A 7. koszovóügyi parlamenti határozatról

VIDEÓ

PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Pastor. Izvolite.

BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Uvaženi predsedniče Republike, uvaženi predsedniče Vlade, dame i gospodo članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je sedma rezolucija o Kosovu i Metohiji o kojoj raspravlja Narodna skupština za poslednjih šest godina, peta o kojoj ja imam čast da kažem nekoliko rečenica, a ukupno, kao što znamo, jedanaesta za 10 godina.

Uvek smo naglašavali u svim prilikama kada je Narodna skupština donosila dokumente o Kosovu i Metohiji da je za SVM jedino prihvatljivo mirno rešavanje svih nesporazuma i sukoba političkim i diplomatskim sredstvima, kroz dijalog i uvažavanje interesa i većine i manjine na celoj teritoriji Kosova i Metohije.

Šta je bilo zajednička crta svih rezolucija i deklaracija u poslednjih šest godina? One su sadržavale određene formulacije, koje po nama nisu bile u skladu sa savremenim rečnikom diplomatije. Sadržale su određene elemente koji su bili ratno huškački. Stavljali su u izgled prekid diplomatskih odnosa sa određenim državama sveta. Sa jednom od tih rezolucija je Republika Srbija deklarisala vojnu neutralnost, za koju odluku mislimo da je štetna po sve građane Republike Srbije, a neke deklaracije i rezolucije su i ugrožavale približavanje Republike Srbije EU. Zbog toga smo mi uvek bili uzdržani kada je Narodna skupština glasala, kada se parlament izjašnjavao o ovim deklaracijama i rezolucijama.
   
Postoji samo jedna rezolucija na temu Kosova i Metohije koju smo mi podržali ovde u Narodnoj skupštini. To je bilo 26. jula 2010. godine. Tada smo glasali za predlog zbog toga što je tada bilo jasno šta tadašnja Vlada Republike Srbije želi, odnosno šta je tadašnja Vlada Republike Srbije želela. Tada je bio cilj obraćanje Generalnoj skupštini UN. To je jedina rezolucija koju smo mi podržali u Narodnoj skupštini. Još jednom podvlačim, to smo učinili zbog toga što je tada bilo jasno šta je cilj Vlade i koje su namere.
   
Postoji još jedna zajednička crta svih rezolucija i deklaracija o Kosovu i Metohiji u poslednjih šest godina, ali bih mogao da kažem i u poslednjih 10 pa i 13 godina. To je da su te rezolucije i deklaracije bile bez ikakvog pravnog ili čak političkog uticaja. Zbog toga smatramo da ni ova sadašnja rezolucija nije od nekog presudnog značaja kao tekst. Zbog toga smatramo da je sama rezolucija irelevantna, da nije bitna, da nije od suštinske važnosti, da nije od suštinskog značaja.
   
Šta je onda bitno za nas? Za nas je bitno da se stvari u vezi Kosova i Metohije pokrenu sa mrtve tačke, da se počne suočavanje sa realnošću, o kojem smo mi ovde u parlamentu govorili godinama unazad. Bitno nam je da se konačno počne sa odvezivanjem tog čvora.
   
Svi razgovaramo sa građanima Republike Srbije. To činim i ja i, naravno, ne razgovaram samo sa građanima Srbije mađarske nacionalnosti, nego sa svima. Znate šta mi kažu, a to govore svima nama? Pitaju – dokle više, koliko će pitanje Kosova i Metohije biti ključno pitanje u unutrašnjem političkom životu Republike Srbije? Dokle će to biti najvažnije pitanje? Dokle će nas to opterećivati?
   
Ujedno moram da kažem da smo naravno svesni šta piše u Ustavu Republike Srbije, a kao što znate poštujemo taj Ustav u celini, kao što poštujemo i teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, pošto je ova država i naša domovina. Ali, isto tako želim da postavim retoričko pitanje koje postavljaju i građani, ali oni ne postavljaju to pitanje na način da ne očekuju odgovor – koliko još treba da se produkuje izgubljenih generacija, dokle još treba da živimo na ovaj način, a da država, svagdašnji predsednik Republike, svagdašnja Vlada i svagdašnji parlament ne započnu sa suočavanjem sa realnošću? Dokle ćemo biti taoci raznih mantri, i to pitaju građani Republike Srbije?
   
Rekao sam da nije relevantno, da nije važno šta piše u rezoluciji. Šta je za nas bitno? Za nas je bitno da su se stvari korenito promenile u poslednjih šest meseci. Komunikacija je korenito promenjena poslednjih šest meseci, mislim na komunikaciju predsednika Republike i na komunikaciju Vlade, pre svega predsednika Vlade Republike Srbije. Mi to doživljavamo kao početak kraja dogme i Kosovo i EU.
   
U rezoluciji piše da je apsolutni prioritet napredovanje ka EU, odnosno to stoji u raznim izjavama najviših zvaničnika ove države. Konačno, rejting nije na prvom mestu ni predsedniku Republike, ni predsedniku Vlade. Oni su počeli da pričaju istinu iako je ona bolna i hrabrost je ispred dodvoravanja građanima. Mi smo govorili godinama unazad – političar ne treba da govori građanima ono što građani žele da čuju, nego političari treba da edukuju građane. Političari treba da kažu građanima šta je posledica čega. Zbog toga mislim da su se stvari promenile na bolje.
   
Ovu moju tvrdnju želim da potkrepim sa nekoliko citata predsednika Republike i predsednika Vlade iz prethodnih nedelja i prethodnih meseci. Gospodin Tomislav Nikolić je na primer 27. decembra prošle godine rekao, citiram – za Srbiju odavno više nema pobeda na Kosovu i Metohiji, ali porazi moraju da prestanu. Grad Priština više nikad neće biti u bilo kakvom sastavu sa Beogradom u smislu da zavisi od njega ili da Beograd o njoj odlučuje.
   
Mi o tome pričamo godinama. To svi građani Republike Srbije znaju, savršeno dobro znaju, ali nije bilo političke hrabrosti u ranijem periodu da se to kaže, nije bilo političke hrabrosti u prošloj Vladi da se to kaže.
   
Predsednik Republike je rekao i sledeće, citiram – nama Kosovo curi kroz prste, ono što smo mogli pre pet ili deset godina danas ne možemo da ostvarimo, a ono što možemo ove godine, iduće pred kraj nećemo moći. To je tačno, ali ni to nije ništa novo, ali je novina da to predsednik Republike jasno i glasno kaže. To je hrabrost, a hrabrost u politici treba da se respektuje.
   
Šta je rekao krajem decembra gospodin Ivica Dačić u Narodnoj skupštini, citiram – vi kažete sada EU nas tera da predamo Kosovo, moram da vam kažem i da vas pitam nismo li ga mi već skoro potpuno predali. Jesmo. Zašto? Zato što je na Kosovu ostao samo srpski nacionalni državni interes gde srpska zajednica živi. O tome mi pričamo godinama. Sviđalo se to nama ili ne, to je živa istina, to je realnost, a sa realnošću se moramo suočiti zbog toga da građani Republike Srbije, nas sedam miliona ne bude, da ne budemo taoci nekih mitova u koje više niko ne veruje.
   
U istom smislu je rekao i Ivica Dačić sledeće, 29. decembra – neću da pričam bajke narodu, cela situacija oko Kosova i Metohije je odavno izašla iz Ustava Srbije. I o tome govorimo već godinama, mi kao SVM i još neke partije u Narodnoj skupštini, ali niko iz Vlade Republike Srbije u ranijim periodima to nije imao hrabrosti da kaže. Ali, to nije predaja, to nije kapitulacija, to je suočavanje sa realnošću. Mi mislimo da je ovo tek prva faza. Niko nije spominjao danas, ali svi mi dobro znamo šta piše u mišljenju EU o napretku Srbije od oktobra prošle godine. Znamo šta stoji u zaključcima Saveta EU iz decembra prošle godine. Tamo jasno i glasno stoji, crno na belo, da ni Srbija, ni Kosovo ne smeju sprečavati jedna drugu na putu ka EU. To treba jasno da se kaže građanima Srbije pošto to stoji u zaključku Saveta EU iz decembra prošle godine.
   
Mislim da smo na dobrom putu jer ovakve rečenice koje sam citirao, koje su izgovarali gospoda Nikolić i Dačić, srpski političari u poslednjih 30 godina nisu imali hrabrosti da izgovore, a to je za respektovanje, to je za podršku, to je za priznanje, to moramo priznati, to priznajemo i mi iz SVM, to je ogromna stvar.
   
Rekao sam da je rezolucija irelevantna i da su važne ove izjave koje sam citirao zbog toga što govore o tome koji će biti naredni koraci i da će ti naredni koraci predsednika Republike i Vlade Republike Srbije biti u saglasnosti sa realnim životom. Znači, napravljen je veliki iskorak. Daleko smo od toga kako bismo to mi formulisali iz SVM, daleko je od toga šta kažu mnogi građani Republike Srbije kada razgovaramo bez obzira na nacionalnu pripadnost, ali je napredak nesumnjiv. Kao što je rekao i predsednik Republike, mi kasnimo najmanje pet do deset godina.
   
Ova platforma sadrži neka rešenja koja je ista ova Narodna skupština pre samo pet godina odbacila, nije odbila, nego je odbacila. Da smo tada postupali drugačije, možda bismo danas više imali. To isto treba da se kaže jasno i glasno građanima Republike Srbije.
   
Mi iz SVM želimo da pomognemo u daljem odvezivanju ruku. Ovom rezolucijom i platformom je ostavljen prostor potreban za kompromisne odluke, što je veoma važno. Kao što sam na početku svoga obraćanja rekao, mi se već godinama zalažemo za kompromisna rešenja koja ne idu na štetu nikome na Kosovu i Metohiji.
   
Mi danas, gospodine Nikoliću, gospodine Dačiću, dame i gospodo, želimo da pružimo podršku ovoj hrabrosti. Mi želimo da pružimo podršku ovom početku suočavanja sa realnošću. Zbog toga će narodni poslanici SVM večeras ili sutra, videćemo kada, glasati za ovu predloženu Rezoluciju. Glasajući za Rezoluciju ne podržavamo tekst nego ovu novu politiku. Podržavamo hrabrost, suočavanje sa realnošću.
   
Želim da apsolutno podržim ideju o autonomiji Srba na Kosovu i Metohiji, doduše, nisu svi detalji jasni. Mogli bismo terati mak na konac i pitati kako je moguće da pripadnici većinskog naroda u Srbiji, ako polazimo od pretpostavke da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, kako srpski narod u sopstvenoj državi može da uživa nacionalnu autonomiju? Kako je to moguće? Gde tu ima logike? Gde ima toga u Evropi? Nacionalne manjine da, ali kako većinski narod u državi koja sebe najvišim pravnim aktom definiše kao nacionalnu državu? Kako većinski narod može da uživa autonomiju u sopstvenoj državi? Ali, to nije bitno, mnogo je bitnije da se jasno i glasno kaže da vojvođanski Mađari podržavaju ideju autonomije Srba na Kosovu.
   
Gospodine Nikoliću, predsedniče Republike, verovatno se sećate, da ste 13. juna 2009. godine prisustvovali, tada u svojstvu predsednika jedne parlamentarne stranke, svečanoj akademiji SVM povodom našeg 15. rođendana. Tada ste rekli da je Mađarska primer, što se tiče pomoći sunarodnicima u okruženju.
   
Ako je to tako, a jeste, to I ja mislim, onda je logično da mi, koje matična država podržava u svakom pogledu, kao što podržava i Mađare u Rumuniji, Slovačkoj, Ukrajini, Hrvatskoj, Austriji, itd, budemo za to da Srbija pomaže Srbe na Kosovu i Metohiji.
     
Isto tako treba da kažem i to, da ako neko razume Srbe u ovom teškom istorijskom momentu, onda su to Mađari. Možda ima još nekih naroda, ali Mađari vas sigurno razumeju, u potpunosti, pošto je Mađarska 1920. godine izgubila dve trećine teritorije. Jedna trećina Mađara od tada živi izvan granica Mađarske.
   
Mogu da vam kažem iz iskustva, bez obzira što poštujemo Republiku Srbiju kao našu državu, da treba da prođe više generacija da bi rane zarasle, ukoliko je to uopšte moguće. To kažem najdobronamernije.
   
Još jednom da kažem i da zaključim, mi ćemo glasati za ovu novu politiku, za hrabrost predsednika Republike i predsednika Vlade. Znamo da je teško, ali smatramo da Vlada Republike Srbije i predsednik treba da vode politiku koja je u interesu svih građana Republike Srbije, bez obzira na nacionalnu i svu drugu pripadnost i na sve druge eventualne razlike na čitavoj teritoriji Republike Srbije. Ne treba uzeti u obzir samo interese naroda na Kosovu i Metohiji, nego svih nas sedam miliona građana Republike Srbije. Hvala.
   
PREDSEDAVAJUĆA (Vesna Kovač): Hvala.