedinica ili će postojati sud. Zalažemo se za to da opstanu sudovi, a ne sudske jedinice, tamo gde za to ima istorijskih i geografskih i socioloških i svih drugih razloga. Tu smo mogli da čujemo argument od jednog poslanika iz vladajuće većine, da treba ukinuti ove sudove zbog toga što u malim mestima, u malim sudovima beogradski advokati ne mogu dobijati sporove. To je jedna vrlo opasna rečenica. Tom rečenicom koja je  izrečena, mogao bih i da kažem ko je to, mogao bih, ako insistirate gospođo Malović, reći ću vam ko je to rekao sa ovog mesta. Biće prilike još i sledećih dana, treba da ostavim nešto i za sledeće dane, pošto će ova rasprava još potrajati. Mogu i stenografske beleške da donesem, ali nije mi to cilj. Samo vam tvrdim odgovorno da je jedan poslanik, inače advokat iz vladajuće većine, rekao da beogradski advokati ne mogu, a rekao sam da je Beograđanin, ne mogu dobiti sporove u malim mestima zbog toga što postoji povezanost između sudija i građana i stranaka u sporu u tim malim mestima. To je sigurno tako. Problem je, da li mi tu zastupamo interese advokata beogradskih ili mi tu zastupamo interese građana Srbije, a i tih građana. Znate, svi advokati su građani ali nisu svi građani advokati. Mi bismo trebali da zastupamo interese svih građana Republike Srbije, a posebno građana sa teritorije onih opština i gradova čiji sudovi se ukidaju. 

Želeo bih da pročitam nekoliko rečenica iz preporuka SO Bečej, od 21. novembra 2008. godine, da biste videli da ovo o čemu pričamo nisu samo naši argumenti nego su i argumenti građana i argumenti lokalnih čelnika određenih lokalnih samouprava.

Prošle nedelje sam čitao odlomke iz zaključaka sa sednice SO Bačka Topola. Govorili smo i o sudu u Senti, o Bečeju još nismo govorili. Sada ću pročitati nekoliko rečenica iz preporuka SO Bečej, usvojenih 21. novembra 2008. godine. Kaže ovako: "SO Bečej izražava svoje najenergičnije neslaganje sa takvim predlogom koji bi ova opština ostala bez opštinskog suda, kao jedine preostale državne institucije koja daje i oslikava značaj opštine Bečej, njen ponos i važnost kao budućeg regionalnog, turističkog, školskog i privrednog centra." U ovim preporukama se govori i o tome da se samostalnost pravosuđa u Bečeju meri vekovima, od vladavine Marije Terezije itd, te istorijske argumente ću preskočiti, ali kaže dalje ovako, citiram: "i u prošlosti i u sadašnjosti, ali ubeđeni smo, i u budućnosti jedno od merila značaja i jačine snage jedne sredine lokalne samouprave, opštine će biti i ostati činjenica da li ima svoj samostalni sud ili ne."

Slažemo se duboko sa ovom konstatacijom i ovu grupu argumenata smo nazvali sociološkom grupom argumenata. Kaže se „da je Bečej višenacionalna sredina sa oko 41000 stanovnika”, ali područje osnovnog suda u Bečeju koji smo mi predložili bi imalo više od 100.000 stanovnika sa ovim ostalim opštinama koji bi pripadali ovom području. 

Ovim preporukama dalje se govori o propisanim zadacima obezbeđivanja ravnopravnosti pisma i nacionalnih zajednica na njenoj teritoriji i govori se da „od ukupno 9 sudija, na koliko opštinski sud u Bečeju ima pravo, samo jedan sudija zna mađarski jezik, a i on sledeće godine odlazi u penziju.”

To je jedna opasna stvar, jer ste vi gospođo Malović, tvrdili, odnosno ne vi, nego Ministarstvo pravde da će se ukinuti oni sudovi gde postoji mali broj sudija, ali se ne bih složio da sud gde postoji 9 sudija se smatra malim sudom. Zbog toga smatramo da bi između ostalih i osnovni sud u Bečeju trebalo da opstane ne kao sudska jedinica, preglomaznog, osnovnog suda u Novom Sadu, nego kao samostalni sud.

U ovim preporukama se govori još „da se umesto da se vodi politika decentralizacije, podizanja značaja lokalnih samouprava sa vraćanjem njihove bespravno oduzete imovine, oduzimaju se svi atributi koji bi ove opštine u budućnosti činili značajnim centrom, gradom i opštinom. To je u suprotnosti sa deklarisanim programima koji teže ka evropskim vrednostima”, ali ovo je već politika.

U ovom mom obraćanju sam želeo da ukažem na one argumente koji su stručno utemeljeni, o tim argumentima koji govore o tome da je u interesu celog pravosuđa da osnovni sud u Bečeju, Bačkoj Topoli i Senti opstanu kao osnovni sudovi i od 1. januara 2010. godine. Mi se još uvek nadamo da je moguće da ovi naši amandmani budu prihvaćeni, da još jednom ponovim, da budu prihvaćeni i neki amandmani iz opozicije i da vi kao Ministarstvo pravde omogućite narodnim poslanicima da mogu glasati za predlog zakona koji je stručno utemeljen i koji nije protivan interesima onih građana, koji mi, bez obzira da li dolazimo iz opozicionih stranaka ili iz onih stranaka koje čine vladajuću većinu, znači onih građana koje zastupamo tu u Narodnoj skupštini. Ova rasprava će još sigurno trajati bar dva dana, još uvek se nadam da je moguće da prihvatite ove amandmane. Hvala.
  
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

PREDSEDNIK: Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici László Varga, Bálint Pásztor, Elvira Kovács i Árpád Fremond.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Bálint Pásztor ima reč.

BÁLINT PÁSZTOR: Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, na početku mog obraćanja iskoristio bih priliku da čestitam svim građanima Kurban Bajram, koji slave ovaj veliki islamski praznik, u ime Poslaničke grupe Manjina.

Gospođo ministarko, ne znam šta još da kažem. U prepodnevnom delu sam rekao skoro sve što sam imao o našim amandmanima. Nemam nameru da sada sve to ponavljam i nemam nameru da puno pričam. Mislim da u petom danu rasprave nema smisla puno da se govori, barem je moja pozicija takva. Mi smo imali prilike da iznesemo sve naše stavove, sve naše argumente. Niko nije izneo nikakve kontra argumente na osnovu kojih smo mi mogli da povučemo, recimo, ove naše amandmane. 

Mi smo još uvek ubeđeni da bi bilo najcelishodnije i najbolje da Ministarstvo pravde prihvati ove naše amandmane u vezi osnovnih sudova u Bačkoj Topoli, Senti i Bečeju. Mi smo izneli argumente iz sfere istorije, geografije, službene upotrebe jezika nacionalnih manjina u sudskim postupcima, sfere sociologije itd. Citirali smo zaključke i preporuke određenih lokalnih samouprava. Danas pre podne sam citirao određene delove preporuka SO Bečej od 21. novembra 2008. godine. Prošle nedelje sam citirao neke delove zaključaka sa sednice SO Bačka Topola od 30. oktobra 2008. godine.

Rekli smo sve što smo imali da kažemo u prilog opstanku ovih sudova. Rekao sam danas pre podne i to da je jedan od poslanika vladajuće većine izneo stav da je potrebno racionalizovati sisem mreže pravosuđa, zbog toga što beogradski advokati ne mogu da dobiju sporove u malim mestima.

Čuli smo i protivargumente, nazovi protivargumente sa ove strane u proteklim danima, da se mi zalažemo za opstanak ovih sudova zbog toga što je SVM na vlasti u tim opštinama. To niste vi rekli gospođo ministarko, ali je bilo takvih stavova. Ti stavovi naravno da nisu tačni. Naravno da naša motivacija nije ta što mi imamo vlast u tim opštinama. Mi ni u Bečeju, ni u Bačkoj Topoli, ni u Senti ne vršimo vlast "sami". U svim tim opštinama su koalicije na vlasti, odnosno drže većinu u tim skupštinama opština i te većine su veoma slične ovoj većini u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Sa druge strane imamo apsolutnu većinu u Kanjiži, ali za Kanjižu nismo predložili opstanak samostalnog osnovnog suda, zbog toga što uvažavamo vaše argumente. Uvažavamo to da najmanje 50.000 stanovnika treba da bude na teritoriji jednog osnovnog suda. Pošto je Bor najmanji prema predlogu gde ima oko 50.000 stanovnika uvažavamo i taj vaš argument da se mora izvršiti racionalizacija i da se mora svesti na nekakvu razumnu meru broj sudova u Republici. Na to mi kažemo da po nama bi bilo dobro da bude oko četrdesetak sudova, a ne 34, jer bi u tom slučaju bilo omogućeno nama da glasamo za ovaj predlog zakona. 

Sa treće strane citirao sam zaključke SO Bečej. U toj SO su sve stranke z svi odbornici glasali za ove zaključke kojima se predlaže opstanak suda u Bečeju. Glasali su odbornici iz DS-a, glasali su odbornici i iz drugih stranaka, koji su prisutni u toj SO. Gospodin Dušan Jovanović je predsednik SO Bečej. On je potpisao ove zaključke u vezi očuvanja suda u Bečeju. Nije tačno da smo mi na vlasti u tim opštinama i da nam je ta motivacija da bismo očuvali ove sudove. 

Znači, mi smo izneli sve argumente i nema odgovora na te argumente i mi nemamo nameru, gospođo ministarka, da se javljamo i dalje po ovim amandmanima, nama nije namera da vršimo nekakvu opstrukciju, mi smo rekli sve što smo imali, pet dana smo govorili o svim ovim amandmanima i znamo da ove naše ideje imaju većinu u Narodnoj skupštini jer su iza njih sve opozicione stranke, a o tome je gospodin László Varga govorio u petak, čini mi se. Sve opozicione stranke su podržale ove naše amandmane i SRS i DSS i NS i LDP, (LDP je imala i vrlo slične amandmane ovim našim amandmanima) i SNS je podržavala ove naše amandmane. 

Znači, mi imamo većinu za ove amandmane i to je vrlo čudno jer bih vas podsetio, gospođo ministarka, da prema mojim informacijama od 2001. godine se samo jedanput desilo da jedan zakon nije dobio većinu u Narodonoj skupštini. To bi bilo vrlo, vrlo loše da ovaj set pravosudnih zakona ne dobije većinu u Narodnoj skupštini u danu za glasanje.

Želim nedvosmisleno još jednom da ponovim i sa ovog mesta da, ukoliko ne budu prihvaćeni naši amandmani za koje smatramo da su racionalni i da ne remete ceo sistem reforme pravosuđa u Srbiji, znači, ukoliko ne budu prihvaćeni ovi naši amandmani, onda ćemo mi biti u sali u danu za glasanje, ali nećemo ubaciti kartice i neće biti kvoruma za glasanje, jer je to naša jedina šansa. Ja to moram da kažem nekoliko dana unapred i to nije prvi put da to kažemo sa ovoga mesta, da posle ne bude zabune i da posle ne gubi cela Narodna skupština i da posle ne gubi ceo parlament na tome da će se ispostaviti u danu za glasanje da vi nemate većinu za ovaj predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.

Nadam se da će se u narednim danima do dana za glasanje naći rešenje ili da se prihvate ovi naši amandmani i još neki amandmani opozicije koji su isto tako racionalni ili da vi povučete ovaj predlog zakona i da probamo naći nekakav zajednički jezik u vezi ovog predloga zakona, jer pre upućivanja u skupštinsku proceduru, i o tome sam isto govorio pre neki dan, nije bilo konsultacije sa koalicionim partnerima i to nije dobro kod jednog ovakvog značajnog predloga zakona. Tačno sam rekao, naveo, da je 28. oktobra objavljena ova verzija na sajtu Ministarstva. Neke ranije verzije su bile u opticaju i o tim ranijim verzijama smo mi razgovarali, ali ova najradikalnija verzija stavljena je na sajt 28. oktobra, a 30. oktobra je već bila usvojena na Vladi u vidu predloga. Znači, nije bilo mesta i vremena za razgovore. 

Vi, ne vi lično, naravno, nego ministarstvo i Vlada nisu smatrale za bitnim da razgovaraju sa koalicionim partnerima o ovim predloženim rešenjima i zbog toga je sada ministarstvo u ovakvoj situaciji. Znači, ja sam ovo još jedanput najkorektnije rekao, ovo nisam rekao kao pretnju, nego da se zna šta možete očekivati, mi smo uvek bili korektni, bićemo i dalje korektni. 

Apelujem da vi sada kažete, molim vas, gospođo ministarka, kako će ovaj zakon biti izglasan u danu za glasanje, a ukoliko nemate odgovor na ovo moje pitanje, onda vas najlepše molim da probamo naći nekakav zajednički jezik i da ovi naši amandmani i još neki amandmani opozicije budu prihvaćeni da bismo izglasali ovaj zakon i ovaj ceo set pravosudnih zakona, jer su oni dobri, moderni, u skladu sa evropskom praksom, jedino vas molim da povećamo malo, ne u velikoj meri, broj predviđenih sudova i javnih  tužilaštava. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Da li se još neko javlja  po ovom amandmanu? Gospođa Radeta najpre.